U izdanju Udruženja likovnih umetnika Srbije, objavljena je monografija Balše Rajčevića. Neuobičajeno smišljena, monografija sadrži sve likovne kritike i eseje o opusu umetnika objavljene u dnevnoj štampi, katalozima i stručnim časopisima. Od njegove prve samostalne izložbe do nastupa u Galeriji ULUS 2002. godine, ova knjiga je i pokazatelj senzibiliteta i stavova srpske likovne kritike, svojevrstan artefakt duha vremena. Rajčević, slikar, vajar i renomirani likovni kritičar, kaže da je zadovoljan ovim inovativnim pristupom problematici monografije.

Umetničke monografije su i dalje rak-rana domaćeg izdavaštava. I Petar Lubarda je "dočekao" svoju prvu monografiju tek nekoliko decenija posle smrti.

- Kao svoj magistarski rad na katedri za istoriju umetnosti Lazara Trifunovića radio sam knjigu o skulptoru Otu Logu. Išao sam od izdavača do izdavača i svi su postavljali nemoguće uslove. Jedan je čak tražio da Oto Logo snosi 30 odsto troškova štampanja, našta je Logo uzvratio: "Odbijam, iako cenim Rajčevićev tekst. Valjda zaslužujem da mi društvo u kom stvaram štampa monografiju.

" Moja monografija je privatni poduhvat. Štampao ju je "Zagorac print". Ovde su hronološki poređani svi eseji koji su pratili moje javne nastupe, tako da je monografija totalni dokument. Uobičajena koncepcija da monografiju rade samo jedan ili dva autora nije me zanimala jer su umetničke monografije postale sredstvo bezočnog manipulisanja art-tržištem.

Danas svako može da "naruči" likovnog kritičara da o njemu peva hvalospeve i sebi podigne spomenik za nekoliko hiljada evra. Pogledajte samo koliko monografija imaju slikari amateri. Zaista zanimljiva sociološko-kulturna klima.

Ali, od monografije se ipak očekuje neki populistički ton...
- Ko to kaže! Protivnik sam svake socijalizacije umetnosti i antielitizma. Cela ideja tzv. estetskog društva - svi ljudi će biti umetnici - za mene je prava smrt umetnosti. U ovom vremenu kulta tehnološkog napretka, mi se, u stvari, spuštamo na sve niži nivo. Pogledajte šta izlažu naše galerije - fotografije, digitalni printovi, kompjuteri... foto-jezik je jedini dozvoljeni jezik. Naša institucionalizovana kritičarska "elita" slavi isključivo reproduktivne medije, dok se svi ostali proglašavaju za ruralne umetnike.

U vašim poslednjim radovima sve su prisutnije ideje antiumetnosti i "indastrial"-a. Radite isključivo sa neumetničkim materijalima, kao što su vodovodne cevi, slavine i slično...

- Mogu biti posmatrani i kao asemblaži. Ja spajam industrijske elemente u jednu novu celinu i oni postaju umetničko delo. Ali, nema serijske proizvodnje i sve radim sam, za razliku od stranih "indastrial" autora koji obožavaju da glorifikuju apsurd mehaničke multiplikacije. Interesuje me mogućnost umetničkog dela koje donosi zaista novo značenje, a ujedno evocira i arhetipske predstave.

S. Đ. M.