BEOGRAD - Vest da je BK trejd iz Moskve,
koji je osnivač Mobtela, prodat ruskoj Alfa grupi izazvala je
lavinu kontraverznih informacija, koje se najjednostavnije mogu
svesti na pokušaj sprečavanja dolaska ruskog kapitala na srpsko
tržište. Ako se na ovaj podatak nadoveže činjenica da je tržišna
kapitalizacija Beogradske berze porasla sa 287 milijardi dinara
u oktobru prošle godine na 409 milijardi dinara u februaru ove
godine, to dokazuje da se srpsko potcenjeno tržište kapitala probudilo
i postalo interesantno i Zapadu i Istoku.
Atraktivnosti srpskog tržišta sasvim sigurno da je doprinela
i slaba domaća konkurencija, jer Srbija nema svojih investicionih
fondova, a nema ni velikih moćnih kompanija, koje bi mogle da
se upuste u tržišna nadmetanja. Međutim, na drugoj strani, inostrani
investicioni fondovi su zakoračili na naše tržište i polako pružaju
svoje odbrambene žaoke prema svima koji žele da se upuste u tržišnu
utakmicu. Tako su se na meti jakih zapadnih investitora našli
i ruski finansijski fondovi.
Među "nakostrešenim" finansijskim moćnicima, koji se
protive ulasku ruskih finansija na srpsko tržište nalazi se "Salford",
kompanija koja upravlja kapitalom "Nenj njorld value fond-a"
sa Britanskih devičanskih ostrva, kao i "FPP Balkan limitid"
sa Kajmanskih ostrva. Odmah treba reći da "Salford"
nije investicioni fond već menadžerski trast. Ako ovome dodamo
da iza "Salforda" stoji Boris Berezovski koji smatra
da još nije raščistio sporna pitanja sa Rusijom, onda je jasno
zašto je "Salford" protiv ulaska Rusa na srpsko tržište.
U oštru borbu na srpskom tržištu uključili su se i poznati finansijski
fondovi, kao što su: Gustavson, Herma, Ist kapital, Falkon i Rafles,
kojima su bliži zapadni partneri nego ruski, a koji bi ipak želeli
da iskoriste činjenicu da je 2000. godine, Vlada Ruske Federacije
Srbiji dala status najpovlašćenije nacije, što im omogućava da
lakše i jeftinije dođu na rusko tržište.
U front odbijanja prema ruskom kapitalu udružili su se i neki
naši tajkuni i političari kojima je bliska prozapadna ekonomija
i politika. Čak se slobodno može reći da se na mikroplanu Srbije
vodi ogorčen rat, koji je prisutan i na planetarnom nivou, između
liberalnog i nacionalno-demokratskog modela uređenja društvene
zajednice. Po vrsti ulaganja i načinu plasiranja kapitala autentični
ruski finansijski fondovi poput Alfa grupe bliži su nacionalno-demokratskoj
opciji.
Pravi primer da Rusija nema samo profiterske namere, već da teži
da kroz finansijska ulaganja doprinese obostrano korisnoj saradnji,
govori i revitalizacija šest agregata Hidroelektrane "Đerdap".
Ovaj posao će trajati šest godina i osposobiće naš vitalni energetski
objekat za novi dugogodišnji rad. Ruska strana će isporučiti opremu
u vrednosti od oko 100 miliona dolara, koliko iznosi preostali
klirinški dug bivšeg Sovjetskog Saveza koji je preuzela Rusija,
prema Srbiji.
Ovih dana rakovički "Rekord holding" kupila je firma
"Viza Hem" sa sedištem u ruskom gradu Toljatiju. Interesantno
je napomenuti da je kompanija "Viza" već uložila, tokom
troipogodišnje saradnje 3,5 miliona evra, ulazeći tako u rizik
da ih kasnije neko na licitaciji nadglasa i pričini im veliku
finansijsku štetu. Grupa "Viza", kao pravi zaštitnik
srpskih i ruskih interesa, zainteresovana je za kupovinu kruševačkog
"Trajala" i "Viskoze" u Loznici.
Ovome treba dodati kupovinu "Beopetrola" od strane
Lukoila, pa "Midlend risorsiz", rusko-kanadski fond,
koji je vlasnik "Karneksa" iz Vrbasa, zatim Ugostiteljskog
preduzeća "Stari grad" iz Beograda, Industrije zaptivnih
profila "Gumaplast" iz Rume, pa "Železare Nikšić",
a i najveći je pojedinačni vlasnik Luke Dunav u Pančevu.
Sa Zoranom Drakulićem "Midlend" kontroliše i najveći
paket akcija u beogradskom "Klasu", a Drakulićev "Ist
point" je sa ruskom firmom "Amalko" kupio Sevojno,
tako da je sasvim razumljivo što su se zapadni investicioni fondovi
uplašili dobrih primera investicione saradnje nastale na relaciji
Rusija-Srbija.
Vinko Đurić
analitičar u Institutu za političke studije
