GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Oduzimanjem 500 zmija zaustavljena proizvodnja antiseruma u Institutu "Torlak"

Borba protiv zdravlja

"Sad će da puste otrovnice da nas ujedaju, a "Torlak" ne može ni da pravi protivotrov."
Apsurdna situacija da država zaustavlja proizvodnju seruma protiv otrova zmija na "Torlaku" zbog neke uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, koja je doneta nakon š°to su prikupljene zmije potrebne za njegovu proizvodnju i nakon š°to je krenula proizvodnja seruma protiv ujeda zmija, navela me je da reagujem.

Šta će se desiti ako mene sutra ujede zmija, a ja ne mogu da nabavim protivotrov samo zato š°to je država obustavila njegovu proizvodnju zbog nekakve papirologije i birokratije? Ili ću, možda, moći da ga nabavim, ali po jako visokoj ceni jer će biti iz uvoza. Ovo me podseća na situaciju iz ranih 90-ih kada naš°a zemlja nije imala proizvođača seruma protiv otrova zmija. Koliko se sećam, pre raspada Jugoslavije ovaj serum se pravio u Hrvatskoj, tako da se tih godina nije mogao naći u našoj državi.

Na svu sreću, "Torlak" je počeo da se bavi njegovom proizvodnjom i do pre nekoliko dana sve je bilo u redu dok se nisu pojavili neki inspektori i oduzeli im zmije, tj. njihovo oruđe za rad. Sada oni hoće da puste te zmije da nas ujedaju a ne dozvoljavaju da "Torlak" napravi serum.
Kao građanin, ali i kao biolog, postavljam pitanja:

1. Da li nalogodavci imaju stručni uvid u broj otrovnih zmija i da li
znaju koliko bi opstanak ovih vrsta bio zaista ugrožen ukoliko
se institutu "Torlak" uzme ono š°to je neophodno za proizvodnju seruma?

2. Da li nalogodavci znaju da u zaš°titu prirode spada i zaš°tita
života čoveka i da je stepen zaš°tite prirode direktno proporcionalan sa stepenom zaš°tite čoveka?

3. Da li znaju u kakvoj bi se opasnosti naš°li poljoprivrednici,
putari, pružni radnici, izletnici, turisti i svi ostali ako seruma ne bi bilo, ili ako ga ne bi bilo dovoljno?

4. I na kraju, poš°to kao biolog znam čime se ova značajna ustanova
bavi, pitam se da li institut "Torlak" bar dva puta godiš°nje treba da posluži za zabavljanje nacije i zamagljivanje PRAVIH problema u ovoj "´sjajno pravno uređenoj državi"Ş.
Komentari građana koje sam pronaš°la na sajtu B92 govore o tome da nisam jedina koja ovako misli. Oduzimanje oko 500 zmija od kojih se prave protivotrovi izazvalo je reakciju građana koji se plaš°e da su izloženi riziku od ujeda zmija, a nema ko da pravi serum. Drugima, ovo izgleda kao neki novi Kafkin roman gde birokratija pobeđuje brigu o zdravlju i zaštiti. Trećima - kao svesno guš°enje "Torlaka" zbog raznih interesa: da li privatizacije, da li smene direktora, da li sebičnih interesa nekih državnih struktura bliskih poslovnim ljudima, da li konkurenciji i farmakomafiji...

Dipl. biolog Svetlana Todorović, profesor u penziji


Poimanje patriotizma

Povodom skorašnje izjave hrvatskog predsednika Stipe Mesića, koju je dao posle 60-godišnjice pobede nad nacizmom, da neće posetiti Beograd i da neće Hrvatska razmatrati da ponovo uvede vize srpskim građanima, napisao sam kratko protestno pismo gospođi Doris Pak, zaduženoj za pitanja bivše Jugoslavije pri Evropskom parlamentu i Savetu Evrope. Učinjeno preko elektronske pošte, što se uobičajeno radi u Evropi, na kulturan i pristojan način.

Samo nekoliko minuta kasnije, na istu elektronsku adresu i na moj odgovor javio se jedan naš " patriota", već na uobičajen način po modelu "sad ću ja tebi drugarice Pak da sve objasnim ", nadodavši neke svoje lične probleme, mala penzija, korupcija, gde je Draža streljan, pa sve do Haškog suda. Dakle način, koji je svojstven današnjim "patriotama srpskim".

