Svet ove godine obeležava stotu godišnjicu teorije relativiteta. Njen tvorac, genijalni Albert Ajnštajn, rođen je na jučerašnji dan pre 126 godina u nemačkom gradu Ulmu. Student matematike i fizike na Visokoj tehničkoj školi u Cirihu nikad nije voleo disciplinu, a pod obrazovanjem je smatrao "ono čega se sećate kad zaboravite sve što ste učili u školi." Umesto na časovima, vreme je provodio učeći da svira violinu.

Do diplome je došao prepisujući od kolega, ali je već sa dvadesetak godina svojim esejima uneo pravu revoluciju u nauku. Otkrio je niz novih zakona prirode, između ostalih i brzinu svetlosti kao maksimalnu brzinu. Njegovo glavno delo je teorija relativiteta.
- Ako samo minut držite ruku iznad vrele ringle, činiće vam se da je prošao čitav sat. A ako sat vremena provedete sa zgodnom devojkom, verovaćete da je prošao samo minut. E, to je relativnost - laički je objašnjavao. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1921.

Veliku pažnju izazivao je ne samo naučnim radom, već i životom. Dvaput se ženio. U prvom braku, sa Novosađankom Milevom Marić, imao je dva sina, a uz njih, još nebrojeno mnogo vanbračne i usvojene dece, ali i ljubavnica. Bio je toliko slikan i popularan da je u šali govorio da bi, da nije naučnik, mogao da se izdržava od poziranja. Tvrdio je da je nauka divna stvar, dok od nje ne mora da se zarađuje za život.

Bio je veliki borac protiv naoružanja. Kada je Hitler došao na vlast, odrekao se nemačkog državljanstva i odselio se u SAD, gde je ostao do kraja života. Uoči Drugog svetskog rata upozorio je tadašnjeg predsednika SAD Frenklina Ruzvelta da bi nacisti mogli da naprave atomsku bombu. Kasnije, čak mu je bilo ponuđeno i mesto predsednika Izraela.

Verovao je da "svaka inteligentna budala može da napravi stvari većim, složenijim i nasilnijim, ali je potreban dodir genija i mnogo hrabrosti da se stvari pokrenu u drugom smeru". Jednom prilikom se zapitao zbog čega primenjena nauka, koja olakšava život, donosi tako malo sreće.
- Odgovor je jednostavan: zato što još nismo naučili da je razumno koristimo. Malo je onih koji gledaju svojim očima i osećaju sopstvenim srcem.

Umro je u 76. godini. Njegov pepeo rasut je na tajnom mestu, ali njegov mozak i dalje se čuva u SAD.
- Strah od smrti je najneopravdaniji od svih strahova, jer ne postoji nikakav rizik od nesreća za one koji su mrtvi - govorio je slavni naučnik, poznat i po tome što nikad nije nosio čarape.

Priredila J. M.