[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 17. 11. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Najbogatija beogradska porodica

Trgovački, bankarski, nekada bogati Beograd, uglavnom su stvarala braća. Čim je počelo iseljavanje Turaka, u Beograd su pohrlili mnogi da u njemu steknu i da im pretekne. Braća Krsmanovići su došli iz Bosne.

Živeli su u Brčkom, bavili se izvozom šljiva i stoke, a imali su i veliku kolonijalnu radnju za koju su robu dobavljali preko Trsta. U Beograd je hadži-Mića došao sa trojicom sinova, Nikolom, Ristom i Jovanom i zetom Ristom Paranosom. Doplovili su lađom i pričalo se da su doneli puno bure dukata. Krsmanovići su u valjevskom i šabačkom kraju podigli mnoge šljivike, sušili su šljive, sortirali ih i izvozili u Ameriku i mnoge evropske zemlje. To im nije bio jedini posao, jer su izvozili i pšenicu, krzno divljači i sitnu stoku. Bure dukata sa kojim su došli brzo se umnožilo.

Nikola je obavljao najveći deo posla. Protivio se uvođenju stranog kapitala u Srbiju, a kad je osnovana beogradska Kreditna banka sa čisto srpskim kapitalom, firma Krsmanovića postala je jedan od njenih najvećih akcionara. Imao je sinove Dimitrija i Aleksu. Risto je bio najveštiji trgovac, posebno u "vezama sa inostranstvom". Uspevao je da uvek zgrne veliki dobitak koji je stavljao u zajedničku kasu.

Bio je bogat i imao nekoliko kuća i magacina u Karađorđevoj. Treći brat Jovan ostao je neženja. Bio je veoma poslovan, elegantan, lep, ali je imao naviku da nosi stare i otrcane šešire. Krsmanovići su bili veliki rodoljubi. Učestvovali su u svim srpsko-turskim ratovima i snabdevali vojsku brašnom i pasuljem o svom trošku. Firma Krsmanović zvanično je prestala da postoji posle smrti Nikole i njegovog sina Dimitrija, 29. oktobra 1912. godine.

Kuće Krsmanovića bile su među najlepšim u tadašnjem Beogradu, a one najlepše i danas postoje i to su: kuća Ljubomira Krsmanovića, u Karađorđevoj 59 podignuta 1894, kuća Dimitrija Krsmanovića u kojoj je sada austrijska ambasada, i najpoznatija, kuća Alekse Krsmanovića na Terazijama 34, luksuzna barokna palatica podignuta 1885. po projektu arhitekte Jovana Ilkića.

Aleksa je u njoj živeo do smrti 1914. kada je po njegovom amanetu pripala srpskom narodu kao Zadužbina Alekse Krsmanovića. Poznata je i kao privremeni dom Karađorđevića, a najpoznatija stoga što je u njoj 1. decembra 1918. godine proglašeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca.


vesti po rubrikama

^Beograd

21:34h

U našem gradu godišnje se skupi 2.314 tona medicinskog otpada

21:40h

Najviše se prehlađivali žitelji Vračara

21:48h

Željko Ožegović, novi-stari predsednik Novog Beograda

21:55h

Novo veće SO Zemun

22:02h

Poskupljuje voda za 200.000 potrošača

22:11h

Do kraja nedelje znaćemo da li će cene u javnom prevozu biti povećane

22:23h

Neće biti redukcija struje ove zime

22:30h

Da li je istekao mandat direktora GSP

22:38h

Upoznajte Beograd: Najbogatija beogradska porodica

 


     


FastCounter by LinkExchange