[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 26. 9. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS istražuje

Zašto na hiljade dece svake godine ostaje bez zakonskog prava na izdržavanje i ko je za to najviše odgovoran

U Srbiji skoro niko ne plaća alimentaciju

To je stvar koja bi morala biti rešena zakonski, sa svim sankcijama koje slede. Da li roditelj plaća alimentaciju ili ne, stvar je koju bi trebalo proveravati po službenoj dužnosti, kaže sudija Vesna Milojević. U Udruženju samohranih roditelja ima 137 očeva. Oni ne znaju za slučaj da je muškarac kažnjen zatvorom zbog neplaćanja alimentacije, ali znaju da je zbog ovog krivičnog dela trenutno jedna majka u zatvoru u Padinskoj skeli

Desetine hiljada dece ostaje godišnje bez prava na izdržavanje, zbog nebrige roditelja koji su po zakonu dužni da posle razvoda plaćaju alimentaciju, rezultat je istraživanja koje je sproveo Glas. U našoj državi ne postoji institucija koja poseduje podatke o broju neplaćenih alimentacija.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Srbiji se godišnje u proseku razvede oko 9.000 brakova. Ako imamo u vidu da iza svakog braka ostane bar po jedno dete, dolazimo do identičnog broja dece koja čekaju na ostvarivanje sopstvenog zakonskog prava. U pokušaju da istražimo ovu zapostavljenu temu, došlo se do tužnih podataka da većina roditelja u Srbiji ne plaća alimentaciju.

Razvod braka je uvek bolna životna situacija za sve članove porodice, a kada se on i formalno dogodi sledi višestruko teška i složena situacija za roditelja (najčešće majku), kojem su deca poverena na brigu i čuvanje. Pored brige o posledicama na psihu dece zatečene u razdvajanju porodice, majke postaju dodatno opterećene brigom o egzistenciji, jer se često suočavaju sa potpunom nebrigom druge roditeljske strane.

Za alimentaciju - pola pantalona

A šta se sve može sa minimalnom alimentacijom, koja se najčešće dosuđuje. Za 500 dinara majka detetu može kupiti, na primer, pola pantalona ili četvrtinu knjiga neophodnih za školu. Ako ne razmišlja o odevanju i krpi staro, za te pare svoje čedo može samo pojiti mlekom čitav mesec, pod uslovom da kupuje najjeftinije i da ga dozira na pola litra dnevno. O ostalim životnim namirnicama, naravno, nema ni govora.

Broj kažnjenih za neplaćanje

2002. godine 877 krivičnih prijava, 399 osuđenih
2003. godine 927 krivičnih prijava, 566 osuđenih
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj onih koji izbegavaju davanje izdržavanja (Zavod podatke dobija od sudova, na osnovu krivičnih prijava) jako je mali. Sagovornici glasa kažu da je stvaran broj višestruko veći, a da bi realan podatak, ako bi se utvrdio, bio šokantan za javnost.

Pravo na alimentaciju je osnovno zakonsko sredstvo koje bi detetu trebalo da omogući normalan život i posle razvoda. Na žalost, činjenično stanje vezano za ovu temu u Srbiji je porazno. U našoj zemlji ne postoji institucija koja se bavi problematikom neplaćanja alimentacija, iz koje bi se mogao utvrditi podatak koliko je nesavesnih roditelja svoju decu jednostavno pustilo niz vodu.

Zakon štiti muškarce

U istraživanju Glasa na ovu temu činjenice govore da je put do ostvarivanja prava na finansijsku brigu o detetu začaran krug iz kojeg je vrlo teško ostvariti zakonsko pravo na alimentaciju. Glasovi sagovornici su jedinstveni u oceni da je vrlo mali broj onih koji izmiruju svoje obaveze prema detetu, da je put do stvarnog ostvarivanja tog prava težak i iscrpljujući, a iznosi koji se dosude ponižavajuće niski i nedovoljni, čak i za osnovne potrebe dece.

- U Srbiji skoro niko ne plaća alimentaciju, jer je Zakon zatvorio oči pred ovim problemom. To je stvar koja bi morala biti rešena zakonski sa svim sankcijama koje slede. Da li roditelj plaća alimentaciju ili ne, stvar je koju bi trebalo proveravati po službenoj dužnosti - kaže Vesna Milojević, sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.

Istog mišljenja je i Mirjana Vagner, advokat, koja iz svoje prakse, duge skoro dve decenije, kaže da u Srbiji zakonodavac štiti dužnika, u ovom slučaju roditelja koji bi trebalo da plaća alimentaciju.

Stevan Jovanović, samohrani otac: Dve godine čekam da se izvrši presuda

Stevan Jovanović je samohrani otac, čije je dve devojčice majka ostavila prvi put kada su bile bebe od pet meseci. Iako se posle vratila, definitivno ih je napustila kada su imale dve godine, a sada je ponovo udata i živi u Austriji. Stevan već sedam godina vodi sudski spor za ostvarivanje prava na alimentaciju i kaže da je u njegovom slučaju nemoguće izvršiti presudu, koja je već dve godine pravosnažna.
- Veliku pometnju je napravio Centar za socijalni rad Voždovac, koji je sudu izdavao lažna uverenja da je majka podobna i da izvršava svoje obaveze - kaže Jovanović, koji tvrdi da majka ne daje ništa, čak ni za lekove jednoj od kćerki koja je astmatičar.
Jovanović kaže da sudija Petog opštinskog suda Mirjana Grujičić prihvata sve papire koje majka donosi, a da su ti papiri često lažni i da se zato predmet ne rešava od 1997. godine.

