BEOGRAD - Zoran Janjušević, bivši član Saveta
za bezbednost Vlade Srbije, izjavio je u nastavku suđenja za ubistvo
premijera Zorana Đinđića, da je imao utisak da je incident kod
hale Limes, 21. februara 2003. bio pokušaj atentata na Đinđića,
i da je o tome isto veče obavestio premijera.
- Moj lični utisak bio je tada da se radi o pokušaju atentata,
i to sam rekao i na sastanku sa ministrom policije Dušanom Mihajlovićem,
republičkim tužiocem Sinišom Simićem i policijskim generalom Sretenom
Lukićem. Tražio sam da se protiv Dejana Milenkovića Bagzija podnese
krivična prijava, zbog pokušaja atentata, ali je Simić rekao da
nema pravnog osnova za to. O svemu sam po povratku obavestio i
premijera Đinđića, kojeg je sve interesovalo. Zanimalo ga je gde
je Bagzi, tražio je da se odmah reaguje, i da se zovu Mihajlović
i Vladan Batić. Postavio je mnogo pitanja, ali nisam mogao da
mu objasnim zašto nije podneta prijava - rekao je Janjušević.
On je dodao da nije mogao da "proguta" priču da je
Milenković trgovački putnik i da je reč o saobraćajnom incidentu,
jer se za njega znalo da je član "zemunske bande". Janjušević
je naglasio da se na sastanku kod Mihajlovića nije govorilo o
tome ko stoji iza incidenta kod "Limesa", već je da
pažnja bila usmerena na prijavu. Bivši funkcioner Vlade Srbije,
naveo da je premijer tada shvatio da mu je život ugrožen, dodajući
da je iste večeri, prilikom posete, Đinđića na to upozorio i ambasador
SAD Vilijam Montgomeri.
Prema njegovim rečima, posle događaja kod "Limesa"
pojačane su i mere obezbeđenja premijera. Janjušević je dodao
da je Đinđićevom šefu obezbeđenja Milanu Veruoviću, javio u Banjaluku
da je u pitanju pokušaj atentata, ali je zamolio da se suzdrže
od izjava i "smanje doživljaj" dok se ne vrate u Beograd.
On je ispričao da je 12. marta 2003, na dan ubistva premijera,
bio u vladi na prvom spratu, kod svoje kancelarije, kada je čuo
"dva udarca", ali da nije pomislio da su to pucnji,
već da ti zvuci potiču od radova na adaptaciji zgrade.
On je dodao da je potom čuo žagor, posle čega je strčao dole
i video Đinđića kako leži u zgradi nedaleko od ulaza.
- Raskopčao sam ga i ispod leve plećke primetio rupu veličine
nokta, a onda sam osetio i veliku rupu. Na putu za bolnicu bilo
mi je jasno da je premijer već mrtav jer je bio požuteo i pocrneo
u licu - kazao je Janjušević, dodajući da se dosta toga ne seća
pošto je bio potresen.
Odgovarajući na pitanje sudije Marka Kljajevića, Janjušević je
kazao ne zna ko je naredio da se isključe kamere na zgradi vlade
jer se "nije mešao" u poslove obezbeđenja u zgradi.
On je rekao i da službe bezbednosti nisu imale podatke da su
pripadnici "zemunskog klana", u februaru 2003, pratili
premijera Đinđića na Kopaoniku, već da su se informacije odnosile
na "antikvarski klan".
- Ti podaci su se odnosili na neke trgovce antikvitetima, koji
su praćeni, navodno, zbog pokušaja ubistva Dragana Karleuše -
dodao je svedok. Janjušević je naglasio da je Savet za bezbednost
pre ubistva Đinđića imao samo podatke da grupa Željka Maksimovića
Make planira likvidaciju Đinđića, o čemu su obavestili i premijera.
Govoreći o odnosu sa bivšim zamenikom načelnika BIA Miloradom
Bracanovićem, Janjušević je kazao da je održavao kontakte sa njim,
ali da ih je prekinuo kada je shvatio da ovaj "petlja i da
ga pravi budalom".
- Jedno vreme sam sa njim bio na Vi, a kasnije na ti. Međutim,
prekinuo sam kontakte sa njim, kada sam shvatio da nam daje lažne
podatke, a koji su se razlikovali od onih iz Javne bezbednosti.
Pre nego što je smenjen Bracanović, premijer je 30 dana ranije
dobio podatke od neke strane ambasade da se ne može izboriti sa
organizovanim kriminalom, jer nema podršku Bracanovića, koji pruža
logističku podršku nekim kriminalnim krugovima.
Đinđić je tražio njegovu smenu, i zabranio sekretarici da mu
se javlja na "specijal", a moji odnosi sa Bracanovićem
su se zaoštrili posle toga. Tada mi je preko Nenada Milića, zamenika
ministra policije, poručio da će se "još praštati" zbog
čega sam otišao da to razjasnim sa njim - rekao je Janjušević,
dodajući da je Bracanović tom prilikom "pričao nebuloze".
Janjušević je naveo da je provooptuženog Milorada Ulemeka Legiju
video dva puta kod Bracanovića, koji mu je predlagao da ga postavi
za savetnika za borbu protiv organizovanog kriminala u BIA, iako
se već znalo o njegovim susretima sa "zemunskim klanom".
On je rekao da mu je ta ideja "bila suluda", isto kao
i Bracanovićeva molba da pomogne Ulemekovom tastu i kćerki, koji
su uhapšeni u Atini sa lažnim pasošima, kada je trebalo da interveniše
kod ambasadora Dušana Batakovića.
Janjušević je kazao i da ne zna ništa o kontaktima Ulemeka sa
Đinđićem, niti da je video da ovaj dolazi u Vladu Srbije. On je
odbacio tvrdnju Milorada Ulemeka Legije, da je učestvovao u prebacivanju
heroina u Republiku Srpsku.
Suđenje se nastavlja danas svedočenjem Dušana Mihajlovića i Dejana
Mihajlova.
D. Ć. - M. D. R.
