[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 20. 12. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Od cerebralnih i kardiovaskularnih bolesti pati oko 60 odsto ljudi

Svaki dan i po 40

moždanih udara

Samo u toku jedne godine bolnica "Sveti Sava" primi oko 10.000 pacijenata. Infarkti mozga čine 85 odsto slučajeva. Pet odsto svih moždanih udara dožive osobe starosti od 15 do 45 godina. Svaki drugi pacijent izgubi radnu sposobnost

BEOGRAD - Srbija je možda jedina zemlja u svetu u kojoj je iz godine u godinu sve veći broj novoobolelih od cerebrovaskularnih oboljenja. Moždani udari su na prvom mestu po uzroku smrtnosti, a što je posebno zabrinjavajuće, sve su češći kod mladih osoba. Trećina ovakvih pacijenata ima manje od 65 godina, a pet odsto svih moždanih udara dožive osobe starosti od 15 do 45 godina - upozorava u razgovoru za Glas javnosti dr Milan Savić, specijalista neurologije, direktor Bolnice za cerebro-vaskularne bolesti "Sveti Sava".

Kontracepcija povećava rizik

Dr Savić kaže da je kod žena koje koriste oralna kontraceptivna sredstva za 20 odsto veći rizik za nastajanje moždanog udara, kao i zbog pušenja i drugih faktora rizika. Inače, najmlađi njegov pacijent koji je doživeo moždani udar je devojka od 19 godina, koja je imala šlog posle porođaja, ali nije utvrđeno zbog čega je došlo do šloga.

Na stare i vreme utiče

Dr Milan Savić napominje da vremenske prilike ne mogu da utiču za nastanak moždanog udara kod mladih, ali kod starih i hroničnih bolesnika da, zbog čega im on preporučuje da ipak ne izlaze napolje pri velikim kolebanjima temperatura, da se slojevito oblače i da redovno uzimaju tečnost.

Na 100.000 stanovnika svake godine ima od 250 do 200 novoobolelih, a kad se saberu i cerebralne i kardiovaskulane bolesti od njih pati 60 odsto populacije.
- Samo u toku jedne godine bolnica "Sveti Sava" primi na lečenje oko 10.000 pacijenata, od čega moždani udari, odnosno infarkti mozga čine 85 odsto slučajeva. Oko 15 odsto slučajeva su moždana krvarenja, koja su posebno česta među mlađima. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste što trećina moždanih udara kod mlađih ostane nerazjašnjena, odnosno ne otkrije se uzrok moždanog udara - napominje dr Savić.

Prema rečima našeg sagovornika, kod starijih osoba je vrlo lako otkriti uzrok. To je uglavnom ateroskleroza, pa visok krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, holesterol, nedovoljna fizička aktivnost.
- Koliko je ova bolest učestala pokazuje podatak da u "Svetom Savi", koji je kao hitna pomoć za šlog i radi 24 sata, dežurni lekari dnevno prime i do 40 ljudi. To je čitavo jedno odeljenje. Ljudi padaju na nos od posla i bolnica nam je non-stop puna, jer primamo i pacijente iz Vojvodine i šire okoline Beograda - dodaje dr Savić.

Ovakvi podaci našeg sagornika ipak ne iznenađuju, s obzirom na to da je sve učestalije rizično ponašanje, pušenje (za 20 odsto povećava rizik za moždani udar), nezdrava ishrana, slaba fizička aktivnost. Osim mera prevencija i zdravih stilova života, po njegovom mišljenju, mora se popraviti i stanje opreme, da se ne bi dešavalo da neko dugo čeka na dijagnostiku i možda u 70. godini otkrije od čega boluje.

- Kod mlađih osoba do moždanog udara (šloga) dolazi zbog ateroskleroze (sužavanja) velikih krvnih sudova na vratu, koje nastaje upravo zbog pušenja, gojaznosti, povećanih lipida, holesterola, dijabetesa. Drugi najvažniji uzrok su kardioembolije, kada se napravi tromb u srcu i zaglavi se u krvnim sudovima u mozgu. Mladi su u riziku i čim imaju poremećen srčani ritam, promene srčanih zalistaka ili zapaljenja krvnih sudova - napominje dr Savić.

Nažalost, kako on kaže, kod nas su lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti needukovani i ne znaju da prepoznaju rizik za nastajanje moždanog udara kod osoba koje već imaju simptome i koje zbog toga treba da dobiju proširena ispitivanja u domovima zdravlja.

Znaci upozorenja

- prolazna slabost i nespretnost ruke ili noge (jedne strane)
- prolazna dezorijentisanost
- prolazni problemi sa govorom
- kratkotrajne vrtoglavice
- prolazni gubitak vida
- kada nema upozorenja moždani udar je teži

- Zbog toga se dešava da kod nas stižu ljudi onda kad je već kasno. Inače, u slučaju šloga smrtnost je dosta velika, od 25 do 30 odsto, što je doduše kao i u svetu. Znači, jedna četvrtina ne preživi šlog, a od ostale tri četvrtine, samo jedna četvrtina može da se vrati na posao. Ova bolest je veliki, kako zdravstveni, tako i sociološki problem jer vi imate 50 odsto, odnosno čitavu armiju onih koji prežive moždani udar, ali izgube radnu sposobnost ili im je potreban pratilac ili patronaža - navodi dr Savić, napominjući da je to ogroman problem za državu i da zbog toga treba posvetiti pažnju prevenciju.

D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

16:19h

Intervju: Marinko Arsić Ivkov o progonu intelektualaca u komunističkoj Srbiji

16:27h

Od cerebralnih i kardiovaskularnih bolesti pati oko 60 odsto ljudi

16:35h

U organizaciji Crvenog krsta: Socijalno najugroženija deca za Božić u Grčkoj

16:43h

Bačka Palanka: Prijava protiv čoveka koji sekirom ubija pse lutalice

16:51h

Akcija protiv gubara u smederevskoj opštini

17:00h

Skupština Srbije sutra o predlogu o pravima boraca

   


     


FastCounter by LinkExchange