GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 12. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Petko Jovančić, posle pola veka, okačio kutlaču o klin

Umesto čekića, latio se varjače

Školska komisija procenila da je sitan i slabašan i nije za mašinskog radnika, pa je otišao u Ugostiteljsku školu i krenuo u kuvare U zasluženu penziju otišao sa 27 medalja osvojenih na raznim takmičenjima u zemlji i inostranstvu i ugostio mnoge slavne ljude

Petko Jovančić, posle pola veka, okačio je kutlaču o klin i uživa u zasluženoj penziji. NJegovim specijalitetima gostili su se posetioci najčuvenijih hotela i restorana širom ondašnje Jugoslavije ali i birani gosti, političari, glumci, sportistiÖ Danas se Petko lati kutlače samo da bi ugostio prijatelje i rođake, ili na poziv viđenijih Nišlija voljnih da na porodičnim slavljima serviraju specijalitete čuvenog niškog kulinara.

- U kulinarstvo sam zalutao. Nameravao sam da, nakon završetka osmogodišnje, upišem školu za mašinske radnike i budem bravar. Međutim, školska komisija proceni da ovako sitan, neugledan i slabašan nisam za mašinskog radnika. Video sam oglas u Narodnim novinama koji je raspisala Ugostiteljska škola, pa sam odlučio da se oprobam kao kelner. Međutim, prva godina mog školovanja se neslavno okončala. Ponavljao sam razred - priča Petko.

Petkovi kuvari

Jovančić je svoje kulinarsko iskustvo pretočio u nekoliko knjiga, koje su i danas dragoceni udžbenici učenicima Ugostiteljskih škola, ali i omiljena literatura vrsnih domaćica. Poslednji u nizu je nedavno objavljeni Svet gastronomije koji sadrži 555 recepata nacionalne i klasične kuhinje.

Međutim, Jovančić je odlučio da pokuša ponovo, ali ovoga puta na kuvarskom smeru. Već u prvom polugođu pokazalo se da je to pun pogodak.

- Tokom prakse dobro sam se pokazao, pa sam dobio stipendiju ugostiteljskog preduzeća "Union", što mi je garantovalo radno mesto nakon okončanja školovanja. Taman "odradim" stipendiju i dobijem novu, ovog puta za usavršavanje u Beogradu. Imao sam sreću da za nastavnika dobijem Dušana Škrba, ličnog kuvara predsednika Tita. On mi je otvorio vrata ondašnjeg srpskog džet-seta. Počeo sam da učestvujem u pripremanju specijaliteta za Titove goste, uključujući i dva rođendana bivšeg predsednika Jugoslavije, kojima je prisustvovalo četiri hiljade zvanica - priseća se Jovančić.

Jovančić je radio u elitnim niškim hotelima i restoranima, ali i u restoranu Elektronske industrije, u kome je onda moglo odjednom da se pripremi čak 25.000 obroka. Putovao je Petko po evropskim prestonicama, upoznajući se sa stranim kuhinjama, takmičio se u zemlji i inostranstvu i kući doneo čak 27 medalja. Danas se sa nostalgijom seća slavnih ljudi koje je gostio.

- Imao sam jedinstvenu priliku da kuvam za Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor, koji su pre tridesetak godina boravili u Nišu na Filmskim susretima. Sećam se da Barton nije jeo ništa, ali je zato voleo čašicu. Za Elizabetu sam spremao pileći galantin, odnosno pileće meso kuvano u supi - priča Petko.

Kako kaže, žao mu je što niko iz porodice nije krenuo njegovim stopama. Nijedna od dve kćeri nije nasledila očevu ljubav prema kuhinji, a unuk je, umesto kutlače, izabrao violinu. Petko je pokušao da svoje kuvarsko znanje prenese u školi kuvanja koju je otvorio i koja je bila izuzetno posećena, ali je, zbog birokratskih začkoljica, zatvorena pre nekoliko godina.

Jovančić u svojoj 63. godini zdrav i vitalan, ne liči na kuvarski stereotip i ima samo 68 kilograma. Recept za zdrav život je, kako ističe, umerenost i hleb od juče, meso od danas, a vino od makar godinu dana.

D. Kocić


vesti po rubrikama

^reportaža

Više od tri decenije u "Zlatari Majdanpek" ispunjavaju i najneobičnije želje i narudžbine kupaca
Petko Jovančić, posle pola veka, okačio kutlaču o klin
Preživeo zarobljeništvo i rat, a sahranila ga štampa
Zorka Milošević, moderna provodadžik, poudavala sto konobarica
 
 


     


FastCounter by LinkExchange