KRALJEVO - Ovo mesto beše pusto lovište
zverova... opisuju Studenicu srednjovekovni biografi. Baš tu,
u oazi mira i sklada, veliki župan Stefan Nemanja, začetnik svete
loze Nemanjića, sagradio je manastir posvećen Majci Božjoj. Od
tada, pre više od osam vekova, Studenica postaje centar srpske
duhovnosti, mesto podvižništva kaluđera i monaha.
I danas Studenica, odnosno njena bogomolja, privlače pažnju mnogih
znatiželjnika i turista, željnih zavičajne tišine i kliktanja
ptica u visinama.
Zvuči paradoksalno, ali je istinito - lekarima je ovo mesto poznato
i po neslavnom rekordu samoubistava. U protekle tri godine 89
Studeničana diglo je ruku na sebe. U ovom podatku, kažu lekari,
nema nikakve mistifikacije.
- Poznato je da je dolaskom sa Svete gore u Studenicu Sveti Sava
jedan broj monaških kelija pretvorio u prvu srpsku bolnicu u koju
su najčešće dolazili umobolni i sumasišavši. Mnogi od njih bili
su suicidne naravi. Oni su se nastanjivali u selu, nedaleko od
manastirske bolnice, u kojoj su nalazili lek i utehu. Tu su zasnivali
porodice. Od tada je ovo mesto medicinskim radnicima poznato i
po broju samoubistava, što je slučaj i u današnje vreme.
Ovako žalosnu studeničku pojavu objašnjavaju na Psihijatrijskom
odeljenju Zdravstvenog centra "Studenica" u Kraljevu.
Zaista, u "Studeničkom tipiku" Svetog Save propisuje
se strogi način monaškog življenja. U njemu nalazimo pasaž o osnivanju
bolnice "koja ima pomagati kljaste i uboge".
O važnosti ovog događaja često govori prof. dr Vladan Baltić
iz Novog sada, inače rođen i odrastao nadomak Studenice, u ušćanskoj
varoši. Ovaj eminentni srpski lekar, poznat širom planete, svakog
leta u Studenicu dovodi lekare iz čitavog sveta koji razmenjuju
iskustva i dostignuća u lečenju kancerogenih oboljenja.
Možda će i lekari iz psihijatrijske oblasti baš ovde u Studenici,
u kojoj su još s početka 13. veka lečene duševne boljke, jednom
zapodenuti razgovor o suicidu. Za sada, kao po onoj narodnoj -
u kući obešenog konopac se ne spominje - o samoubistvima se retko
govori.
M. S. Milišić
