GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 15. 4. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


INTERVJU


Bogdan Veljković, priznati svetski bankar, predsednik jednog od udruženja građana za vraćanje bespravno oduzete imovine

Nakupci i tajkuni vladaju Srbijom

Kada sam dobijao američko državljanstvo, prema njihovom zakonu mogao sam odmah promeniti ime i prezime. Nisam i ne bih to učinio nikada, ni zbog onih "lj" i "ć" u mom imenu i prezimenu koje tamo niko ne može ni da izgovori na pravi način. Ovde su moji koreni u Paviljonu Veljković, u Birčaninovoj ulici

Srbija je poslednja od evropskih zemalja u tranziciji koja još nije raščistila vlasničke odnose, niti donela zakon o vraćanju imovine starim vlasnicima. Posle Drugog svetskog rata oduzeto je sve što je bilo u privatnim rukama, ljudi su nestajali, preko noći ostajali bez stanova, zemlje, proterivani u emigraciju.

Naoružani istinom i tapijama, prinuđeni su i danas, pet godina posle demokratskih promena i odlaska Miloševića s vlasti, da demonstriraju na ulici i gledaju se oči u oči s policijskim kordonima. O borbi za vraćanje imovine, petooktobarskim zabludama i nadanjima, korupciji, rasprodaji Srbije, za Glas govori Bogdan Veljković, predsednik Udruženja za vraćanje oduzete imovine "Beograd" i jedan od čelnika Mreže za restituciju u Srbiji.

Pre četiri godine rekli ste da želite da uložite u svoju zemlju, imate već poslovne planove i investitore. Bili ste optimista. Šta mislite o Srbiji danas?
- I ako donesu zakon o vraćanju imovine, prodaću sve i otići odavde. Srpska dijaspora, ukoliko se nešto bitno ne promeni, neće uložiti ni jedan jedini cent u Srbiju. Pojaviće se, tu i tamo, neki hohštapler sa prljavim novcem i to je sve. Postoji medijska blokada i mnogi izbegavaju rešavanje problema imovine. Vlast se boji istine, čim je na naš poslednji skup poslala policiju, i to na starije ljude od kojih neki, možda, i neće doživeti pravdu. Kada sam na televiziji Si-En-En video kako narod dolazi iz Čačka u Beograd tog oktobra 2000, probija kordone policije, ruši Miloševića, krenule su mi suze, nešto je zatreperilo u meni. Krenuo sam u Srbiju da vidim tog Velju Ilića, mislio sam da je komunizam pao.

Harvardovac i ugledni bankar

Bogdan Veljković završio je Harvard, kao direktor i međunarodni bankar radio je skoro tri decenije. Na razgovor za prvi posao u bankarstvu u Henri Šroder Banking Korporejšn, u Njujorku, lično ge je pozvao Džim Vulfenson, takođe harvardovac, doskorašnji predsednik Svetske banke. Veljković je radio i u BNP-u, Rojal bank ov Kanada, Imerijal bank ov Kanada. Naslednik je ugledne srpske kneževske porodice koja je izgonila Turske okupatore iz Paraćina, negovala pre svega čast i ugled, imala ministra pravde i finansija u vladama Srbije i Kraljevine SHS, stekla veliki ugled u tadašnjim poslovnim krugovima. Poslednje četiri godine Veljković se dopisivao sa Vulfensonom, objašnjavajući prvom čoveku Svetske banke da Zapad čini greške i žmuri na ono što se dešava u Srbiji.

