Kir II, prvi car Persije, osvojio je celu Aziju i pripremao je pohod na Egipat. Ipak, pobuna skitskog plemena Masageta poremetila je njegove planove. U borbi protiv njih on je poginuo, a nasledio ga je njegov najstariji sin Kambiz.

Kralj Vavilona

Do trenutka Kirovog osvajanja Vavilona o Kambizu nije poznato mnogo toga. Često je pratio oca tokom pohoda, ali ne zna se ni ko je bila njegova majka, ni kada je rođen. Ipak, jedno je sigurno - on je bio zakoniti naslednik. I Kir se trudio da to pokaže. Kada su 538. Kirove trupe ušle u Vavilon, sveštenici su ga prihvatili kao novog vavilonskog kralja. A dužnosti tog kralja nisu bile male: jedna od osnovnih bilo je učestvovanje u novogodišnjem ritualu i kralj je morao da prisustvuje. Kir, svestan da on ne može tokom cele godine da bude u Vavilonu, Kambiza je proglasio za kralja Vavilona.

Posle Kira

Kada je Kir II stradao u borbi protiv Masageta bilo je poznato kog je on odredio kao svog naslednika. Ipak, mnoge pokorene zemlje verovale su da smrt Kira znači i smrt Persije. Kambiz je morao mnogo napora da uloži kako bi umirio te pobunjene krajeve. Ali, uspeo je i pokazao da je dostojan naslednik svog oca. A onda je napao i Masagete povrativši telo svog oca koje je svečano sahranio u Pasargadeji.

Osvajanje Egipta

		Nestanak vojnika Kada je Kambiz osvojio Egipat veliki deo vojske, oko 50.000 Persijanaca, poslao je u osvajanje oaze Siva u Sahari. Zašto? Možda je želeo da stvori uporište za dalje napredovanje, a možda je osvajanjem Amonovog proročišta koje se u ovoj pustinji. Ipak, najčudnije od svega je što vojska nije stigla do oaze, ali nije se ni vratila u Egipat. Oko 50.000 ljudi je jednostavno nestalo bez ikakvog traga. I već dva i po milenijuma niko nije uspeo da reši ovu zagonetku.

Zemlja faraona vekovima je bila slaba, ali sa dolaskom saiske dinastije na vlast, pojavila se nada. Ipak, kada su persijske trupe poput lavine počele da se približavaju granicama, ona je prestala da postoji. Pogotovo kada su i saveznici izdali.

Kambiz je, zahvaljujući pomoći arapskih plemena, prešao Sinajsku pustinju spreman da spali i uništi sve pred sobom. A onda je Egipat zadesila još veća nesreća - umro je faraon Ahmos II. NJegov naslednik Psametih III nije imao ni vremena ni mogućnosti da pripremi odbranu.

Međutim, Egipat se nije predao. Kod Peluzija 525. godine pre Hrista, persijska pobeda nije bila laka. U borbi je poginulo više ljudi nego i u jednoj drugoj bici tog doba, a leševi persijskih i egipatskih vojnika vekovima su plašili sve prolaznike. A onda su Persijanci nastavili svoj marš, uleteli su u Memfis i samostalni Egipat je nestao.

Faraon

Postoje mnoge priče o Kambizu kao osvajaču Egipta. U grčkim on se opisuje kao ludak koji je prezirao sve egipatsko: palio je hramove i ubijao stanovništvo. Herodot tvrdi da je Kambiz bio "nerazuman i lud čovek" koji je u napadu bezumlja kopljem ubio svetog bika Apisa i udarcem u stomak usmrtio svoju trudnu ženu Roksanu.

Neke od ovih priča imaju potvrdu u egipatskim izvorima, ali postoje i opisi Kambiza kao mudrog vladara koji je poštovao religiju pokorenog naroda. Čak je i obnovio neke od hramova posvećenih boginji Neit što je kao novi faraon morao da učini.

Kraj vladavine

Posle osvajanja Egipta, Kambiz je želeo da nastavi svoj pohod, ali feničanske trupe odbile su da napadnu Kartaginu, a pustinja je bila nepremostiva prepreka. Deo njegove vojske krenuo je na Nubiju, ali bez uspeha. Pre polaska u Egipat Kambiz je ubio svog brata Bardiju (ili Smerdisa), jedinog suparnika, ali među magima pojavio se čovek koji je tvrdio da je on Bardija i da je izbegao smrt. On je okupio veliki broj pristalica i uzdrmao Kambizov tron.

Grčki izvori opisuju da je Kambiz, čim je čuo za ustanak, požurio da stigne do Persepolja. Međutim, kada je skočio na svog konja mač mu je izleteo iz korica i probio mu butinu. To je, kažu, bilo isto mesto na koje je on pogodio Apisa i ovo je bila osveta bogova. Kambiz je ubrzo umro od posledica ove rane, a u Persiji je nastao haos.

A. Ivanović