Može se zamisliti kakav će efekat imati jedno ozbiljno pitanje pomešano sa " patriotskim " izlivima nekog bantu srpstva i kako nas može posmatrati jedna ozbiljna institucija, kao što je Evropski parlament, voleli ga neki ili ne. Dodaću da, ako sami ne poštujemo međunarodne institucije i okruženje u kojem živimo, tj. Evropu, zašto bi postojali bilo kakvi razlozi da nas Evropa, pa i čitav svet, poštuje. Najzad, pokazuje se da ni sami sebe ne znamo da poštujemo.

Na kraju, moram da konstatujem da je za neke " patriotizam "-nekultura, bezobrazluk, nepristojnost. Najiskrenije rečeno, ja ne želim da budem, niti ću biti takav " patriota ".

S poštovanjem,Dragan Rakić, Strazbur,Francuska, Evropa


Reforme preko leđa penzionera

Povodom sve učestalijih napisa o skoroj i neophodnoj reformi penzionog sistema, neprijatno iznenađuje to je da se uveliko vode razgovori u MMF-u kao i u našoj vladi o reformi, a da niko nije našao za potrebno da o ovim izmenama konsultuje i penzionersku organizaciju koja predstavlja armiju od oko milion dvesta penzionera. Smatram da penzionerska organizacija može da da svoj doprinos kako bi se ovaj problem rešio na zadovoljstvo i vlade i penzionera. Još me više iznenađuje da skoro da niko nije reagovao i pored toga što je ovaj problem već duže vremena prisutan .

Najnovija izjava ministra finansija Dinkića, posle razgovora sa funkcionerima MMF-a, da će penzionerima penzije do kraja godine ostati na martovskom nivou, jer su državne penzije neodržive i nema ko da ih finansira te se one nadoknađuju iz budžeta apsolutno je neprihvatljiva i neodrživa za penzionere, jer će ih, ukoliko tako bude, osiromašiti. Ne znam da li je ministar finansije kada je dao ovu izjavu imao u vidu najavu najnovijeg poskupljenja struje za 7 do 10 procenata kao i naftnih derivata za negde u proseku od 7 dinara po litru.

Po svemu sudeći, ispada da će se teret svih najavljenih reformi prebiti preko leđa jadnih i bednih penzionera, iako se zna da u Srbiji već sada penzioneri, umesto 78 odsto, dobijaju 68 odsto prosečne zarade i da će smanjenje biti nastavljeno tako da u 2007. godini bude samo 61,77 odsto prosečne neto zarade. Posebno me iznenađuju i nerviraju izjave najviših vladinih funkcionera, pa i ministra finansija, da sada zaposleni izdržavaju penzionere, a da se deo nadoknađuje iz budžeta Republike.
S pravom se pitam, ne samo ja već verovatno i svi penzioneri, gde je sav onaj novac koji smo kao doprinos za penziono i zdravstveno osiguranje i uplaćivali Fondu. Sav taj novac je na volšeban način nestao (prema pisanju štampe najviše je otišlo na Kipar, Devičanska i Kajmanska ostrva), a da niko nije pokušao da utvrdi tačno kako je i gde taj novac otišao ili pak niko nije želeo da se ovim problemom pozabavi.

O toj sumi novca od oko jedanaest i po milijardi dolara, ili po nekima od oko četiri i po milijarde dolara, znaju u međunarodnom sudu u Hagu, a naši stručnjaci se o tome ne izjašnjavaju. Posle objavljivanja feljtona u listu Glas o tom nestalom novcu, očekivao sam da se neko od nadležnih organa oglasi i potvrdi (što je malo verovatno) ili demantuje napise feljtona. Do danas se niko nije oglasio, što bi po onoj našoj poslovici "ćutanje je znak odobravanja" značilo da, ipak, ima istine u svemu ovome.

Dragan Jovanović, Niš


Povodom reagovanja čitalaca na tekst "Kavez ipak ostaje zaključan" o odlasku Cece Ražnatović u Sloveniju

Srbi ne opraštaju uspeh

Poštovana redakcijo, ne mogu da vam opišem koliko sam potresen reagovanjem čitalaca koji u vašem listu osuše paljbu na Svetlanu Ražnatović. Posle tako ubedljivih argumenata vaših čitalaca, protiv rečenice u kojoj je pomenuta kao "heroina srpske kulture", Ceci gotovo da ništa ne preostaje sem da koliko danas prekine karijeru i izvini se za sve što je radila u poslednju deceniju i po.