- Po našem Zakonu o braku novčani iznos izdržavanja se određuje u odnosu na minimalnu zaradu i kreće se od 7 do 22 procenta od minimalne mesečne neto zarade obveznika izdržavanja za svako izdržavano lice. Ovaj iznos je katastrofalno mali i ne može da podmiri ni najnužnije potrebe deteta, tako da izdržavanje pada skoro isključivo na teret roditelja kod koga se dete nalazi - kaže Vagner.

Ona objašnjava da je u našoj zemlji veliki broj ljudi bez posla, koji radeći na crno nemaju evidentiranu zaradu, a u slučaju alimentacione obaveze potpadaju pod minimum od sedam procenata.

- Ako pođemo od minimalne zarade, koja se najčešće dosuđuje, a koja se u Srbiji kreće oko 7.000 dinara, dolazimo do situacije da roditelj ima mesečnu obavezu od 490 dinara. Minimum od sedam do 10 procenata se dosuđuje za tek rođenu i malu decu, a maksimum od 22 procenta za decu studente - kaže Vagner.

Zakon kaže da ako obveznik izdržavanja ima više dece onda se maksimum od 22 posto, koji je dužan da daje, deli na svu decu, a ne može biti manji od sedam procenata po detetu. Tako proizilazi da maksimalna dosuđena suma pokriva troje dece, a ako postoji više od troje dece u razvedenom braku, onda četvrto i svako naredno ne mogu ostvariti pravo na izdržavanje.

Evidencija ne postoji

- Nema osnova da država limitira gornji iznos izdržavanja, jer na taj način ne može da se dosudi izdržavanje za četvrto, peto ili šesto dete. S obzirom na to da se deca najčešće poveravaju majkama na brigu i staranje, jasno je da tako država štiti muškarce, koji bi trebalo da su izdržavaoci dece.

Po Zakonu o braku alimentacija se može dosuditi i u fiksnom novčanom iznosu u izuzetnim slučajevima i to samo ako se saglase obe strane. Vagnerova to ne savetuje, jer se sume najčešće vremenom obezvrede zbog inflacije.

Iako je broj onih koji ne izvršavaju svoje alimentacione obaveze ogroman, većina žena se ne odlučuje na postupak utuženja, zbog dužine trajanja postupka i visokih sudskih taksi. Krivični zakon Republike Srbije u članu 119, koji se odnosi na izbegavanje davanja izdržavanja, decidirano kaže da će se onaj ko ne daje izdržavanje u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Isti član Zakona u stavu 2 kaže da će se, ako su usled takvog dela nastupile teže posledice za izdržavano lice, učinilac kazniti zatvorom do tri godine.

Mirjana Vagner objašnjava da se ovaj drugi stav nikada u praksi nije ni primenio, jer ne postoji majka koja će dopustiti da nastupe teže posledice po dete. Ona ističe da se u njenoj praksi još nije dogodilo da jedan muškarac ode u zatvor zbog neplaćanja alimentacije i da, uglavnom, dobijaju uslovne osude. Pre nekoliko godina, seća se ona, jedna žena je bila u zatvoru zbog ovog dela.

Prepucavanja

Ono u čemu se slaže naša sagovornica sa Ljiljanom Mijanović, direktorom Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, jeste da roditelji koji ne plaćaju alimentaciju često i ne viđaju svoju decu.

Razmimoilaženje postoji oko evidencije neplaćanja ove obaveze posle razvoda. Iako Vagnerova tvrdi da su Centri za socijalni rad dužni da imaju tu evidenciju, po članu 313 Zakona o braku, Ljiljana Mijanović kaže da Gradski centar ne vodi evidenciju o deci na izdržavanju jer nema kadrovske potencijale, a Pravilnik o toj evidenciji datira od 1976. godine i zastareo je. Ona savetuje žene da se bore za svoja prava utuženjem bivšeg bračnog druga, a nikako lišavanjem drugog roditelja da viđa dete.

- Problem se ne rešava na taj način, jer u praksi preraste u prepucavanje roditelja, što je loše za samo dete - kaže Mijanovićeva.

Ono što bi možda bilo pravo rešenje je formiranje alimentacionog fonda, koji postoji u drugim zemljama, a koji je nekada davno postojao i kod nas. Glasove sagovornice su jedinstvene u oceni da bi mnogo lakše bilo da država iz tog fonda isplaćuje alimentacije, jer bi ona posle mnogo lakše namirila potraživanje od onog ko je dužan da izdržava decu, koja bi dobijala redovno ono što im pripada.

