[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 10. 10. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

Mihailo Petrović Alas zadužio je svet pretečom računara, kao i prvim oblikom automatskog menjača

Dok američki predsednik svake godine nagrađuje najbolje inovatore, naši su socijalna kategorija

Ceo svet se šiša

srpskom nularicom

Malo ko zna da su mnogi poznati pronalasci naših ruku delo. Izumitelji u SCG godinama čekaju na registraciju patenta, finansiraju se rodbinskim kanalima i često im izum ukradu stranci

Dok srpski mediji arče svoj prostor na prljave kampanje i od domaćih mafijaša prave legende, naši naučnici i umni ljudi slavu zarađuju - u svetu. Širokim narodnim masama svakodnevno se nude feljtoni o Šljuki i gledanje Legijine odbrane, nabrajaju u Savezu pronalazača SCG, a niko da pusti tekst o nekom nučniku i velikom istraživaču.

One koji nas zaduže pominjemo samo o jubilejima - kao što je ovaj koji obeležava 150 godina od rođenja Mihajla Pupina.
- Kad smo pitali frizerke da li znaju ko je izmislio mašinicu za šišanje, nijedna nije imala pojma. Malo ko u Srbiji zna da ceo svet šiša nularica koju je izmislio naš čovek, berberin Nikola Bizumić (1823-1906), podseća predsednik ovog saveza inženjer Milan Božić, upozoravajući medije da već godinama prave uzore od onih koji nas brukaju.

Englezi nam duguju

Ne donosi pare u ovoj zemlji samo šverc, napominje Božić, već i nauka i kreativnost. Slabo ko zna da je ovaj berberski radnik, zahvaljujući trenutku inspiracije, ostavio za sobom ogromnu imovinu. Englezi nam duguju 22 miliona funti sterlinga Bizumićeve zaostavštine koja je, u ono vreme, trebalo da se podeli njegovim naslednicima i državi. Mudri Englezi ga posvojili dajući mu plemićku titulu, a naša država nije čak podržala zahteve Saveza pronalazača upućene Britaniji, pa je ovo pitanje i dalje nerešeno.

Dok američki predsednik svake godine (počev od Džordža Vašingtona) prima i nagrađuje po 10 najboljih pronalazača, naši inovatori čekaju samo na registraciju patenta godinama. Finansiraju se isključivo rodbinskim kanalima.
- Dok su nekad izumitelji imali pokroviteljstvo u fondovima Pupina, "Privrednika" (koji je krajem 19. veka školovao mlade talente) i Savezu pronalazača, koji je za vreme Tita imao na hiljade članova u svim preduzećima, danas postoji samo poneki - fond "Mladen Selak" koji nagrađuje mlade pronalazače - podseća Božić, uz napomenu da je Evropa davno objedinila nauku i pronalazaštvo, dok mi tek sad dolazimo sebi i shvatamo da nauka mora da bude u službi privrede.

Foto

Lazar Hilandarac prvi je u 15. veku postavio mehanički sat na crkveni toranj

Niko ne zna koliko tačno ima pronalazača u Srbiji, kažu u Savezu, jer ih čeka hiljadu i jedna muka da svoj izum patentiraju. Tokom poslednjih petnaestak godina organizacije izumitelja su oslabile, industrija propala, pa mnogi pronalazači ne znaju odakle da krenu i kako da zaštite svoj izum.

Zavod za intelektualnu svojinu već pet godina rešava problem prostora (i brojne finansijske probleme), pa od prijave patenta do rešenja treba čekati od dve do pet godina (najduži rok propisan je za lekove).
- Formalno ispitivanje (da li izum može da se realizuje na tržištu) traje 18 meseci. Posle toga ulazi u fazu ispitivanja industrijske primene - navodi zakonske rokove šef odseka za širenje informacija u ovom Zavodu Marija Radosavljević.

Podaci Zavoda kazuju da je u odnosu na pre 10 godina, broj prijava domaćih patenta danas mnogo manji. Dok je 1994. godine bilo 574 naše prijave, prošle godine je evidentirana 381. Još drastičnije je smanjen broj pronalazaka koje prijavljuju domaća preduzeća i instituti. Od ukupnog broja priznatih patenata prošle godine (86), sedam su prijavila preduzeća, a četiri instituti.

