BEOGRAD - Da bi dostigla dva metra, smrča, poznata i tražena kao srebrna jelka, treba da raste 10 godina. Do zrenja, odnosno davanja ploda i semena, treba da poživi punih 30 godina. U punoj visini može da dosegne i 60 metara, s prečnikom od jednog metra. Šumari procenjuju da živi oko 300 godina, mada ima nekih koji tvrde da je pouzdan svedok vremena i čitav milenijum.

Novogodišnji i božićni praznici, prema nepouzdanim procenama, traže svake godine žrtvovanje oko dva miliona mladih stabala jele i smrče (starih od 5 do 10 godina) u Srbiji. Krajem decembra, na žrtvenik običaja polažu se i retke vrste jela, poneki bor, čak i Pančićeva omorika.

Propisi (Zakon o šumama iz 1991. godine) dozvoljavaju seču četinarskog drveća samo u slučaju proređivanja šume, uklanjanja stabala ispod elektro i PTT vodova ili namenskog uzgajanja u šumskim rasadnicima i čistinama, ali na lokalne i prestoničke pijace za praznike stiže stotine hiljada mrtvih jelki iz državnih i privatnih šuma. Iako je obavezna, dozvolu od JP "Srbijašume" retko ko zatraži, a samo stabla ovog državnog gazdinstva imaju propisan žig i otpremnicu o poreklu i starosti.

Poslednjih godina "Srbijašume" sprovodi rigoroznu kontrolu, i potpomognute akcijama Mladih istraživača Srbije, uvela je koliko-toliko reda na tržište novogodišnjim drvcima. Od 915.000 hektara pod šumom o kojima brine ovo preduzeće, oko 10 procenata čine četinarske šume. Tačan broj stabala "novogodišnjih vrsta" nije poznat, ali se zna da ih je nekad bilo mnogo više.

- Za Beograđane svake godine treba spremiti oko 100.000 s busenom i 300.000 sečenih jelki i smrča. Sa naših površina ove godine spremamo za prodaju 26.000 sečenih i 13.000 jelki sa busenom - kaže rukovodilac sektora za rasadništvo i genofond u ´ŞŞ"SrbijašumamaŞ" Radivoje Ćirlić.

Mada se poslednjih godina na gradskim tržnicima češće viđaju jelke s busenom, biolozi kažu da je verovatnoća da one prežive posle sadnje u januaru veoma mala.

- Za biljku je veliki stres da se posle dve nedelje u toplom stanu iznese na minus i posadi u smrzlu zemlju. Četinari se suše i zbog zagađenog gradskog vazduha, a smetaju im i izduvni gasovi ako se sade pored saobraćajnica - objašnjava biolog i aktivista Mladih istraživača Jelena Beronja. Zato su istraživači svesrdno podržali prošlogodišnju akciju gradskog zelenila koje je iznajmljivalo građanima jelke s busenom. Za veći deo gradskog življa to je bila praktična ponuda jer ih je oslobađala jurcanja za lopatom i razočaranja kad bi drvce proleće dočekalo osušenog vrha.

		Kićenje jelke paganskog porekla Tumači drevne hrišćanske knjige tvrde da se u Bibliji ne pominju praznici vezani za Božić, već samo dekoracija jelke kao zaostao paganski običaj. Evropski prehrišćanski pagani su sujeverno verovali da zeleno drveće ima specijalnu zaštitnu moć. Korišćenje drveća u religijske svrhe bila je uobičajena pojava kod Teutonaca i Skandinavaca pre njihovog preobraćanja u hrišćanstvo. Ovaj običaj ustalio se tek u 17. veku u Francuskoj i odatle se proširio u Nemačku, Englesku i SAD.

Zbog maltretiranja u vidu potrage za pogodnom saksijom, a kasnije i pogodnog oruđa za sadnju, veći deo pobornika novogodišnjeg drvceta odlučuje da kupi sečenu jelku. Oko nje imaju manje posla - donesu je s pijace, a zatim proslede u kontejner. Mrtvo drvo je i duplo jeftinije.

Ove godine, prema cenovniku "Srbijašuma", sečena jelka visine 150 cm prodavaće se od 250 do 300 dinara, dok će ona s busenom koštati od 500 do 700 dinara. One iz privatnih šuma (i one ´" pozajmljeneŞŞ" iz državnih) biće još jeftinije jer su posečene bez dozvole.

Nezakonit pomor četinarskog drveća u Srbiji se isplati jer je kazna za nelegalnu seču manja od tržišne cene jelke. Inspektori čak nemaju pravo da oduzmu jelke bez etikete, samo pišu prijavu sudiji za prekršaje, a izrečene kazne obično su uslovne.

Ima i onih koji bi da uštede 200 dinara za mrtvu jelku, pa se jednostavno zapute u najbliže državno stanište četinara da uz pogodnu alatku naseku šta im treba.

Šumari kažu da ´jelokradice obično nagrnu nekoliko dana pred Novu godinu, uglavnom oko katoličkog Božića. S džakom u džepu, sekirom ili nožem pod kaputom, šetaju i šacuju mlado drveće - omiljeno im je ono zgodno za džak, odnosno visoko oko 1,5 metar.

- Penzioneri imaju uigranu priču: "Ja sam pošumljavao Avalu, pa imam pravo da uzmem jednu jelku". Ostali tu slučajno ´"navraćaju", pa jednostavno reše da iskoriste priliku. U toku praznika uhvatimo 10-15 jelokradica, a kasnije otkrijemo još panjeva ili smrča presečenih do pola. Ako im ne treba velika, oni odseku koliko im treba - nabraja Saša Radojković, šef Šumske uprave Avala, gazdinstva površine 2.700 hektara šume koje je najbliže Beogradu.

Norveška, poznatija kao zemlja šuma, mudro čuva svoje bogatstvo. U vreme božićnih praznika ne ubija svoje četinare (iako čine trećinu svih šuma) - uvozi ih po dvostruko većoj ceni iz Danske.

Tanja Kaluđerović