Začarani krug

U Udruženju samohranih roditelja u Beogradu iznose velike kritike na račun centara za socijalni rad. Vera Totić, predsednica Udruženja, kaže da bi centri trebalo da preuzmu kontrolu alimentacije, jer se 90 odsto dece dodeljuje po njihovoj preporuci.

- Trebalo bi utvrditi stvarna primanja, a centri to uopšte ne rade. Kada majka hoće da dokaže da ne prima alimentaciju oni traže novu tužbu i spor, upućuju na advokate i tako je izlažu novim troškovima, ne radeći svoju osnovnu delatnost - praćenje porodičnih slučajeva - kaže Totićeva.

Ovo Udruženje trenutno broji 800 članova i 1.950 dece, a njihov socijalni status je veoma težak. Većina ih ne dobija ni materijalnu pomoć od centara za socijalni rad, jer kada primanja pređu samo jedan dinar od limita, koji je jako mali, ova pomoć se ne može ostvariti. Oko 70 odsto članova ne dobija alimentaciju, jer kako kaže Totić, sudski sporovi su kao začarani krug u kojem je nemoguće ostvariti presudu.

U Udruženju ima 137 samohranih očeva iz cele Srbije, pa čak i iz Crne Gore. Ni oni ne znaju za slučaj da je muškarac kažnjen zatvorom zbog neplaćanja alimentacije, ali zato iznose podatak da je trenutno jedna majka u zatvoru u Padinskoj skeli, zbog ovog krivičnog dela.

Kao posebno tešku problematiku u Udruženju ističu žene sa vanbračnom, nepriznatom decom.
- Takva majka ne može ni sudski da ostvari pravo na alimentaciju, jer test za očinstvo košta više od 30.000 dinara, a majke najčešće nisu u situaciji da to finansiraju - kaže Totićeva.

Sudski sporovi

Sagovornici Glasa su jedinstveni u mišljenju da bi majke trebalo da pokreću sporove za ostvarivanje prava na alimentaciju. Takođe, svi se slažu da je država zakazala u zaštiti roditelja koji posle razvoda brinu o deci. Kako kaže advokat Mirjana Vagner, deci se dosuđuju alimentacije na osnovu nisko prijavljenih, nerealnih dohodaka, pa nisu retki slučajevi da otac živi u vili sa bazenom i vodi evidentno lagodan javni život, a detetu plaća zakonski minimum od nekoliko stotina dinara.

Država bi morala da povede brigu o najmlađima, zaštitivši, najpre, njihove staraoce, izlaskom iz začaranog alimentacionog kruga u kojem državne institucije funkcionišu po onoj staroj: Brigo moja, pređi na drugoga. To su, ipak, naša deca i naša budućnost, a oni su ogledalo nas samih.

Marina Perazić: Moj bivši muž ne želi da plaća

Marina Perazić takođe već sedam godina brine sama o svoje dve devojčice, jer alimentaciju u iznosu od 713 dolara, dosuđenih u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se razvela, bivši suprug Firči ne plaća. Marina za Glas kaže da se bivši muž zakonski oslobodio obaveze plaćanja, jer živi na teritoriji druge države.
- Mnogi muškarci se ponašaju kao da nisu svesni i potpuno su nezainteresovani za sopstvenu decu. Nekada se osveste, ali ni tada nije sjajno. Ja sam digla ruke od alimentacije, jer iskustvo mojih prijatelja u SAD govori da ako otac ne želi da plaća alimentaciju, onda je vrlo teško ostvariti to pravo. Ne bih savetovala nijednoj majci da krene u postupak potraživanja, jer on nije vredan truda. To je čist gubitak energije i vremena, koji zateže odnose, a koji bi se možda i mogli popraviti - kaže Marina Perazić.

Merima Njegomir: Alimentaciju sam dobila posle 7 godina

Da brigu o deci uglavnom preuzimaju žene govori i primer dve javnosti poznate dame, kod kojih su posle razvoda ostala deca.
Merima Njegomir sama brine o svojih četvoro dece već devet godina, a alimentaciju za troje odrasle dece u iznosu od po 6.000 dinara, od bivšeg supruga Milana dobija tek od pre dve godine.
- Bivši suprug se nije pokazao kao posebno brižan u tom smislu, ali on je moj izbor i otac moje dece. Alimentaciju posle razvoda nisam ni tražila, računajući da će se setiti sam, što se dogodilo tek posle sedam godina. Ovaj iznos ni izdaleka ne podmiruje potrebe odrasle dece studenata, ali najvažnije je da su deca dobra i na pravom putu. Sin Marko je od skoro kod tate, zbog stambenog prostora i potrebe muškog deteta da bude sa njim - kaže za Glas Merima Njegomir, koja je posle razvoda sa decom otišla u podstanare, jer je sud njoj dodelio decu, a suprugu stan od 126 kvadrata.


Gordana Tadić


vesti po rubrikama

^društvo

16:17h

"Glas" istražuje: Zašto na hiljade dece svake godine ostaje bez zakonskog prava na izdržavanje

16:24h

Udruženje i Specijalna škola "Anton Skala" u sporu zbog prostorija

16:31h

Francuzi uskratili vize a zadržali takse od 1.400 evra

 


     


FastCounter by LinkExchange