Da li se sećate rokenrol radija? Ne? Nije ni čudo. Posle 5. oktobra, radio u Srbiji je prestao da postoji. Pod prećutnim dogovorom da je sada "sve u redu" (a koliko je u redu - vidi se i golim okom), gomila radio stanica je prestala sa kritički nastrojenim emisijama, a radio-program sveo se na bilbord program.

Oko 90% materijala za radio-difuziju su reklame i kompjuterske muzičke liste. Da li znate da su radio-novinari odavno zamenjeni kompjuterima? Ne samo novinari, već i tonski inženjeri. Kako funkcioniše srpski Matriks radio?

Plejlistu od 24 sata pravi isključivo njegovo veličanstvo glavni muzički urednik i kompjuter je "randomizuje" (nasumični izbor) za sledeću nedelju dana. Budući da većina radio-stanica više ni ne plaća novinare, već im galantno ostavlja slobodu da sami nađu svoje sponzore, autorske emisije su postale mislena imenica. Kakvu kritičku svest je sposobna da razvije emisija koja direktno zavisi od sponzorstva - nije teško pogoditi.

Radio-džinglovi su i dalje najunosniji posao. Alarmantno je da niko više i ne prijavljuje autorske emisije već svi konkurišu za mesta "čitača vesti". Dobro, i urednicima odgovara da imaju što više honoraraca, budući da su sve srpske medijske imperije sagrađene na skoro besplatnom radu te ljudske podvrste zvane honorarni novinar. Pored NUNS-a, hitno treba oformiti i udruženje Žrtava honorarnog novinarstva. Tako bi se odalo bar neko priznanje ljudima koji su živi precrtani u našoj vrloj tranziciji.

Ako su plate "običnih" radio-novinara totalna smejurija (a jesu!) onda možete zamisliti na šta se takvo "novinarstvo" svodi. Na mucavo prevođenje internet-vestica iz sveta, studente mašinstva koji vode emisije iz kulture, milion džinglova za "igle i lokomotive" i čitače vesti. Sa obilatim korišćenjem raznorodnih prigradskih akcenata, takve čitače je zaista teško nazvati spikerima.

Podsetimo da je upravo radio odigrao najrevolucionarniju ulogu u olovnim 90-im, jer je prioritet političara bila kompletna kontrola televizije i dnevnih novina. Fantastični "Radio-šišmiš" Miomira Grujića Fleke bio je sugestivni pokazatelj da u Beogradu ipak ima života, uprkos SPS kloniranju putem etra. Muzičke emisije su pratile svetsku scenu u milimetar, dok je vekna hleba koštala milijardu dinara. Oh da, radio je bio jedino uporište javnog bunta. A kada su "revolucionari" došli na vlast, sve što smo dobili je golo radio đubre.

Petnaest pesama Bob Marlija, garnirano sa 150 reklama za Merkator. Demokratizacija medija? Da, i to totalitarna. Sve se svodi na džinglove i kompjuterske top-liste. Ali najveći gubitnici Matriks radija nisu honorarni novinari već mi - publika. San razuma porađa čudovišta, a razumu nema mesta u srpskoj reklamokratiji. Zaboravljamo li polako legendarni stih Gang Of Four - "Stvarnost je umočena u etar! "

S. Đ. M.