GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 7. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Prošle godine eksperimentalno je pušteno trideset glodara u specijalni rezervat prirode "bara zasavica"

Dabrovi oglodalim mnoga imanja

Stanovnici Specijalnog rezervata prirode "Bara Zasavica tvrde da im dabrovi uništavaju mladice i voćke u naseljima Noćaj, Ravanj, Radenkovići, Zasavica I i Zasavica II

Dvadesetak mladica na imanju Milanke Papić potpuno je uništeno, a njeno nezadovoljstvo potpuno razumljivo. Krivci su odnedavno stanovnici Specijalnog rezervata prirode "Bara Zasavica - dabrovi. Njena priča, pomalo sebična i "ekološki neosvešćena", bliska je mnogima. Slična nevolja zadesila je, osim meštana Noćaja, i one iz Ravnja, Radenkovića, Zasavice I, Zasavice II.

Od pre godinu dana, 30 dabrova pušteno je u Specijalni rezervat prirode "Bara Zasavica" u okviru projekta reintrodukcije, odnosno povratka dabra kao autohtone vrste na prostor Vojvodine i Srbije. Ova i danas ugrožena životinjska vrsta sa vojvođanskih jezera i reka istrebljena je pre stotinak godina. Primarni uzrok nestanka, kako se većina istraživača slaže, leži u prekomernom izlovljavanju. Dabrovi koji su stigli u Zasavicu, opremljeni su mikročipovima i radio-odašiljačima pomoću kojih stručnjaci sa Biološkog fakulteta u Beogradu pomno prate njihov razvoj i razmnožavanje i rade na njihovoj zaštiti.

Zašto su dabrovi nestali?

Dabrovi su bili izloženi konstantnom i visokom lovnom pritisku zbog verovanja da pojedini delovi tela ove životinje imaju lekovita svojstva, zbog kvalitetnog krzna koje je uvek imalo zavidnu cenu, korišćenja produkata žlezde kasoreum u kozmetičkoj industriji, ali i dabrovog mesa čije je uzimanje katolička crkva dozvoljavala i tokom posta...

Vrativši dabrove u Srbiju, naša zemlja ispunila je deo obaveza koje je preuzela potpisivanjem mnogobrojnih međunarodnih konvencija koje se odnose na zaštitu životne sredine. Da je Bara Zasavica pogodan lokalitet za dabrove, odakle bi prema planu trebalo prirodnim putem da se šire dalje, uverila se i naša novinarska ekipa koja je posetila Noćaj, mačvansko selo preko puta novog dabrovog staništa. Na imanju Milanke Papić, koje se prostire uz reku Zasavicu, dabrovi su izgradili jedno stanište prekriveno grančicama, do kog dolaze prokopanim kanalima - tunelima.

Vredno su grickali debla, skidajući komad po komad kore i sladeći se. Ništa ne ide bez nevolje, pa ni plemeniti projekat koji je svesrdno podržalo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine. To jasno oslikava podatak da grančice potiču sa onih mladih stabala koje su dabrovi prethodno oglodali i odneli sa imanja Papićeve.

- Jesenas sam primetila prvu štetu, prva oglodana stabla. Nisam pretpostavljala da se radi o dabrovima, da su to oni učinili. U razgovoru sa drugim meštanima, saznala sam da nisam jedina koja je oštećena i da su štetu prouzrokovali dabrovi. Ovog proleća primetila sam još oglodanih stabala, jasenčića, vrbe i duda. Sekli su mladice iz bohora.

Posekli su mlada stabla i odneli ih. Na staništu koje su napravili, zemlja je podrivena, korenje jasenova izbilo je na površinu i osušiće se, najverovatnije. Nastala šteta nije mala. Za koju godinu, imala bih dovoljno ogreva za jednu zimu. Osim toga, dabrovi su počeli da napadaju i voćnjak u dvorištu i nedavno posađene jabuke. Zaista ne znam kako da se zaštitim - kaže Milanka Papić.

