Svečano otvaranje izložbe "Građanski realizam Petra Dobrovića" održano je juče u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Autor koncepcije je Jelena Stojanović, a organizator i kustos Žana Gvozdenović. Izložbu je otvorila prof. dr Irina Subotić, a govorili su dr Jelena Stojanović, autor postavke, i Branislava Anđelković, direktor muzeja.

Ono što posebno obeležava ovu izložbu to je nov pristup tumačenju jugoslovenske umetnosti dvadesetog veka, koje podrazumeva sagledavanje likovnog dela kao izraza određenih istorijskih okolnosti. Ističući da je istorijsko-umetničkoj literaturi period modernizma nedovoljno poznat kao nosilac ideje povezanosti umetnosti i određenih socijalno-političkih prilika, Jelena Stojanović smatra da je vrlo značajno ponovno tumačenje stvaralaštva Petra Dobrovića u skladu sa novim pogledima.

Uticaj, koji je društveno stanje tog vremena ostvarilo u Dobrovićevom radu, možda najbolje otkriva jedna od njegovih definicija umetnosti (objavljena u listu Vreme, 1937. godine): "Umetnici ne stvaraju umetnost; oni su samo barometar jednog stanja. Oni su izvršioci kulturne volje kolektiva."

Primarni cilj izložbe je da se Dobrovićevo delo predstavi, ali i kritički "iščita" kroz kulturno-istorijske promene koje su obeležile vreme u kojem je stvarao (dvadesete i tridesete godine prošlog veka), kao i da se njegova umetnička pozicija odredi u odnosu na okvire evropske umetnosti modernizma.

Petar Dobrović (1890-1942) je jedan od vodećih predstavnika modernizma posleratne jugoslovenske umetnosti. Slikarstvo je studirao na Likovnoj akademiji u Budimpešti. Prvu samostalnu izložbu imao je u rodnom Pečuju. Svoja dela izlagao je u Parizu, Budimpešti, Pragu, Beogradu, Dubrovniku i Veneciji. Radio je kao profesor u Umetničkoj školi u Beogradu i učestvovao u osnivanju Umetničke akademije.

Izvestan diskontinuitet i promene njegovog stila inicirali su različiti uticaji i uzori.
Iako je Dobrovićevo stvaralaštvo, kao značajnog predstavnika srpske moderne umetnosti, u velikoj meri sačuvano i obrađeno, čini se da postoji praznina u razumevanju i "čvrstoj identifikaciji" njegovog dela. Projekat "Građanski realizam Petra Dobrovića" je pokušaj da se njegov slikarski rad ispita kao celovita i višedimenzionalna pojava.

"Zanimljiv mi je sam njegov koncept realizma. To nije realizam na koji smo navikli, već realizam kao odgovornost prema posmatraču, kao komunikacija sa posmatračem. U Dobrovićevom delu do kraja ostaje vrlo prisutna strast prema estetskom kao vidu komunikacije."-kaže Jelena Stojanović.

Izložba traje do 28. aprila, a predviđen je i prateći program. U subotu, 9. aprila dr Jerko Denegri i mr Simona Čupić predstaviće katalog "Dobrović u tridesetim", 16. aprila predavanje "Aktovi ili rotizam u delima Petra Dobrovića" održaće mr Simona Čupić, a za 23. april najavljen je razgovor na temu "Dobrović i okolo njega" u kome će učestvovati Miodrag B. Protić i dr Jerko Denegi.

A. K.