Parking je 20 dinara, a noćenje četiri evra. Koliko ostaješ - raspitivao se suvonjavi seljak merkajući vozača kola s niškim registracijama, na ulazu u dvorište koje više liči na parkiralište. Po sokaku okolo, po tarabama, vise table s manje-više gramatički ispravnim natpisima: Sobe za izdavanje, parking...

Ko je prvi put zabasao u selo Vučak i video kako cveta seoski turizam, ni posle tri dana lutanja po ovoj nedođiji kraj Smedereva ne bi ukapirao šta tu ima lepo da se vidi. Al' ima, bato. Borka Stojanović, bivša radnica propale fabrike konfekcije "Ukras", po obrazovanju- nepismena, postala je glavna atrakcija ružnjikavog sela načičkanog uz drum. Ta Stojanovićka, u stvari je - "majka Borka", "sveta Borka" ili kako je već ko oslovljava.

U ogromnom dvorištu, prosto zakrčenom automobilima, s jedne strane je stara kuća sa istaknutom firmom: "Samostalna agencija za pružanje usluga - Vidovita Borka". Tu je počela. A kad je uspela, par koraka dalje nikla je nova spratnica. Prvi sprat i dvorište su namenjeni za predah, poređane drvene klupe s "Frikomovim" suncobranima, tu je i šuber gde se prodaju sendviči, sladoled, banane, breskve... Sve to kupuju da se okrepe oni koji idu na drugi sprat gde je - crkva!

Prži, seci, prži, seci

Bar tako to zovu. Radi se o prostoriji po čijim zidovima vise ikone svetaca, među njima jedna velika uramljena slika dotične Borke, Vilerovi gobleni s motivom tajne večere i religiozne svaštarije u kič tehnici. Između, po zidovima, zakačene, prilepljene i priheftane fotografije - iz lične karte, sa svadbi, krštenja, ispraćaja... Na njima su oni koje Borka leči, traži ili im je prosto, kažu - pomogla. Stotinak ljudi u crkvi sedi na klupama. Napred, kraj zida koji mu dođe ko oltar, sedi Borka, i baje.

- Prži, seci, prži, seci, ubi đavola, baci ga u vodu.... Prži, seci - odzvanja prostorijom Borkina bajalica. Onda dade znak, svi ustadoše, i sagnuše se s rukama do poda. Ritmično mumlanje Borke i njene pomoćnice Ljubice - prži, seci- pa posle par minuta svi se ispraviše, a neki uzdahnuše kao u zanosu i uhvatiše se za glavu.

Drvenim krstom udara po fotografijama bolesnih, i stiskajući šake recituje: Cedi, cedi, cedi. To, kažu, cedi bolest. Sve vreme pomoćnica u ćošku, kraj kutije gde piše "prilozi za Hilandar", peva molitve protiv veštica i đavola, uz obavezno pominjanje "velike majka Borke". "Čisti, cedi, da se čisti, da se cedi, cedim ti stomak, da izbacim đavola... okačila sam ti matericu da se cedi "- razabire se ponešto.

		Sveta voda U dvorištu vidovite Borke je česma s takozvanom svetom vodom. Na polukupoli su gipsani lavovi, bronzani soko, a iznad tri slavine su ikone Bogorodice, Svete Petke i Arhangela Mihaila. Voda se toči u ogromne bidone, a najbolje deluje kažu, ako se pije u crkvi. Česmu je Borka izgradila, kažu vernici, kad joj se u snu javio anđeo i rekao joj da na tom mestu napravi česmu jer je ta voda čudotvorna. Isti anđeo javio joj se kasnije i rekao da podigne crkvu i tu leči ljude.

Sve vreme, bez obzira, da li joj neko sedi u krilu pošto mu daje terapiju - Borka puši. Pali jednu drugom. Priča s onima što stoje u redu. Intimne stvari tiho, šale glasno. Ćaska i sa po kojim svetiteljem okačenim na zidu...

- Sveta majko Borko, čekamo od jutros - kaže baka koja je dovela unuku sa kompletom knjiga za osnovnu školu da bi joj pomogla da bude odličan đak. "I mene unuče čekalo juče do četiri ujutro" - šali se "svetiteljka" i puši, a pridošli je ljube u ruku, šapuću, dodaju joj nešto krišom. Onda čuče pod stolom, pored stola, kleče, drže je za ruku. Terapija!

- Niko u selu nije joj verovao, ismevali je, a meni muža spasla. Psihički otišao. Dolazio kući u tri ujutru. Sveta Borka ga je izvukla. Koliko je samo dece rođeno kad je Borka majkama iscedila matericu. Našla lek za rak, tol'ki preživeli, izbacila im crno iz stomaka - priča meštanka koja prodaje brojanice u dvorištu. Oni koji izdaju parking i sobe, ti veruju svi redom i mole se da što duže potraje, al neće pričaju na tu temu za novine. Da ne ispadnu budale.

Porez uredno plaća

- Mora da si vernik da bi verovao u to. A i kako da joj ne poverujem. Znala koliko soba imam u kući, kol'ko dece imam, da mi muž radi u inostranstvo - priča Marija iz okoline Niša.

S Borkinim amajlijama, kunu se njeni vernici, mož' da položiš ispit iako si gradivo naučio do pola, mož' da izbegneš radar na putu, mož' da nateraš muža da prestane da hrče, mož' da oteraš zle ljude iz svog života. Samo ne smeš da se moliš ni za šta negativno. Živa svetiteljka iz Vučka neće da priča s novinarima.

- Meni reklama ne treba - kratka je i jasna dok hita uz stepenicu, ka crkvi, ljubeći dečurliju. Porez uredno plaća od kada je dolaskom DOS-a na vlast krenula hajka na proročice svih boja. Tad je, vele, privodili u policiju, ali se niko još nije požalio na njen rad pa ne mogu da je teraju u zatvor ko onu Vidovitu Zorku.

Borka leči i preko pisama, slika, telefonom, na internet još nije prešla, mada nikad se ne zna, a tarifa je ko kol'ko da. Ko se leči i kod nje i kod doktora uspeh za izlečenje pripiše njoj. Šta da radimo kad nam se zdravstvo slabo kotira među življem.

Dragoljub Petrovi