GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 5. 5. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Ivan Klajn govori za Glas javnosti povodom elektronskog izdanja "Rečnika jezičkih nedoumica"

Nužna zamena za svaki priručnik koji nemamo

Naša nevolja je što nemamo jednojezični rečnik. Svaka nacija ima svoj rečnik koji stoji na stolu obrazovanog čoveka i tu on može da nađe sve podatke

Nedavno je, kao jedan od najznačajnijih poduhvata izdavačke kuće "Koš & co", predstavljeno elektronsko izdanje "Rečnika jezičkih nedoumica" Ivana Klajna. Uz ideju da se poznavanje jezičkih standarda, na neki način, nametne tendencijama i potrebama savremene kulture, ovo izdanje rezultat je potrebe da se omogući lakše korišćenje ovog jezičkog priručnika.

"Rečnik jezičkih nedoumica" predstavlja savetnik za sve one koji nastoje da pravilno govore i pišu uz sve jezičke novine koje nosi "duh savremenosti". On prati težnje moderne jezičke kulture, ali ih i zadržava u okvirima postojećih standarda srpskog jezika. S ciljem da adekvatno odgovori na teškoće i nedoumice koje se javljaju pri svakodnevnom izražavanju, prof. dr Ivan Klajn je u svom "Rečniku" posvetio pažnju ne samo pravopisu i izgovoru, već i semantici, gramatici i pravilnoj upotrebi reči.

- Naša najveća nevolja je što nemamo jednojezični rečnik. Svaka nacija ima svoj rečnik koji stoji na radnom stolu svakog obrazovanog čoveka i tu on može da nađe sve podatke - kako glasi reč, kako se menja, piše, izgovaraÖ Ja sam kao zamenu za to sastavio ovaj mali rečnik koji, naravno, ne sadrži sve reči, već beleži samo one koje se u našem jeziku javljaju kao nedoumice.

Prvo izdanje "Rečnika jezičkih nedoumica" izašlo je 1981. godine. Koliko se naš jezik promenio od tada i koliko je "Rečnik" pratio te promene?
- Naravno da uvek postoje dopune, pre svega što se tiče novih reči. Trudio sam se da ih pratim. Rečnik je šest puta štampan i sva izdanja, osim jednog, bila su proširena i dopunjena. A ovo elektronsko izdanje jednako je šestom štampanom izdanju od pre dve godine.

Jednom prilikom istakli ste da mediji i kompjuteri više odmažu nego što pomažu njihovom uticaju na oblikovanje jezika. Da li, onda, elektronsko izdanje predstavlja nastojanje da se poznavanje pravilne upotrebe jezika omogući i onima koji do znanja dolaze prvenstveno putem elektronskih medija?
- Da, to je bila ideja izdavača Zorana Koša, a ja sam se s tim složio jer znam da ima mnogo takvih, naročito u mlađoj generaciji, kojima je uvek lakše da sednu za kompjuter nego da otvore knjigu, makar ona bila mala i laka za rukovanje kao što je ovaj moj rečnik. Uvek sam se trudio da rečnik bude što sažetiji, tako da ljudi mogu brzo da ga konsultuju.

Glavni problem bio je kako da formulišem odrednice da bi korisnik mogao u rečniku da pronađe ono što ga trenutno zanima. Recimo, svaki čas možete čuti rečenicu kao što je: "Nemaju mnogo poštovaoca" umesto "poštovalaca". Ja sam to dao pod sufiksom - lac, ali je pitanje da li će čitalac znati da tu treba da traži, ili će misliti da se kaže "poštovaoc", da li će tražiti samo tu reč ili pod "-aoc", "-alac", i tako dalje. Zato sam se trudio da mu dam što više mogućih odrednica i da ga upućujem s jedne na drugu.

Čini se da naši ljudi ne samo da nemaju jezičkih nedoumica, već su potpuno sigurni u to da pravilno govore.
- Tu bi moralo nešto da pođe od države. Što se tiče nas lingvista, prvi korak učinjen je 1927. godine osnivanjem Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Međutim, Odbor ima isključivo savetodavnu funkciju i dosad se trudio da na sva pitanja koja se tiču jezika pruži stručno mišljenje. Ali, on ne može nikome da nametne pravilno korišćenje jezika i ne može nikome da zabrani da greši. Trebalo bi da postoje nacionalni saveti za jezik, pre svega za terminologiju u kompjuteristici, u naukama, tehnici i tako dalje, da bi se u dogovoru lingvista i stručnjaka ustanovila terminologija. Kako ćete razgovarati sa komšijom ili pisati u novinama, pogotovo kako ćete pisati književno delo, to ne može gramatičar da vam propisuje.

Šta utiče na kvarenje jezika?
- Postoje dva osnovna faktora. Nemamo nastavu maternjeg jezika u srednjoj školi. Formalno postoji predmet koji se zove srpski jezik i književnost, ali se uglavnom radi samo književnost. Drugi problem je nedostatak odgovarajućih priručnika. Nemamo akcenatski rečnik, nemamo normativnu gramatiku, nemamo rečnik sinonima... Trudio sam se da pomalo od svega toga unesem u ovaj rečnik, koji bi trebalo da bude privremena nužna zamena za sve te priručnike koje nemamo.

U našem jeziku usvojeno je mnogo tuđica. U jednom tekstu ste savremeni srpski jezik nazvali "anglosrpskim". Mislite li da je moguće ostvariti čist srpski jezik?
- Slažem se sa terminom "anglosrpski jezik", ali njega su plasirali, pre svega, novosadski anglisti. Tačno je da ima mnogo stranih termina koji nam nisu potrebni, koji zamenjuju reči koje već imamo. Recimo, babun se kod nas oduvek zvao pavijan. Neki strani termini kod nas se upotrebljavaju sa pogrešnim značenjem. Na primer, englesku reč "grenade" loši prevodioci prevode kao "granata", a to je ručna bomba. Ima mnogo takvih nepotrebnih izraza, ali, nažalost, i onih koji su nam potrebni jer nemamo zamenu.

Koliko žargonski govor i dijalekti mogu biti opasni za jezičke standarde?
- Žargonski govor je isto tako jezička moda i mislim da nije neka opasnost jer posle desetak godina oni koji su govorili određenim žargonom, prestaju njime da govore. Ali, dijalekti i, još strašnije, regionalni govor jesu opasni, jer nije dovoljno utvrđen jezički standard. Svako dođe u Beograd, ubeđen da govori veoma čisto, "vukovski" i prenosi osobine svog dijalekta. Pojavljuje se u javnosti, medijima sa svojim akcentom, dijalektom i time kvari jezik. Kad bismo imali normativne priručnike, on bi mogao da proveri da li je to književni standardni srpski jezik ili nije.

Ana Kalaba


vesti po rubrikama

^kultura

Nužna zamena za svaki priručnik koji nemamo
Uz izložbu fotografija Petra Ilića Ćirila u Domu omladine
Nune Popović u Beču
Dva nova naslova "Derete" za tinejdžere
Tradicija i improvizacija u DOB-u
"Smrt" u JDP-u
Sećanje na Kseniju Divjak
Švajcarci u "Gvarnerijusu"
 


     


FastCounter by LinkExchange