Osobine

Odrastao dabar dugačak je preko jednog metra i teži do 30 kilograma. Spada u najveće glodare. Odlikuje se malim i zaobljenim ušima, živahnim i izuzetno pokretljivim očima. Ima izuzetno snažne i velike sekutiće, narandžaste boje, koji rastu svakodnevno, poput noktiju kod čoveka, i vire iz čeljusti. Jednim ujedom dabar može prelomiti granu veličine drške od metle, a u toku dve noći "rada" može da obori stablo debljine oko 30 centimetara. Na obalama pronalazi hranu (koru, mladice) i materijal (debla, granje) koji mu služe za podizanje brana i koliba. Ako mora da prenese preveliki komad drveta sa udaljenog mesta, jednostavno iskopa kanal, kako bi drvo moglo plutati.
Izuzetno su spretni u vodi. Širok i spljošten rep u obliku lopate služi im kao kormilo u vodi, a kao oslonac na zemlji.

Rodoljub Ančić takođe je pretrpeo štetu. Njemu su dabrovi isekli desetak topola pored vode. Kaže da je njegov komšija Borisav Sretenović zvanično tražio odštetu za 58 posečenih stabala, a samo je jedan od mnogih. Nivo vode je znatno porastao, tako da je teško utvrditi konačan broj oglodanog drveća.

Na nastalu štetu žali se i Dragoljub Papić, koji kaže:
- Čuo sam od drugih šta se dešava i oko Nove godine otišao sam na imanje da proverim da li je sve u redu. Tada sam ustanovio da je posečeno 18 vrba, veličine stuba bandere. Začudio sam se otpadu koji sam zatekao. Sve je izgledalo kao neka seoska pilana, kad se sa nje odnese što je vredno. Ono što me kao čoveka duboko pogađa, jeste nemogućnost udruživanja oštećenih.

Svako gleda neki svoj sitni interes, čim dobije neko obećanje povuče se, i od zajedničke akcije ne ostaje ništa. Čujem da je poneko i dobio neki dinarčić i sada ćuti. Od pravnika kog sam konsultovao, saznao sam da bi sudski troškovi bili veći od nastale štete, te sam odustao od zahteva za naknadu štete. Stvarno bih želeo da mi neko kaže kakva je korist od ovih životinja - pita se naš sagovornik.

Ne čudi što se gotovo svi naši sagovornici pitaju: "Dabrovi su zaštićeni, što je OK, ali ko će zaštititi nas?"
Mihajlo Stanković, ekolog Specijalnog rezervata prirode "Bara Zasavica", kaže da se mali broj oštećenih njima obratio za pomoć. Mali broj meštana dobio je odgovarajući broj sadnica i žicu za ograđivanje, koje obezbeđuje Rezervat. Mirna Mačva?! Izuzetno je bio iznenađen kada je čuo da su oštećenja primetna i na voćkama.

- To do sada nije bio slučaj. Konsultovaćemo se s našim kolegama iz Bavarske da bismo saznali da li imaju ovaj problem i kako ga rešavaju - izjavio je preko telefona Stanković. I ispričao, između ostalog, da su dabrovi "teritorijalne" životinje. Jedna porodica pokriva područje od 1,5 do dva kilometra. Kada dovoljno odrastu, mladunci grade sopstveni dom. Cilj projekta ogleda se u širenju vrste po prirodnom terenu - istakao je Stanković.

Udovoljio je i drugim novinarskim nedoumicama - poput onih da li dabrove u bliskoj budućnosti možemo očekivati i na obalama Save.
- Vrlo verovatno, ali to stanište bilo bi privremeno jer je Sava za njih brza i duboka. Ona bi bila samo usputna stanica do nekog boljeg staništa.

Veliki broj oštećenih koji se za pomoć obratio nadležnima u opštini, može uskoro da očekuje posetu Komisije koja će utvrditi i proceniti nastalu štetu i naći način i mogućnost da se obeštete ugroženi.

Svetlana Radivojević


vesti po rubrikama

^selo

Dabrovi oglodalim mnoga imanja
"Mlekoprodukt" osvaja bugarsko i rumunsko tržište
Oprezno sa prskanjem voća
Pokrajinski fond kreditira navodnjavanje njiva
Poljoprivredne vesti: "Mokrin" na aukciji
 



     


FastCounter by LinkExchange