Mali broj domaćih pronalazaka koji se u toku jedne godine "promovišu" u patente, u Zavodu pravdaju teškim uslovima rada i strogim vremenskim propisima za ispitivanje.
U Savezu pronalazača razlog tome vide u neobaveštenosti i siromaštvu. Da bi se neki pronalazak isplatio izumitelju, on mora da ga zaštiti, ne samo ovde već i u svetu. Takozvana PCT prijava može da štiti patent u jednoj ili u 120 zemalja, koliko ih je potpisalo međunarodni sporazum o zaštiti patenta.

Patenti 250.000 evra

Želirano voće novi brend

Tokom obeležavanja 150 godina od rođenja Mihajla Pupina u Idvoru biće dodeljene nagrade "Tesla-Pupin", "Mladen Selak" za mlade pronalazače i Pupinove medalje. Venac na spomenik čuvenom naučniku i srpskom dobrotvoru prvi put će položiti i jedan predsednik - Boris Tadić.
Među nominovanim mladim pronalazačima ove godine se nalaze imena grupe poljoprivrednika iz Valjeva koji su osmislili tehniku proizvodnje želiranog voća od autohtonih vrsta koje su najcenjenije u svetu. Novi brend Srbije, kažu u Savezu, može da postane proizvod od borovnice - vrste koja isključivo raste na 1.000 metara nadmorske visine na Staroj planini. Među nominovanim je i grupa autora iz Instituta "Mihajlo Pupin" koji su, u saradnji sa "Motorolom", osmislili opcionu karticu koja štiti prenos signala (zaštita govora u mobilnoj telefoniji).

Mnogi ne znaju da se patent štiti i vremenski i teritorijalno, pa zaštite svoj izum samo u Srbiji, izvezu ga u drugu zemlju gde ga ukradu stranci - neometano ga proizvode bez plaćanja licence. Većina njih i nema para da to učini, jer u zavisnosti od kategorije izuma, cena zaštite su i do 30.000 evra. To je veoma skupo i u Evropi, zato pronalazačima u svetu stoje na raspolaganju agencije koje traže investitore među onima koji će ga i primeniti.

- Ako želite pomoću kredita da realizujete svoju ideju, u Srbiji morate da založite kuću. U Evropi možete da založite - patent. Za dobar patent ljudi dobiju i po 250.000 evra. Tamo intelektualni kapital odavno ima visoku vrednost, a o tome u Srbiji, čak ni kad je reč o privatizaciji, niko ne vodi računa - upozorava direktor Instituta "Industrija motora Rakovica" Đuro Borak.

Za razliku od Japanaca koji su domaću pamet proglasili za prirodni resurs i komšija Hrvata koji su na veb-sajt stavili sve svoje "svetske" izume (kao što je kravata), Srbi nemaju pojma šta je izmislio Mihailo Petrović Alas. Domaćoj prosveti očigledno je mnogo važnije da deca kao iz topa odgovore - koliko tona kafe godišnje izvozi Brazil ili Argentina govedine.

Kazan za rakiju prvi srpski izum

Srbiju bije glas da je zemlja inovatora. Osim kazana za pečenje rakije koji se smatra prvim srpskim izumom, zabeleženi su mnogi pronalasci još u vreme Nemanjića (inovacije u izradi pribora za jelo, oružja). Despot Stefan Lazarević prvi je uveo obaveznu oznaku porekla i svaki proizvod iz Srbije imao je oznaku "urađen na srpski način". Malo ko zna da je pronalazač velikih mehaničkih časovnika monah Lazar Hilandarac koji je prvi postavio takav sat na toranj crkve Svetog Spasa u Moskvi početkom 15. veka. Svet je zadužio i Mihailo Petrović Alas koji je izumeo hidrointegrator - preteču računara (za koji je 1900. godine dobio zlatnu medalju u Parizu), kao i prvi oblik automatskog menjača (1905). Mihajlo Pupin je za 30 godina prijavio 24 patenta u Americi, a najznačajnija su otkrića iz oblasti telekomunikacija - višestruka telegrafija i telefonija, bežični sistem prenošenja...

 

Tanja Kaluđerović


vesti po rubrikama

^društvo

16:01h

Naši inovatori socijalna kategorija: Ceo svet se šiša srpskom nularicom

16:09h

Preporuka dr Predraga Kona u lečenju crevnih infekcija

16:17h

Smiljko Kostić prošao put od osporavanja do izborne pobede

16:22h

Da li su prestonički univerzitet i Medicinski fakultet zaista najbolji u Srbiji

16:30h

Topola: Sedamdeset godina od smrti kralja Aleksandra

16:43h

Gradske vlasti u Beogradu predložile: Exit u Beogradu?

16:51h

Oko dva odsto Srba ima hepatitis "B"

 


     


FastCounter by LinkExchange