BOR - Još otkada su, pre četiri godine, ekspertski timovi DOS-ove vlade preuzeli brigu o RTB-u, počevši od Kolesara i Janjuševića, pa i Ivana Grbina koji je i danas u nekim upravnim odborima u gradu bakra, do današnjih strateških odbora, gotovo ništa vidljivo nije učinjeno. Subvencije za plate, doduše, jesu povećane posle prošloletošnje blokada niškog autoputa, ali obećani strani kredit od 30 miliona evra za uvećanje proizvodnje, restruktuiranje "pod hitno" i privatizacija, ostali su u mestu čekajući, navodno, bolje dane.

Tek potkraj lanjske godine znatnije su uposleni kapaciteti topionice uvoznim sirovinama (sindikati smatraju da je reč o štetnom ugovoru po preduzeće, poslovodstvo misli drugačije), što je samo donekle smirilo duhove među radništvom i uznemirilo građane primorane da, po ko zna koji put proteklih decenija, udišu prekomerne "doze" sumpor-dioksida začinjenog opasnim česticama teških metala.

- Od "oktobarske revolucije" 2000. godine i kriznih štabova, sve je krenulo nizbrdo. I pre tog datuma bilo je problema, ali nikada se nije događalo, kao sada, da prosečna mesečna proizvodnja iz sopstvenih rudnika ne prelazi 1.000 tona. To je ravno katastrofi na koju je upozoreno i u, do nedavno skrivanom, izveštaju Svetske banke.

		Inženjeri za tržište - Bez obzira na to koliko je tehnički fakultet u Boru doprineo protekle četiri decenije usavršavanju i školovanju rudarskog i metalurškog kadra, oseća se inflacija tih struka. Na primer, Svetska banka smatra da Topionicu bakra do kraja 2006. godine obavezno treba zatvoriti jer je u stanju raspadanja, zastarela, mimo svih evropskih standarda. Čemu onda metalurški inženjeri. Danas ih je između 100 i 150 na tržištu rada. Ne žele da se otisnu u svet i sreću okušaju bar u nekoj od mnogobrojnih privatnih livnica u Srbiji.

I umesto da sada kad je rekordna cena bakra na svetskoj berzi (3.300 dolara za tonu), mi ga proizvodimo za 7.000 dolara. Gubici se vrtoglavo gomilaju, najavljene stabilizacije niotkud, a u Vladi Srbije hvale se kako su puno učinili za spas kombinata. Jesu pre mesec dana raspisali oglas za koncesije na Crnom vrhu, pronalaze i partnere i zainteresovane u svetu, ali neizvesnost i sve dublja agonija uporno traju - ističe Dragiša Trujkić, predsednik opštinskog Samostalnog sindikata, upozoravajući da mora brže i efikasnije da se radi i da se stvaraju uslovi za zapošljavanje 7.000 nezaposlenih i još toliko nezbrinutih malim i neredovnim platama.

Nedavna poseta Miroljuba Labusa, potpredsednika srpske vlade, i izjava da država neće da zaboravi Bor i da se rešenja naziru, malo je koga ohrabrila, ne računajući rukovodeći tim koji stalno pledira na strpljenje i uzdržanost.

Ni vest da će i Tehnički fakultet posle projekata Instituta za bakar, stručnog tima aktuelnog direktora Rudnika bakra Bor Dragana Bojovića, te eksperata beogradskog Ekonomskog fakulteta i još nekih spasilaca, sačiniti studiju o vraćanju kombinata bakra u zlatno doba sedamdesetih i osamdesetih godina, nije pobudila posebnu pažnju. Više je zaintrigrirala nezvanična informacija da će na čelo te ekipe doći nekadašnji dugogodišnji direktor i vrsni ekonomista Ninoslav Cvetanović.

I Blagoje Spaskovski jedan je od uspešnih direktora borskih rudnika i deo je legende u usponu bakarnog giganta. Odnedavno je u Baru gde sa grupom inženjera "zaustavlja" odronjavanja na pruzi Beograd-Bar.
- Postoje samo dve mogućnosti za spas RTB-a: velika ulaganja u otvaranja novih rudnika i postepeno povećanje proizvodnje, svakog meseca 100 novih tona bakra. Sadašnje rukovodstvo insistira na kupovini nove, savremene mehanizacije što nije loše, ali posle oslobođenja radili smo sa konjskim zapregama i 12 do 13 puta imali veću proizvodnju. U pitanju je bolja organizacija posla. Ne trebaju toliki inženjeri, neophodni su vredni i sposobni proizvodni radnici. Bor bez sopstvenih radnika neće ništa učiniti - podseća Blagoje Spaskovski.

B. Filipović