Otišao sam u Čačak s idejom da uložim u proizvodnju zdrave hrane. Ali, tu sam dobio prvi šamar. Velja je pričao kako smo bombardovani osiromašenim uranijumom, kako deca umiru od leukemije. Shvatio sam da od posla nema ništa. Posle mi je neko od prisutnih rekao da su oni mislili da smo iz neke humanitarne organizacije, da uopšte ne shvataju da smo ozbiljni investitori i, valjda, mislili da iskamče pare za nešto drugo. Bilo je tu i "veselih domaćina", osećao sam miris alkohola, mnogo neozbiljnosti. Pisao sam posle 5. oktobra Đeliću, trebalo je da se sastanemo, ali je imao obaveze, pa je Vlahović trebalo da ga odmeni. Primio me je pomoćnik ministra za privatizaciju Cvetković.

Još nije bilo priče o zakonu o vraćanju imovine, ali sam u razgovoru kojem je prisustvovao i moj poslovni partner saznao za nameru nove vlasti da 30 odsto akcija dobiju radnici, odnosno mali akcionari, dok će 70 odsto biti prodato. Rekao mi je da su stari vlasnici prošlost, da ti ljudi za njih ne postoje. Bio je ubeđen da smo mi samo investitori, hoćemo nešto da kupimo. Shvatio sam da će za čiste vlasničke odnose uslediti teška borba. Misija Mreže za restituciju jeste borba za vrednosti građanskog društva u Srbiji, ne samo za imovinu. Stranih investicija neće biti bez zakona o restituciji, a u Srbiji će nastaviti da cveta korupcija.

Srbija je prezadužena, a što je još gore, tajkuni i sada iznose novac iz Srbije. Znaju da će nas Evropa naterati da rešimo problem imovine i spremaju se za te dane, krijući svoje prljave rabote. Novac će ulagati i iznositi u Sloveniju, Hrvatsku, BiH i drugde. Pet odsto ljudi drži danas 95 odsto kapitala i moći. S druge strane, država i građani su osiromašili. Budžet je tanak, a potrošiće se i ono novca od prodaje duvanske industrije i još nekih fabrika. Srbiji, nažalost, prete recesija i finansijska katastrofa, a do toga bi već došlo da nije bilo nešto donacija iz inostranstva.

Mogli ste odmah da se vratite u Ameriku, živite mirno i bez problema, angažujete advokate.
- Kada sam dobijao američko državljanstvo, prema njihovom zakonu, mogao sam odmah promeniti ime i prezime. Nisam i ne bih to učinio nikada, ni zbog onih "lj" i "ć" u mom imenu i prezimenu koje tamo niko ne može ni da izgovori na pravi način. Ovde su moji koreni u paviljonu Veljković, u Birčaninovoj ulici. Eto u ovoj sobi sam se rodio. Moj predak, knez srpski, isterao je Turke iz Paraćina. Pradeda Stojan bio je ministar pravde i predsednik Kasacionog suda. Vojislav Veljković bio je ministar finansija posle Prvog svetskog rata i stvorio zlatni dinar. Uvek sam ostao privržen Srbiji i smatram da se genetsko poreklo i koreni ne mogu tek tako izbrisati.

Vašoj porodici komunisti su oduzeli svu imovinu kršeći čak i svoje propise?
- Stavljen je sekvestar na svu našu imovinu. Vojislav Veljković, moj otac, osuđen je 1946. kao saboter. Ali, vojni sud ga je 1947. godine oslobodio optužbi i doneo odluku da se skida sekvestar i ne sledi mera konfiskacije imovine. To je ostalo mrtvo slovo na papiru, a sva naša imovina je razgrabljena. Već četiri godine vodim spor pred srpskim sudovima. Predmet je sada na Vrhovnom sudu i nikako da bude rešen, iako je potpuno čist. Smatram da to nije slučajno. Posle presude odmah bih mogao uputiti tužbu sudu u Strazburu.

