BRESTOVIK - U selima Brestovik i Siga, na
obroncima Prokletija odakle počinje metohijska ravnica, posle
više od pet godina raseljeničkog života ovu zimu su dočekale 34
porodice.
- Krajem septembra 2004. godine u selo se vratilo 14 muškaraca
i svi smo bili smešteni u kući Vlada Džavrića, koja je renovirana
i poslužila kao prihvatni centar za povratnike iz ovog sela i
susedne Sige. Odluku o povratku doneli smo još 2002, ali je njena
realizacija odlagana sve do prošle jeseni kada smo počeli da radimo
na raščišćavanju ruševina - rekao je Miško Jašović, nekada rukovodilac
u Pećkom PIK-u, sada povratnik u rodno selo Siga.
Kako su već navikli na razna odlaganja i česta prazna obećanja,
oko stotinu stanovnika koji su se odlučili na povratak, bili su
prijatno iznenađeni činjenicom da su u 25 novoizgrađenih kuća
u Brestoviku i devet u Sigi mogli da se usele pre zime. Sredstva
za izgradnju obezbedila je Italijanska Vlada i Međunarodna organizacija
za migracije, a kuće su zidane od temelja jer su od starih, još
u junu 1999, ostala samo zgarišta. Rekonstruisana je i vodovodna
i niskonaponska mreža, koja je kao i sve u ovim selima, u posleratnim
godinama uništena.
U Brestovik se vratila i jedna porodica sa dvoje dece predškolskog
uzrasta, a takvih bi, kažu, bilo još kada bi se formirala škola,
ili na neki drugi način organizovala nastava.
- Ovde smo svoji na svome - kažu meštani. Ipak, da bi sela živela
i opstala mora nas biti više, a to je u ovakvim uslovima teško,
jer smo u svakodnevnoj neizvesnosti.
U blizini nema baze ni stalnog punkta Kfora kao u većini srpskih
naselja na Kosmetu, a jedina kakva-takva sigurnost su patrole
kosovske policije koje ih povremeno obilaze. Teško je opstati
bez zaposlenja, a o izlasku na svoje njive ne smeju ni da razmišljaju,
jer su imanja uglavnom van sela. Za sada se živi od pomoći koju
dobijaju od Crvenog krsta Srbije ili povremenih donacija drugih
humanitarnih organizacija.
O. Dašić
