[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 27. 9. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Reporteri Glasa na Jesenjem međunarodnom velesajmu u Zagrebu, gde je predstavljen seoski turizam Hrvatske

Nije sve u kulenu,

ima nešto i u vinu

Na sajmu promovisane prirodne lepote, stara jela i dobra pića Orahovice i Dalmatinske zagore, kao i stari zanati

Da razvijeni turizam ne podrazumeva samo more i nekoliko hiljada kilometara duge obale sa ekskluzivnim hotelima, pokušali su da predstave, na nedavno održanom Jesenjem međunarodnom velesajmu u Zagrebu, privrednici iz hrvatskih seoskih područja. Uz priče i vesele pošalice, vredni domaćini, u autentičnom etnoambijentu, predstavili su sve lepote svog kraja. Degustiralo se od svega po malo, mešala su se vina, šljivovice i kajsijevače, a slavonski "suveniri" otvarali su apetite i najprobirljivijima.

- Ima kod nas u Slavoniji ića i pića, al' kulena k'o ovog iz Podgorača, nigde na svetu nema - hvalio je Šokac "svoga konja" i seckao parčiće na ovale. Kako se podgorački, ljuti kulen sprema, naravno, ostala je tajna.

Licitarske veridbe

Štandovi na kojima su se prodavala licitarska srca, najviše su privlačili pažnju nežnijeg pola. Saznali smo od majstora ovog zanata da izrada licitara u severozapadnoj Evropi potiče još od 14. veka i da se do danas održao isti način pravljenja, nekada nezaobilaznog ukrasnog kolača. Malo vode, šećera i brašna i puno strpljenja i smisla za "šaranje" kolača i tako nastaju "bebe", "srca" i "papučice".
- Ranije, kada momak pokloni devojci veliko licitarsko srce, želeo je da se oženi njome i dugo vremena bilo je ovo srce simbol neke vrste intimnih veridbi među budućim mladencima, dok je danas samo lep poklon - objasnio nam je majstor Blažević iz Osijeka.

Komšije iz Orahovice nisu predstavljali samo stari grad već čokote koji, kako kažu, krase obronke brda u okolini. Ne treba se upuštati u raspravu čija su vina bolja, da l' slavonska bela, zagorske ružice il' dalmatinska crna suva.

Postoji i "notar" u gradu Varaždinu koji guščijim perom i mastilom piše sva dokumenta, a kako sam kaže, nije "šalabajzer" jer ima i veliki pečat.

- Kad njime na krasnopis udarim, nema tog "fiškala" koji ga neće proglasiti pravim. Izdajem deonice od vinskoga raja, opravdanja za one koji su se poduže zadržali u noćnom životu. Pismeno venčavam i usmeno rastavljam sve kojima se žuri i posla imam koliko nijedna firma - hvali se Stjepan dok "izdaje" vozačke dozvole u kojima piše da je dozvoljeno 1.5 odsto alkohola u krvi.

Bilo je na Sajmu i desetak štandova iz Dalmacije, ali najveća atrakcija bio je čiča od osamdeset leta, Mile Krajina, sa guslama i odorom starih, sinjskih vitezova. Za svakoga je imao po neku priču, zastajao je kod štandova kako bi odguslao po jednu pesmu i tako predstavljao rodnu Dalmaciju i Cetinsku krajinu.

B. Bošnjak


vesti po rubrikama

^putovanja

16:37h

Reporteri Glasa na Jesenjem međunarodnom velesajmu u Zagrebu

16:51h

Kišna jesen u despotovoj tvrđavi

 
 


     


FastCounter by LinkExchange