[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 14. 2. 2005.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam

 


Suđenje Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije, ulazi u četvrtu godinu

Od ljubavi do mržnje...

Sudbina bivšeg neprikosnovenog srpskog vožda u dobroj meri odslikava ovdašnji mentalitet. Velik si samo dok si na vrhu

BEOGRAD - Slobodan Milošević, rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu. Otac Svetozar, profesor veronauke i majka Stanislava, učiteljica rano su se razveli. U rodnom gradu, hroničari beleže decembra 1958. godine, sreo je svoju Bacu, upoznao je suprugu Miru, organizujući novogodišnji doček u tamošnjoj gimnaziji. Venčanje je bilo 14. marta 1965. godine, ćerka Marija rođena je poslednjeg dana leta iste godine, a sin Marko 3. jula 1974. godine.

Miloševići su imalu porodičnu tragediju - otac se (1962) ubio pištoljem, a majka (1972) izvršila samoubistvo vešanjem. U Savez komunista (SK) primljen je 15. januara 1962. godine. Milošević je završio studije prava (Beograd, 1964, prosek 8,90), a prvo zaposlenje dobija na Univerzitetskom komitetu SK Beograda. Mada su mediji katkad isticali da ne ume da pliva, da vozi bicikl i da nije služio vojsku, Milošević je vlasnik čina rezervnog kapetana JNA, a u Armiju je otišao u jesen 1968. godine - Zadar, oficirska škola.

Munjeviti uspon

U bogatoj biografiji, stoji da je za člana Predsedništva Centralnog komiteta SK Srbije izabran 1982. godine, da je imao udela u suđenju šestorici (1985), za predsednika Predsedništva CK SK Srbije (maj 1986.), a kao važan deo njegovog političkog delanja većina ističe Osmu sednicu (CK SK Srbije, 23-24. septembar 1987) na kojoj je njegova frakcija pobedila "struju" oko Ivana Stambolića. U proleće iste godine na protestnom skupu u Kosovu Polju podržao je zahteve Srba, koji su se žalili da su izloženi represiji većinskog albanskog stanovništva.

Krajem marta 1988. ponovo je biran za predsednika CK SK Srbije, a nastupio je i na poslednjem u seriji mitinga - na Ušću, 19. novembra 1989. godine. Pevali su mu "Sad se narod uveliko pita/ko će nama da zameni Tita/sad se znade ko je drugi Tito/Slobodan je ime plemenito". Početkom 1989. na HH sednici SKJ izrekao je čuvenu rečenicu "Srbija i Crna Gora su dva oka u glavi", a maja iste godine raspisan je zajam za privredni preporod Srbije. Sledi proslava 600-godišnjice Kosovske bitke (Gazimestan, 28. jun 1989), knjiga "Godine raspleta" (1989), i funkcija predsednika SPS, na osnivačkom kongresu 16-18. juna 1990. godine.

Svi konci u rukama

Nobelova nagrada

Gradski odbor SPS u Nišu i gradsko rukovodstvo 22. novembra pokreće inicijativu da Slobodan Milošević "za doprinos uspostavljanju mira na prostoru bivše Jugoslavije" dobije - Nobelovu na gradu za mir.

Tako je govorio Slobodan

"Niko ne sme da vas bije" (1977), "Srbijom neće upravljati tuđa ruka" (1996), "Sankcije su izazov za našu privredu" (1992), "Modernu Srbiju zamišljam sa 10.000 dolara po glavi stanovnika", "Naravno da se teško živi, sankcije su nam i uvedene da bismo teško živeli", "Neke više nikad ne bih izabrao", "Nemam ništa posebno za čim bih žalio i savest mi je mirna"...

Na prvim višestranačkim izborima 9. decembra 1990. godine ubedljivo je pobedio i postao predsednik Srbije, a njegova stranka (SPS) istog dana dobila 190 od 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Nekoliko meseci kasnije, 9. marta 1991. godine, nije imao milosti prema demonstrantima na Trgu Republike, koji su zahtevali oslobađanje TV "Bastilje" - današnje RTS. Red i mir na ulicama Beograda naveče su zaveli tenkovi JNA.

U tesnu vezu s njim dovode se i događaji iz 1992. godine, koji su usledili u Hrvatskoj (nezavisnost Kninske krajine) i BiH, gde su tamošnji Srbi na referendumu Bosnu "zadržali" u SFR Jugoslaviji, a posebno mu se kače sankcije UN - maja 1992. godine. Embargo mu je, kažu, pomogao da 20. decembra 1992. dobije još jedan predsednički mandat. Raspuštao je Narodnu skupštinu (20. oktobra 1993), zavodio blokadu na Drini (4. avgusta 1994), da bi ga rukovodstvo bosanskih Srba (29. avgusta 1995) ovlastilo da ih zastupa na mirovnim pregovorima u Dejtonu, gde je 21. novembra iste godine parafirao Mirovni sporazum.

