BEOGRAD - Ja sam čovek Kosova i rado ću se žrtvovati za svoju zemlju. Sada nas više niko ne može zaustaviti na putu ka našem zajedničkom cilju - bila je poruka Ramuša Haradinaja, sada već bivšeg premijera Kosova, upućena njegovim sunarodnicima kada se prošle nedelje opraštao od njih i na putu za Hag pripremao da još jednom položi ispit odanosti i privrženosti svome narodu. I položio ga je. Ovaj put bez puške u rukama, ali i dalje spreman da brani interese Kosmeta.

Odlazeći, Haradinaj je još jednom pozvao Albance sa Kosova da se suzdrže od incidenata, da ne dozvole da im emocije nadvladaju razum i da dostojanstveno pohrle ka svom jedinom cilju- nezavisnosti Kosova. I nije mu, na sreću, mnogo ubeđivanja za to bilo potrebno. Priština je ostala mirna, a osim manjih protesta u Dečanima, drugih problema u južnoj srpskoj pokrajini, zasad, nije bilo.

Njegova predaja Tribunalu za mnoge, čak dobre poznavaoce političkih prilika na ovim prostorima, bila je iznenađenje, uprkos višemesečnog vašara najneverovatnijih spekulacija i nagađanja da će se najvažniji komandant Oslobodilačke vojske Kosova naći pred Haškim većem.

Najteže je, svakako bilo kosovskim Albancima, ali i šefu Unmika Sorenu Jesenu - Petersenu, koji je izjavio da je Haradinajev odlazak "ostavio veliku prazninu".

- Lično sam potresen da više neću sarađivati sa bliskim prijateljem i partnerom. Kosovo je danas bliže nego ikad, ostvarenju svojih aspiracija vezanih za konačan status- rekao je tada Petersen i iskoristio priliku da još jednom gromoglasno pohvali rad Haradinajeve vlade.

		Optužnica Ramuš Haradinaj optužen je za organizovanu kampanju nasilnog proterivanja Srba i drugih neealbanaca iz Metohije. Optužnica ga u 17 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti, a u 20 tačaka za kršenje zakona i običaja rata, za progon, prisilno premeštanje, uništavanje imovine i nezakonito pritvaranje.

Ono što se u Srbiji retko događa, a na Kosovu potvrđuje pravilo, su pohvale na račun Ramuša Haradinaja čak i od strane njegove najljuće opozicije. Naime, sve političke partije na Kosmetu širokogrudo su hvalile rad doskorašnjeg premijera i potencijalnog ratnog zločinca, uprkos činjenici da su se do skoro žestoko protivili njegovom imenovanju za predsednika vlade, upravo zbog moguće haške optužnice.

Pozitivnu ocenu Haradinajeve predaje dao je i generalni sekretar NATO Jap de Hop Šefer, koji je rekao da će se na Kosmetu procenjivati napredak u ispunjavanju standarda, a "odgovoran pristup Haradinaja i naroda Kosova biće pozitivan signal u tom pravcu". Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović, međutim, rekao je da taj čin nije nikakvo merilo ispunjenja standarda.

Iz Srbije su, međutim, kao i do sada stizala različita reagovanja na dobrovoljnu predaju kosovskog premijera. Srpski političari složili su samo u jednom - treba se truditi da se sačuva mir u pokrajini. Predsednik Boris Tadić još jednom je potvrdio svoj principijelan stav, da svako ko je optužen za ratne zločine mora da odgovara pred Haškim tribunalom.

Jedina pohvala na račun Haradinaja sa srpske političke pozornice stigla je od ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, koji je ovaj potez bivšeg komandanta OVK ocenio kao veoma odgovoran čin.

Nasuprot tome, Milorad Mirčić, predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, celu priču oko dobrovoljne predaje Ramuša Haradinaja vidi kao "unapred isplaniran scenario, kako bi Albanci dobili podršku međunarodne zajednice, čime bi se amortizovale osude kada budu izazvani neredi i teroristički akti na Kosovu i jugu Srbije".

Vladan Batić, bivši srpski ministar pravde doživeo je Haradinajevu predaju kao ličnu pobedu, jer je , kako je naglasio, "on sa saradnicima, u vreme dok je obavljao dužnost ministra pravde, prikupljao dokaze o zločinima OVK, a to su upravo dokazi koje ima tužilaštvo u Hagu".

Iako u zdravoj političkoj svesti treba da važi pravilo, da se ovakva događanja ne smeju koristiti u dnevnopolitičke svrhe, srpski političari izgleda još nisu dostigli taj nivo svesti, što upravo potvrđuju oprečne izjave. Najzanimljivija među njima i naizgled ironična bila je i ona šefa poslaničke grupe G17 plus, Miloljuba Albijanića, koji je rekao da sada Beograd može da da garancije za Haradinajevo puštanje na slobodu do suđenja.

Ova izjava može da zvuči smešno ili ironično, ali ako se uzme u obzir da garancije može dati država, što Kosmet nije, a Haradinaj, koji je rođen u Glođanu, na teritoriji SCG, time državljanin naše zemlje, onda ovo nije pravno nemoguće. Čak je i ministar pravde Zoran Stojković izjavio "da u krajnjem slučaju mi ne bismo imali ništa protiv da ga smestimo u Srbiji i prihvatimo obavezu da ga čuvamo".

Bilo kako bilo, Haradinaj će se najverovatnije uskoro naći na slobodi, bar do početka suđenja. Njegova odluka da ode u Hag izazvala je gnev Albanaca, ali im je pomogla da dobiju sve pohvale i tapšanje po ramenu. Da li je ovo još jedan marketinški potez međunarodne zajednice, ostaje da se vidi. Jedno je, međutim, sigurno. Haradinaj je, svakako, pokazao zrelost prema svom narodu i nameru da se do poslednjeg trenutka bori za kosovsko pitanje. Hoće li se savest i našim najtraženijim haškim optuženicima konačno probuditi, ili oni misle da su svoj doprinos ovom narodu već dali u Srebrenici i Sarajevu.

		Biografija Ramuš Haradinaj rođen je 3. jula 1968. godine u selu Glođane kod Dečana. Završio je Pravni fakultet u Prištini. Vojni rok je služio 1986. godine u JNA u Pirotu i Dimitrovgradu. Govori francuski, engleski i srpski jezik. Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. godine emigrirao je u Švajcarsku, a zatim se prijavio u francusku Legiju stranaca. Na Kosovo je često dolazio ilegalno, a trajno se vratio 1997. godine, kada je zajedno sa braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije. U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK. Haradinajeva stranka Alijansa za budućnost Kosova formirana je 29. aprila 2000. godine kao koalicija četiri partije. Ramuš Haradinaj autor je knjige "Priča o ratu i slobodi" koja je objavljena 2002. godine i u kojoj je izneo detalje o stvaranju OVK i sukobima sa srpskom policijom. Ova knjiga, za koju mnogi tvrde da je dovoljna za podizanje optužnice, povučena je iz prodaje nekoliko dana pre Haradinajevog imenovanja za premijera. Bio je oženjen Finkinjom sa kojom ima sina, a iz drugog braka sa kosovskom novinarkom Anitom ima ćerku.