BEOGRAD - Prosek ukinutih presuda u parnicama pred srpskim sudovima iznosi i preko trideset odsto, dok ima sudija koje rade još gore od ovog proseka i imaju i do 60 do 70 odsto ukinutih presuda - izjavio je za Glas Janko Lazarević, v. d. presednika Vrhovnog suda Srbije.

Građani zasipaju Ministarstvo pravde primedbama na rad sudova, stranke pišu premijeru, ministarstvima, predsedniku Srbije, Narodnoj kancelariji, obraćaju se Savetu za borbu protiv korupcije, žaleći se masovno na povredu prava. Ima predmeta starih i po 20 godina, sumnji na korupciju u pojedinim slučajevima, neažurnosti... Pravosuđu je vraćeno pravo da predlaže sudije, razrešava ih, konroliše. Imaju li sudije i zakonske okvire, i materijalne uslove pa i dovoljno hrabrosti da se suoče sami sa sobom.

- Imamo kontrolu Vrhovnog suda, nad okružnim sudovima i kontrolu okružnih nad opštinskim. Nadzorni odbor sastavljen od sudija Vrhovnog suda može reagovati po pritužbama građana i pokretati inicijative za razrešenje sudija. Za ažurnost i efikasnost nadležni su i sami predsednici sudova. Tu je i obaveza da se podnose godišnji izveštaji.

		Bez kontrole - Drugostepene sudije koje odlučuju po žalbi praktično niko ne kontroliše osim kad dođe do revizije pred Vrhovnim sudom. Postavlja se i pitanje njihovog kvaliteta, a ne samo opštinskih sudija. U 2003. godini za devet opštinskih sudova na teritoriji Beograda u parnici je bilo 39,93 posto ukinutih odluka u parnici. Da bi nekoga u pojedinim slučajevima razrešili on mora biti i slabiji od ovog proseka. Poslednjih petnaest godina kvalitet je toliko opao da je teško brzo popraviti stanje. Nekada sudija nije smeo imati više od 25 odsto ukinutih presuda. Beogradsko odelenje Društva sudija Srbije pokrenulo je 2002. inicijativu da Vrhovni savet pravosuđa utvrdi jasne kriterijume i stavi ih na papir. Ako neko uredi pet jako komplikovanih predmeta, a kolega uradi 20 sitnijih, to ne znači da je ovaj prvi neažuran. Za svaku materiju, krivicu, parnicu i druge treba tvrditi precizne kriterijume. Tada neće biti štita profesionalne solidarnosti gde ljudi neće da kažu ko ne radi kako treba - rekla je Boljevićeva.

Viši sudovi bar jednom godišnje obilaze niže, vrše uvid u predmete i mogu videti da li je sve rađeno po zakonu. Mnoge primedbe građana su opravdane, ali Nadzorni odbor čini samo pet sudija.

Oni moraju i da sude svoje predmete, nemaju dovoljno podataka ni vremena da detaljno izvode postupak, saslušaju stranke koje imaju pritužbe, a nemaju ni pomoć u administraciji osim jednog čoveka u Ministarstvu pravde - kaže Lazarević.

On je istakao da i Veliko personalno veće predstavlja telo koje kontroliše rad sudija i odlučuje o razrešenjima. Lazarević ističe da sudovi u drugom stepenu kontrolišu prvostepene presude, a da i Vrhovni sud odlučuje po žalbama i drugim pravnim lekovima.

- Mora se precizno utvrditi da li neko radi loše u kontinuitetu ili je po sredi neki trenutni problem. Treba uzeti u obzir više različitih kriterijuma, a ne samo golu statistiku - rekao je Lazarević.

Dragana Boljević, portparol Društva sudija Srbije, složila se da su građani u priličnoj meri u pravu kada iznose primedbe na rad sudova, ali i dodala da vid kontrole predstavljaju i advokatura, nevladine i međunarodne organizacije koje prate određena suđenja i slučajeve, mediji i nadzor Ministarstva pravde, ali ono nema pravo uvida u predmete.

I. Stojković