Izgleda da vlast ne odustaje od vraćanja imovine u novcu ili obveznicama. Ne donosi zakon o njenom vraćanju, obustavi prodaje, već predlaže da vlasnici prilože dokaze radi evidencije onoga što je oduzeto, s rokom do juna 2006. godine, s tim da popis nije osnov za vraćanje imovine.
- Znaju ta deca komunizma šta nam je oteto, a sada još traže da nas popisuju o našem trošku. Pri tom, prodaja se ne stopira. Svesni su da će morati pod pritiskom Evrope da konačno donesu zakon o vraćanju imovine, ali žele da je prevare jer bi do pomenutog roka zakon trebalo da bude već primenjen, a ne tek donet.

Prema procenama ugledne kuće "Standard i pur", vrednost obveznica u Srbiji nikakva je, a ulaganje predstavlja ogroman rizik. Na sceni su nakupci koji kupe jeftino firme objekte i čekaju strance i druge investitore, ne bi li ih preprodali po većoj ceni i obogatili se na račun građana i države. Izjave ministara su kontradiktorne. Vlahović je svojevremeno rekao da sva imovina starih vlasnika vredi oko 900 miliona dolara, a Dinkić nedavno da je reč o sumi od 60 do 150 milijardi. Ukoliko imovina bude vraćana u novcu ili obveznicama, to će biti na štetu svih građana Srbije i ostaviti zemlju u teškim problemima, bankrotu i usloviti mnogo tužbi sudu u Strazburu.

Fizičko vraćanje državu i građane ne bi koštalo ništa, otvorila bi se mogućnost investicija, hipotekranih kredita, pojavili bi se novi poreski obveznici i svi bi imali koristi od toga. Ali, ne bi bilo velikih mogućnosti za korupciju. Kako, odjednom, Dinkić zna koliko vredi imovina kada ovde nema pravog valjanog tržišta? Zakon o ekstraprofitu bio je farsa, oni koji su se sumnjivo obogatili preživeli su sve promene.

Ovde je još živ komunistički mentalitet, a Srbijom vladaju deca komunizma koja su postala najprimitivniji kapitalisti koji podsećaju na gazde engleskih rudnika gde su deca kopala ugalj u 17. veku. Ni sadašnja vlada nije ništa učinila da se situacija promeni. Bojim se da će se nastaviti odlazak mladih ljudi u inostranstvo. Srbiji preti ostvarenje proročanstva da će svi Srbi moći da stanu pod jednu šljivu i pri tom bez igde ičega.

Nepravde i posle 5. oktobra

BEOGRAD - Pred poslanicima Skupštine Srbije nalazi se vladin Predlog zakona koji propisuje evidentiranje imovine oduzete vlasnicima od 9. marta 1945. godine. Vlasnici, ili njihovi naslednici, trebalo bi da do 30. juna iduće godine Direkciji za imovinu Srbije podnesu prijave o oduzetoj imovini, kao i o načinu na koji je to bilo učinjeno. Namera vlade je da se posle evidentiranja oduzete imovine pristupi donošenju zakona o denacionalizaciji, kojim bi se bio regulisan način vraćanja imovine vlasnicima, ili obeštećenja, u slučajevima kada fizičko vraćanje nije moguće.
Dok poslanici vladajuće DSS o predloženom zakonu govore kao "prvom koraku" u ispravljanju istorijske nepravde, podsećajući da je pravo svojine, kao jedno od osnovnih ljudskih prava - neprikosnoveno, te da ne zastareva, iz koalicionih stranaka upozoravaju kako je zakon "samo zamajavanje javnosti" (Blagica Kostić, SPO) i da ovo rešenje odugovlači i usporava proces restitucije, inače davno sprovedenog u svim zemljama posle pada komunizma.
Opozicione stranke u parlamentu dočelale su zakonski predlog "na nož", jedni mu se a priori protive, "uzaludan vam je posao, radikali će uskoro doći na vlast, ali nikada neće doneti zakon o denacionalizaciji jer se nepravde ne mogu ovako ispravljati" (SRS). Drugi ističu da "evidentiranje oduzete imovine pokazuje nameru vlasti da se samo politički pridobiju naslednici, ali da se ništa ne reši" (DS). Ova stranka traži da se stavi zabrana prodaje evidentirane imovine.
- Zašto uzimate baš 9. mart 1945, zašto ne od 41, ili ranije, pa da vratite imovinu i folksdojčerima u Vojvodini, ili ustašama u Sremu - pitaju radikali.
Nikola Milošević, DSS, podsetio je kako se u prethodnim režimima na nezakonit način oduzimala zakonski stečena imovina i naglasio da se ovakav odnos nije promenio ni posle 5. oktobra. Kao primer, on je naveo slučaj izraelske firme koja je investitor budućeg objekta u Rajićevoj ulici u Beogradu, upravo na parceli čiji je pravi vlasnik Bogdan Veljković.
- Ta firma ušla je u ovu investiciju vrednu 100 miliona dolara, a na računu ima samo 2,5 hiljade dolara. Na tom mestu su još temelji ranijih zgrada i hotela "Srpska kruna" i njen vlasnik je hteo da obnovi objekat, ali je onemogućen - naveo je Milošević.

