GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Nemarnost službi za puteve duž magistrala Srbije upozorava

Vulkanizerske radnje ni za lek

Pre nekoliko dana, a bila je nedelja, putovao sam autoputem iz Beograda u Belu Palanku privatnim autom radi ličnih poslova. Uslovi za vožnju bili su odlični, ali... Negde posle Jagodine na mom automobilu pukla je jedna guma, pa sam bio prinuđen da na njeno mesto montiram rezervni točak. S obzirom na to da sam do cilja putovanja imao da prevalim još skoro 200 kilometara, svratio sam kod prve benzinske stanice.

Samo na autoputu

Na moje pitanje imaju li vulkanizersku radnju, ljudi koji toče gorivo sa osmehom su mi rekli da vulkanizerske radnje postoje samo u gradovima pored autoputa Beograd-Niš, a da takvih radionica uopšte nema u sklopu objekata na samom autoputu.
Da bih okrpio gumu svratio sam na još dve benzinske stanice. Odgovor je vazda bio isti. I tako sam, bez rezervnog točka i sa velikom zebnjom, stigao na naplatnu rampu kod hotela "Nais".

Na naplatnoj rampi požalio sam se blagajniku koji naplaćuje putarinu da sam ostao bez rezervne gume. I taj ljubazni čovek mi je pokazao kojim pravcem da stignem do baze Auto-moto društva Srbije kod hotela "Nais".
U lepo uređenoj radionici za desetak minuta zaposleni su mi zamenili neispravnu gumu. Uslugu su mi uradili besplatno jer sam dugogodišnji član AKSS. Hvala im jer sam sada mogao bezbrižnije da nastavim put prema živopisnoj Sićevačkoj klisuri.

Onako sam za sebe i pred sobom, što sada i javno činim, pitao sam se kako je moguće da od Beograda do Niša na velikoj od nacionalnog i međunarodnog značaja saobraćajnici, dugoj skoro 250 kilometara, nema nikakve radionice za popravku i montažu auto-guma! Kako je to moguće baš sada, kada svi nadležni govore da je potrebno da za turiste postanemo privlačna zemlja!

Uzimaju novac

Kako je to moguće kada se zna da je Uprava za gazdovanje autoputem Beograd-Niš od proletos povećala cenu prolaza na toj realciji na 320 dinara, što je za oko 100 dinara više od one cene koja je važila oko Vaskrsa. Ta nova veća cena važi i za penzionere. Deo toga novca nadležni su mogli usmeriti za orpemanje radnji za popravku auto-guma i druge sitnije intervencije "putujućeg sveta".

Ali izgleda da ti nadležni imaju jedini cilj da od naroda uzmu novac. I ko te prolaznike uopšte pita da li im štogod "fali" kad se zapute autom od Beograda prema Nišu i obrnuto.

Milutin Tijanić
Beograd


Preispitati krivicu Mihajla Olćana

Pre 110 godina, 18. septembra, rodio se u Crepaji sestrić Mihajla Pupina, Mihajlo Olćan. Završio je novosadsku gimnaziju, gde je aktivno učestvovao u radu nacionalnih đačkih družina. Upisao je medicinu u Pešti, ali je morao prekinuti zbog izbijanja rata.

Mobilisan i poslat na ruski front, iskoristio je priliku da prebegne Rusima i stupi u redove srpskih dobrovoljaca, gde se odlikovao junaštvom. Od Rusa je odlikovan najvišim ratnim odlikovanjem, Georgijevskim krstom, a od Srba ordenom Belog orla s mačevima. Učetvovao je u proboju Solunskog fronta.

Posle oslobođenja neumorno je radio na osnivanju mnogobrojnih dobrovoljačkih organizaicja po Vojvodini i bio njihov predsednik u Banatu. Živeo je u Bečkereku (Petrovgradu), današnjem Zrenjaninu, kao imućni posednik. Bio je oženjen bliskom rođakom kralja Nikole Petrovića. Držao se po strani od političkog života. Nije bio zadovoljan stanjem u državi i rđavim kursom u politici. Zato je odmah po osnivanju stupio u Jugoslovenski narodni pokret "Zbor".

Kada je Nedić oformio Vladu narodnog spasa, prima se resora ministarstva narodne privrede. Mnogo je doprineo da okupirana zemlja, koju je svako pljačkao, izdrži privredne teškoće i ne doživi glad. Obilazio je mnoga mesta i bio u stalnom kontaktu sa narodom, koji ga je voleo i poštovao.

NJegovom zaslugom oko sto hiljada lica iz evakuisane zone vratilo se na svoja ognjišta. Pomagao im je hranom i ogrevom. Posećivao je manastire i prvi upalio ugašeno kandilo u razorenoj Žiči. Posle rata, vihor emigracije odneo ga je u daleku Australiju, gde je i umro krajem 1961. godine.

Zbog svog antikomunizma i pripadnosti "Zboru" proglašen je ratnim zločincem. Mislim da bi bilo vreme da se preispita njegova krivica i sve ono što je pozitivno činio u onim teškim danima okupacije, te da se konačno donese objektivan sud.

Branislav A. Žorž

Beograd