Šalu na stranu, ali pre svega mi je žao što pomenuta gospoda čitaoci sa viškom kulturne svesti i prezirom svega što je za tračak drugačije od njihovih najviših kriterijuma duhovno vrednog, nisu prepoznali istinsku vrednost tog teksta. Samo hoću da kažem da je tekst vašeg novinara Dragosavca, jedan od najboljih koji se skoro našao u vašem listu.

Što se tiče gđe Ražnatović, ne mogu reći da sam fan njenog muzičkog pravca, ali ne mogu da kažem da nisam nikada čuo niti jednu njenu pesmu. S druge strane, veoma dobro mi je poznat govor onih koji ljubav prema svome narodu poimaju kroz trenutne alergično-psihodelične reakcije na sve što potekne iz naše gore.

Da li su, po njima, od Cece bolje Madona, Maraja Keri, hrvatski pevači, ili plejada poludrogiranih predstavnika onoga što se danas naziva tehno muzikom. Pominju da je karijeru izgradila na temelju veza sa predstavnicima beogradskog asfalta. Ne znam da li znaju da je ta, sada gospođa i majka dvoje dece, bila popularna sa svojih 17 godina. Da li znaju da je sem pevanja, vlasnik fondacije "Treće dete". Da li znaju da je ona osoba koja je na svakom mestu i uvek sve činila za ovaj naš narod. Da li je možda zato upala u oči ovoj gospodi, dežurnim patriotama.

Da li je Ceca srpski nacionalista, zato što je otišla da zapeva slovenačkoj publici. Da li je srpski šovinista, zato što je spremna da peva i u ostalim bivšim jugoslovenskim republikama. Da li ta gospoda znaju da je upravo Ceca Ražnatović jedina osoba, čija zvezda baš danas osvetljava davno razmeđen prostog, od Vardara do Triglava. Da li znaju da je upravo ona, sem u Srbiji, najslušanija i u Hrvatskoj, celoj BiH, Makedoniji, a videli smo i u Sloveniji. Da li su ove činjenice trn u oku vašim cenjenim čitaocima. Mislim da je ovde posredi stara boljka našeg mentaliteta koja glasi: "Srbi će vam oprostiti sve sem uspeha".

Slažem se da u nas Srba ima mnogo onih koji brukaju našu svetlu tradiciju i dobro koje vlada među nama. Ipak, pitam se, kada je neko iz ove pomenute ekipe patriota rekao lepu reč za bilo šta što dolazi iz Srbije. Ovoj gospodi, iz najbolje namere, preporučio bih da svojim primerom pokažu da pripadamo visokokulturnim nacijama, za razliku od toga što se stide svojih korena.

Miloš Ilić, Beograd


Munjevito do lopova

Dana 27. marta 2005. godine, oko 2.10 sati, prijavio sam policiji da je ispred kuće u vikend naselju Beli Bagrem, opština Veliko Gradište, ukradeno putničko motorno vozilo marke Opel, kadet-suza, registarskih oznaka PO 553-04.
Neverovatno ali istinito, samo za desetak minuta nakon prijave, obavešten sam da je vozilo sa izvršiocem krivičnog dela pronađeno. Ovom akcijom i brzom intervencijom sprečeno je da ostanem bez auta, a izbegnuta je i eventualna saobraćajna nesreća koja je mogla da ima dalekosežne posledice jer je kradljivac vozila bio totalno pijan.
Još jedna pohvala i priznanje policiji iz Velikog Gradišta na ekspeditivnosti.

Raka Marković,Veliko Gradište


Ugled u dijaspori

Poštovano uredništvo, ne znam u čemu je smisao članka vašeg kolumniste Cvijetina Milivojevića o našem predsedniku Tadiću, ali je uvredljiv i, iako izbegavam da ulazim u Glasove polemike, ovog puta je neophodno da kažem sledeće:

Ne znam ko je Cvijetin Milivojević, ali je ovakva pisanija, da tako nazovem, besprimerna, i ne priliči Glasu za koji i dalje verujem, od doba gospodina Kačarevića, da je list od imena i da se ne služi uvredama i neistinama.

Možda se g. Milivojeviću ne sviđa naš predsednik ali, na našu sreću, g. Tadić uživa ugled u svetu i za sada je, i stasom i svojom reči, naš najugledniji političar. Mi u Americi izuzetno cenimo predsednika Tadića i verujemo da radi za opšte dobro, a kako reče jedan naš Konzul u SAD, otadžbina se najviše voli kada se iz nje ode.