M. D.

Investitori su mi otvoreno pretili

Šta se dešava s Vašom imovinom danas?
- Objekti na velikom placu, gde je nekada bio naš prvi parni mlin u Srbiji, poznat kao Stari mlin, prodati su "Kolingu" u vreme vlade SPS-a i SPO-a na Savskom vencu. Tamo se ništa ozbiljno ne investira. Dolaskom takozvane demokratske vlasti posle 2000. godine, ovaj ugovor nije poništen niti je ispitana fiktivna hipoteka. Na placu u Rajićevoj su ograde. Tu su zaseli tobožnji investitor i korisnik "Union inžinjeringa", pa onda i sukorisnik ABD-a d. o. o. Iako je lokalitet Republički zavod za zaštitu spomenika zaštitio kao izuzetno značajan (tu su rimski forum i sakralni put ka rimskom groblju, vredno arheološko nalazište), neko to hoće da razrilja bagerima. Hoće da izgrade stakleni poslovni i tržni centar i hotel, sve protivzakonito. Prekršen je i Generalni urbanistički plan koji je grad koštao četiri miliona evra. Šta drugo može da bude u pitanju osim korupcije? Na tenderu je i pivara BIP-a, pa i pogon na Mostaru, nekadašnja pivara Vajfert, čiji su Veljkovići bili većinski akcionari. U našoj palati, gde je bila Vračarska zadruga AD, čiji smo većinski akcionari, sada je turska ambasada. U Paviljonu Veljković, gde je bio i prvi privatni muzej, sada je korisnik Centar za kulturnu dekontaminaciju, gde se drže tribine o ljudskim pravima. Na delu eksproprisanog dvorišta sada je nemački konzulat. Pisao sam i gradonačelniku Bogdanoviću, prethodnoj vladi, Koštunici, Evropskom parlamentu, Ambasadi SAD, belgijskom Interbruu i Hajnekenu i obavetio ih da ću im zapleniti imovinu u Evropi ili SAD ako uđu u kupovinu BIP-a. Ako u Srbiji nema zakona, ima ih u inostranstvu. Iz Interbrua, koji je kupio Apatinsku i Nikšićku pivaru, obavestili su me da nisu zainteresovani za još jednu pivaru, ali odgovor Hajnekena još nisam dobio. Zbog Rajićeve su mi investitori i otvoreno pretili.

Ivan Stojković


vesti po rubrikama

^društvo

INTERVJU Bogdan Veljković, priznati svetski bankar
Smrtonosni virusi pod ključem?
Ugroženi vodovodi po Srbiji jer je jedini proizvođač hlora zaustavio pogone
Knjiga "Pljačka na kragujevački način" biće dostavljena svim državnim organima
Ministar odbrane Prvoslav Davinić:Više neće biti klanova i podmetačina
Otvoren Sajam obrazovanja
 


     


FastCounter by LinkExchange