BEOGRAD - Odluka Trgovinskog suda o integraciji Kapital banke u likvidaciji, čiji je najveći vlasnik Đorđe Nicović i niške MB banke je, prema oceni Narodne banke Srbije, "krajnje čudna, pošto se bazira na inicijativi akcionara Kapital banke koji, prema zakonskim propisima, u procesu likvidacije ne mogu da donose nikakve odluke".

- Pravo da preuzme likvidacionu masu Kapital banke, kao i sve njene obaveze, sud daje jednoj banci koja, po sopstvenim informacijama, ne raspolaže propisanim iznosom akcionarskog kapitala. Sud je, dakle, spreman da ukupnu sumu imovine, prava i obaveza prebaci na nišku MB banku, koja je nekoliko puta manja od Kapital banke u likvidaciji. NBS će sagledati posledice ovakvog sudskog rešenja, a prenos deviznih sredstava Kapital banke koja se nalaze u Narodnoj banci biće izvršena tek onda, kada se ustanovi kakva je situacija u MB banci, gde se inače nalazi kontrola - kažu u Narodnoj banci.

Niko se nije žalio - Odluka Trgovinskog suda o pripajanju Kapital banke MB banci postala je pravosnažna, a rok za žalbe je istekao i niko se na nju nije žalio - kažu u Trgovinskom sudu. Odluka je doneta na predlog MB banke i uz odobrenje 80 odsto akcionara Kapital banke i Odbora poverilaca. Odbor poverilaca čine preduzeća BIM Slavija i Cicero iz Beograda, Pomoravlje iz Niša, Kafetrejd iz Sombora, Lola fluidomatik iz Beograda, Zlatar iz Nove Varoši i Naftna industrija Srbije.

Ko su akcionari AIK i MB banke Glavni akcionari AIK banke su "Irva" iz Beograda čiji je vlasnik Đorđe Nicović (17,71 odsto), PP Nini iz Niša (8,44 odsto) čiji je vlasnik Jovica Stefanović Nini, suvlasnik Jugoremedije, Vojvođanska banka, Invej iz Zemuna Predraga Rankovića Peconija, hapšenog u akciji "Sablja", Elektroprivreda Srbije i Duvanska industrija Niš. Akcionari MB banke su: Aerosped U.T.P (15,39 odsto), VOB DOO (15,39), B-Sistem Banja Luka (14), Ideal kompani (9), Flos d.o.o (8), M.G.F. Promo (7), Tehnomarket (6), Triada Ravna Dubrava (5), BG Menadžer (5) i NINI - prehrana (5 odsto).

Savet Agencije za sanaciju i stečaj banaka je bio protiv ovog pripajanja, ali nije imao ovlašćenje da promeni odluku Trgovinskog suda. Kapital banka je inače tri puta u 2003. godini izbegla likvidaciju koju je nalagala NBS zbog povećanog rizika plasmana kapitala, odnosno nedovoljnog cenzusa, a Vrhovni sud je poništavao ta rešenja da bi u maju prošle godine Trgovinski sud po nalogu tadašnjeg guvernera Kori Udovički ipak započeo likvidaciju.

Država Srbija po osnovu otplate dela dugova prema Pariskom klubu mogla bi da postane vlasnik 6,9 odsto kapitala u Kapital banci pa je bila protiv integracije ove banke sa, finansijski slabijom niškom bankom. U MB banci nezvanično tvrde da su krajem prošle godine ispunili cenzus i da integracija nije obavljena da bi se on ispunio.

Među onima koji su, pored Trgovinskog suda, učestvovali u stvaranju "projekta o integraciji" ima pojedinaca koji tvrde da je ovo kraći put da se naplate potraživanja i to pola od 1,4 milijarde dinara u roku od dva-tri meseca. Za ostatak duga, trebalo bi obezbediti kredit, pa smatraju da to može da realizuje AIK banka iz Niša, koja je inače zainteresovana da se integriše sa MB bankom.

MB banci je inače ostavljen rok od 60 dana da reguliše potraživanja prema poveriocima Kapital banke, a u suprotnom mogla bi i sama da padne u likvidaciju, kažu potpisnici ugovora o integraciji.

Tumačeći sporenja Vrhovnog suda i zahteva čak dva guvernera o potrebi uvođenja likvidacije u Kapital banci potpisnici ugovora kažu da je NBS tražila likvidaciju imajući u vidu strogo propisane rokove u kojima ova banka ne može da ispuni obaveze dok je revizor bio "elastičniji" pa je utvrdio da u dužem roku banka može da namiri poverioce.

Ovakav vid ukrupnjavanja inače nije zabeležen u sudskoj praksi, ali propisima nije izričito zabranjen.

V. S. - S. J.