Zaista, Hrvatska nijednom američkom političaru ni administraciji nije bila od posebne važnosti, pa kratki susreti u kuloarima nisu za čuđenje. Za svoju nezavisnost, što možda vaš pisac Milivojević prećutkuje, Hrvatska neka se zahvali Nemačkoj i Vatikanu što ih pomogoše više puta, pa tako i 1991. godine.

Svet nas nikada neće ceniti ako se budemo vređali između sebe. Uvažavanje i poštovanje protivnika i neistomišljenika, naravno onih koji razumeju i uvažavaju iste opšte prihvaćene moralne vrednosti, tekovina je civilizacije, pa ako želimo da budemo deo razvijenog sveta, moramo ceniti druge, moramo se naučiti skromnosti, razumevanju, radu i odricanju.

I na kraju, kako reče moj dugogodišnji prijatelj Amerikanac, istoričar, pošto je pročitao više studija i knjiga sa naših prostora, kaže nemoj tugovati za Jugoslavijom jer Hrvati je nisu nikada hteli i bolje vam je bez njih. Oni su, po onome što je do sada pročitao i istražio, mrtav teret za bilo kakvu zajedničku državu. A nama je važno da je naš predsednik u punoj intelektualnoj snazi te se nadamo da će naša država sa njim videti samo bolje dane. Srdačan pozdrav

Maja Petrović, NJujork


Zbog objektivnog informisanja, redakcije Glasa i Kurira na meti finansijske inspekcije

Ekonomista zlopamtilo

Čemu skromnost, ako za nju nema nikakvog razloga, a ni potrebe. Pisac ovih redova je prvi pisao o bahatosti, beskrupuloznosti bivšeg guvernera, a sada ministra finansija. I to baš na ovim stranicama pre tri godine kada je malo ko na tog opakog demagoga i osvetoljubivog asistenta ekonomskih nauka obraćao pažnju. Niko nije žustrije pričao i radio na tome da se otkriju svi finansijski marifetluci pređašnje socijalističke vlasti!

Da apsurd bude veći, taj isti čovek, sada u liku ministra finansija, a pre guvernera, nije bezočnije lagao, mešetario, prao novac (lično znam kako i sa kim), zavio u crno desetine hiljada ljudi, privrednika, radnika... Čovek koji je do 2000. godine bio sirotinja i koji nije mogao da tapacira krevet u svom stanu. Danas, posle samo četiri godine boravka na vlasti, ladno može finansijski da izdrži tapaciranje cele Srbije, i uzduž i popreko! Politika je očito čudo, sila božija, još kada vas ne uhvate, ili neće da vas uhvate na delu sa rukom u džepu, to je već umetnost, sposobnost i sreća...

Držati moralne tirade, prozivke, svakog živog privrednika u Srbiji danas i juče, a usput raditi i biti upleten u stotine afera, stvarno je za poštovanje i divljenje do imbecilnosti!

Osvetoljubivost gore pomenutog bahatog asistenta ekonomije prema ljudima i vlasniku Glasa javnosti i Kurira za svaku je osudu i prekor. Da Glas javnosti, kojim slučajem, veliča lik i delo sujetnog ministra, nikada im finansijska i ostala inspekcijska bulumenta ne bi kročila u redakciju. Naravno, naravoučenija iz izloženog su sledeća. Radi pošteno, obaveštavaj profesionalno javnost Srbije i eto ti belaja sa vlastima i inspekcijama.

Budi snishodljiv, ćuti, pravi se lud, poltroniši i budi miran, spokojan od vlasti, ali nespokojan od nemoralnosti. E to je izbor danas u Srbiji, ali i u mnogim režimima koji ne vole Glas javnosti u bukvalnom smislu tih reči.

Milutin Mlađenović, Beograd


Hvala za istinu

Poštovani gospodine Petre Pašiću. Hvala Vam što ste kroz neprobojni zid "demokratske" srpske javnosti uspeli da kažete istinu o Srebrenici.

Naravno, svima nam je poznato kakvi su monstrouzni zločini vršeni nad srpskim narodom u selima oko Srebrenice i kako je potpuno uništen srpski narod na tom području.

Siguran sam da će istorija jednog dana, ipak, zabeležiti pisanje Glasa i novinara Petra Pašića, kao i istraživanja cenjenog dr Milana Bulajića.

Radoman Stanković