Kao i njegov uzor, rado je postavljao i smenjivao ljude. Na GO SPS (28. novembra 1995) svih funkcija ratosiljao je Borisava Jovića, Mihajla Markovića i Milorada Vučelića, a na trećem kongresu SPS (2. mart 1996. godine - "Korak u 21. vek") treći put je biran za partijskog predsednika. Postigao je i jedan sporazum - onaj sa Ibrahimom Rugovom (2. septembra 1996) kojim su se albanski nastavnici i učenici privremeno vratili u državne škole.

Novembra 1996. svet ga je osumnjičio za krivotvorenje izbornih rezultata. Opozicija mesecima protestuje, Milošević joj (14. decembra 1996) odgovara kontramitingom. "Slobo, mi te volimo", govorili su mu podanici, a on im je - jedni kažu kroz stisnute zube, drugi mrzovoljno - uzvratio "Volim i ja vas!". Popustio je (11. februara 1997) pod pritiscima OEBS-a.

Posle isteka mandata Zorana Lilića, Milošević je (15. jula 1997) izabran je za predsednika SR Jugoslavije, a već marta naredne godine odbacuje mogućnost međunarodne akcije na Kosovu. Sve pokriva referendumom na koji izlazi 73,05 odsto punoletnih građana, a protiv stranog posredovanja u rešavanju kosovskog problema bilo je 94,73 odsto.

Na to reaguje NATO, 13. oktobra 1998. godine, na kanabe stiže Ričard Holbruk, američki izaslanik za Balkan i "snage bezbednosti " 27. oktobra 1998. godine se povlače sa Kosova. Propada sporazum u Rambujeu (Francuska), koji 18. i 19. marta 1999. parafiraju samo kosovski Albanci.

NATO mu došao glave

Avioni NATO snaga 24. marta 1999. godine počinju "vazdušne udare" na ciljeve u SRJ, a 27. maja iste godine Međunarodni krivični sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji Miloševića je optužio za ratne zločine. Desetog juna 1999. Milošević preko RTS građanima čestita mir i najavljuje obnovu zemlje. Rekao je da je narod "heroj rata" i da je tokom agresije NATO agresije poginulo 462 pripadnika Vojske i 114 pripadnika MUP-a, dodajući da će njihova imena biti objavljena.

Obruč se sužava. Mada je krajem jula 1999. godine, u državi koju je rasturio (SFRJ) odlikovan Ordenom rada sa srebrnim vencem i Ordenom rada sa crvenom zastavom, građani se masovno okreću protiv vođe i sve glasnije traže njegovu smenu. Godinu kasnije (27. jula 2000.) zakazao je predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore, na kojima će ga dotući DOS i krajem marta naredne godine uhapsiti, a 28. juna iste godine isporučiti Haškom sudu.

Ostalo je manje-više poznato i možda manje zanimljivo. U zemlji kojoj je trajno dao rđav beleg "njegov" narod ga je u velikoj meri zaboravio. Ima, istina, još nešto mešetara koji ga tobož brane, iako im više ni "njihov" Sloba ne veruje. Deo vlasti navodno ga štiti, plašeći se da bi njegova osuda mogla mnogo da košta narod i državu. I pored ubeđenja da to najmanje od njih zavisi.

Šta su potpisali Koštunica, Milutinović, Đinđić i Jovanović

Mi dolepotpisani funkcioneri Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, jasno opredeljeni da sprovodimo zakon i uspostavimo pravnu državu a u želji da sprečimo dalje nepotrebne žrtve izjavljujemo:
Krivični postupak pokrenut pred Okružnim sudom u Beogradu protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srbije, Savezne Republike Jugoslavije i predsednika Socijalističke partije Srbije, nije pokrenut na zahtev Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, već zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo iz čl. 26 Krivičnog zakona SRJ i stoga će biti rešavan pred pravosudnim organima SRJ.
Mi garantujemo gospodinu Slobodanu Miloševiću da će tokom sudskog postupka imati neometanu komunikaciju sa svojom porodicom.
Porodici gospodina Miloševića se garantuje lična i imovinska sigurnost kao i mogućnost korišćenja rezidencijalnog objekta u Užičkoj 11-15 u Beogradu.
Na poleđini ove izjave, Milošević je na svojoj mašini (latinica) dokucao tekst izjave koji glasi:
Aneks 1
Slobodan Milošević neće biti izručeni nijednoj pravosudnoj niti drugoj instituciji izvan zemlje.
Aneks 2
Slobodanu Miloševiću se garantuje svakodnevna poseta porodice.
Za Aneks 1 i Aneks 2 po ovlašćenju predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića, u potpisu Čedomir Jovanović, Beograd 31. mart 2001. godine.

Dragan Banjac


vesti po rubrikama

^politika

17:10h

Suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije, ulazi u četvrtu godinu

17:15h

Predsednik Tadić juče započeo dvodnevnu posetu Kosovu i Metohiji

17:25h

Luki Karadžiću prete "tragači"

17:30h

Stojković: Očekuje se postupak protiv Jovanovića

17:40h

Jovanović: Stojković zastrašuje

17:50h

Marović: Moguća promena Ustavne povelje

17:55h

Frakcija GSS osuđuje: Vlast ohrabruje centar zločina
   


     


FastCounter by LinkExchange