Dvadesetak mladica na imanju Milanke Papić potpuno
je uništeno, a njeno nezadovoljstvo potpuno razumljivo. Krivci
su odnedavno stanovnici Specijalnog rezervata prirode "Bara
Zasavica - dabrovi. Njena priča, pomalo sebična i "ekološki
neosvešćena", bliska je mnogima. Slična nevolja zadesila
je, osim meštana Noćaja, i one iz Ravnja, Radenkovića, Zasavice
I, Zasavice II.
Od pre godinu dana, 30 dabrova pušteno je u Specijalni rezervat
prirode "Bara Zasavica" u okviru projekta reintrodukcije,
odnosno povratka dabra kao autohtone vrste na prostor Vojvodine
i Srbije. Ova i danas ugrožena životinjska vrsta sa vojvođanskih
jezera i reka istrebljena je pre stotinak godina. Primarni uzrok
nestanka, kako se većina istraživača slaže, leži u prekomernom
izlovljavanju. Dabrovi koji su stigli u Zasavicu, opremljeni su
mikročipovima i radio-odašiljačima pomoću kojih stručnjaci sa
Biološkog fakulteta u Beogradu pomno prate njihov razvoj i razmnožavanje
i rade na njihovoj zaštiti.
Vrativši dabrove u Srbiju, naša zemlja ispunila je deo obaveza
koje je preuzela potpisivanjem mnogobrojnih međunarodnih konvencija
koje se odnose na zaštitu životne sredine. Da je Bara Zasavica
pogodan lokalitet za dabrove, odakle bi prema planu trebalo prirodnim
putem da se šire dalje, uverila se i naša novinarska ekipa koja
je posetila Noćaj, mačvansko selo preko puta novog dabrovog staništa.
Na imanju Milanke Papić, koje se prostire uz reku Zasavicu, dabrovi
su izgradili jedno stanište prekriveno grančicama, do kog dolaze
prokopanim kanalima - tunelima.
Vredno su grickali debla, skidajući komad po komad kore i sladeći
se. Ništa ne ide bez nevolje, pa ni plemeniti projekat koji je
svesrdno podržalo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine.
To jasno oslikava podatak da grančice potiču sa onih mladih stabala
koje su dabrovi prethodno oglodali i odneli sa imanja Papićeve.
- Jesenas sam primetila prvu štetu, prva oglodana stabla. Nisam
pretpostavljala da se radi o dabrovima, da su to oni učinili.
U razgovoru sa drugim meštanima, saznala sam da nisam jedina koja
je oštećena i da su štetu prouzrokovali dabrovi. Ovog proleća
primetila sam još oglodanih stabala, jasenčića, vrbe i duda. Sekli
su mladice iz bohora.
Posekli su mlada stabla i odneli ih. Na staništu koje su napravili,
zemlja je podrivena, korenje jasenova izbilo je na površinu i
osušiće se, najverovatnije. Nastala šteta nije mala. Za koju godinu,
imala bih dovoljno ogreva za jednu zimu. Osim toga, dabrovi su
počeli da napadaju i voćnjak u dvorištu i nedavno posađene jabuke.
Zaista ne znam kako da se zaštitim - kaže Milanka Papić.
 |
 |
|
Osobine
Odrastao dabar dugačak je preko jednog metra i teži do
30 kilograma. Spada u najveće glodare. Odlikuje se malim
i zaobljenim ušima, živahnim i izuzetno pokretljivim očima.
Ima izuzetno snažne i velike sekutiće, narandžaste boje,
koji rastu svakodnevno, poput noktiju kod čoveka, i vire
iz čeljusti. Jednim ujedom dabar može prelomiti granu veličine
drške od metle, a u toku dve noći "rada" može
da obori stablo debljine oko 30 centimetara. Na obalama
pronalazi hranu (koru, mladice) i materijal (debla, granje)
koji mu služe za podizanje brana i koliba. Ako mora da prenese
preveliki komad drveta sa udaljenog mesta, jednostavno iskopa
kanal, kako bi drvo moglo plutati.
Izuzetno su spretni u vodi. Širok i spljošten rep u obliku
lopate služi im kao kormilo u vodi, a kao oslonac na zemlji.
|
|
|
 |
|
|
|
|
Rodoljub Ančić takođe je pretrpeo štetu. Njemu su dabrovi isekli
desetak topola pored vode. Kaže da je njegov komšija Borisav Sretenović
zvanično tražio odštetu za 58 posečenih stabala, a samo je jedan
od mnogih. Nivo vode je znatno porastao, tako da je teško utvrditi
konačan broj oglodanog drveća.
Na nastalu štetu žali se i Dragoljub Papić, koji kaže:
- Čuo sam od drugih šta se dešava i oko Nove godine otišao sam
na imanje da proverim da li je sve u redu. Tada sam ustanovio
da je posečeno 18 vrba, veličine stuba bandere. Začudio sam se
otpadu koji sam zatekao. Sve je izgledalo kao neka seoska pilana,
kad se sa nje odnese što je vredno. Ono što me kao čoveka duboko
pogađa, jeste nemogućnost udruživanja oštećenih.
Svako gleda neki svoj sitni interes, čim dobije neko obećanje
povuče se, i od zajedničke akcije ne ostaje ništa. Čujem da je
poneko i dobio neki dinarčić i sada ćuti. Od pravnika kog sam
konsultovao, saznao sam da bi sudski troškovi bili veći od nastale
štete, te sam odustao od zahteva za naknadu štete. Stvarno bih
želeo da mi neko kaže kakva je korist od ovih životinja - pita
se naš sagovornik.
Ne čudi što se gotovo svi naši sagovornici pitaju: "Dabrovi
su zaštićeni, što je OK, ali ko će zaštititi nas?"
Mihajlo Stanković, ekolog Specijalnog rezervata prirode "Bara
Zasavica", kaže da se mali broj oštećenih njima obratio za
pomoć. Mali broj meštana dobio je odgovarajući broj sadnica i
žicu za ograđivanje, koje obezbeđuje Rezervat. Mirna Mačva?! Izuzetno
je bio iznenađen kada je čuo da su oštećenja primetna i na voćkama.
- To do sada nije bio slučaj. Konsultovaćemo se s našim kolegama
iz Bavarske da bismo saznali da li imaju ovaj problem i kako ga
rešavaju - izjavio je preko telefona Stanković. I ispričao, između
ostalog, da su dabrovi "teritorijalne" životinje. Jedna
porodica pokriva područje od 1,5 do dva kilometra. Kada dovoljno
odrastu, mladunci grade sopstveni dom. Cilj projekta ogleda se
u širenju vrste po prirodnom terenu - istakao je Stanković.
Udovoljio je i drugim novinarskim nedoumicama - poput onih da
li dabrove u bliskoj budućnosti možemo očekivati i na obalama
Save.
- Vrlo verovatno, ali to stanište bilo bi privremeno jer je Sava
za njih brza i duboka. Ona bi bila samo usputna stanica do nekog
boljeg staništa.
Veliki broj oštećenih koji se za pomoć obratio nadležnima u opštini,
može uskoro da očekuje posetu Komisije koja će utvrditi i proceniti
nastalu štetu i naći način i mogućnost da se obeštete ugroženi.
Svetlana Radivojević
