GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Veliki broj pridošlica probleme žele da reše u velikim gradovima

Imamo potencijale

i izvan Beograda

Otkako postoji država njen cilj i obaveza je, pored ostalog, da uz garantovanja sigurnosti i prava ipak bar neka prava i ograniči, radi opšteg interesa svojih građana. Prostorno "raspoređivanje" stanovništva najbolji je dokaz za to. Beograd, a i gotovo svi veliki gradovi, opsednuti su ogromnim brojem onih koji napuštaju mala mesta i ruralne sredine, kao i najvećim brojem izbeglica sa Kosmeta i iz republika bivše SFRJ.

Svi oni, ne razmišajući ni o čemu drugom, jednostavno žele da tobože "trajno" reše svoje prebivalište, a ako može i radno mesto, isključivo po velikim gradovima. S druge strane, ogromni prostori Srbije se prazne, iako imaju sve uslove (prostorne, saobraćajne, čak i komunalne) za prihvat najvećeg broja pridošlica.

Primer Batočine

Zašto mislimo da sada Vlada Srbije, a još više Skupština, ne rade sa dugoročnom, istorijskom odgovornošću svoj posao. Pogledajmo to na primeru akcije izgradnje stanova za izbeglice, za koju značajna sredstva žele da obezbede čak razvijene evropske zemlje. Osim u Vojvodini i vrlo malo u nekim manjim mestima Srbije, opet se pospešuje "naguravanje" stanovništva u već prepuni Beograd, Kraljevo, Kragujevac, Niš i Kruševac.

Nedavno sam službeno boravio u jednom lepom malom šumadijskom gradiću - Batočini. Oko autobuske stanice, takoreći u samom centru ovog mesta sa oko šest hiljada stanovnika, gradskom toplifikacijom, modernim Domom zdravlja, srednjom školom, sudom, domom kulture i na samo 1,5 kilometara od autoputa i 25 kilometara od univerzitetskog Kragujevca, kosturi nezavršenih četvorospratnica iz vremena akcije Mrkonjićevićevih "1.000 stanova".

Zar nije i lakše i jevtinije završiti ih i smestiti više destina porodica, nego tek u Kragujevcu ili drugim gradovima nalaziti nove lokacije, dovoditi vodu, rešavati prateće potrebe.

Batočina je, doduše, među ono malo gradića u kojima se povećava stanovništvo. Takav slučaj, recimo, nije u Rači: ovo poznato mesto koje još ima i "kolektivni smeštaj" i to u istorijskom Karađorđevom domu, već je sišlo na svega 2.500 stanovnika, a takođe ima lep položaj, srednju školu, sportske objekte, hotel i slično.

Gutanje stanovništva

Ovi primeri obavezuju Vladu Srbije da "vlada", jer su sve veći Beograd, kao i "gutanje" stanovništva od strane velikih gradova problem koji, s jedne strane prazni Srbiju, a s druge, od naših gradova već pravi ružne megalopolise sa neizbežnim favelama (Kaluđerica, Višnjica, Ripanj), u Kragujevcu Korićani, Pčelice i slično.

Marjan Cvetković
Kragujevac


Kompjuteri su neophodni

Čitajući izdanje Glasa javnosti u vezi sa izostavljanjem izučavanja kompjuterske tehnike u početnim razredima osnovnih škola, iznenađen sam u tolikoj meri da prosto nemam reči šta i kako da poručim gospođi ministarki. Kakvo kompjutersko zračenje, kakve ideje su snašle ministarku da se pred svetom sramoti.

U zemlji u kojoj (nesrećnim slučajem okolnosti) živim već deset godina, svedok sam da deca u petoj godini života moraju da nauče da voze bicikl, da plivaju i da bezbedno prelaze ulicu. Posle petog rođendana, polazi se u školu, pripremno obučavanje za učenje i obrazovanje, koja traje godinu dana. Posle toga nastaje redovno pohađanje nižih i viših škola do fakulteta.

Moji unuci i unuke obučavaju se kompjuterskim tehnikama pre polaska u školu, (zahvaljujući kućnim PC računarima), a u školi nastavljaju da se obrazuju prema nastavnom programu.

Kada učenik završi srednju školu, naravno onaj koji za to ima smisla i koji to želi, postaje mali stručnjak u oblasti računarstva. Isto to važi i za učenje stranih jezika, samo što jezike izučavaju oni koji imaju smisla i prirodnu obdarenost za jezike, za razliku od upoznavanja računarske tehnike.

Nadam se da će se u javnosti, kao i u postojećoj vladi naći ljudi koji malo dalje i bolje vide od ministarke, kojoj posle svega nema mesta u prosvećivanju ionako unazađene srpske pismenosti.

Aleksandar Nikolić
Novi Zeland