BEOGRAD - Gimnazilajci i profesori u Nikšiću i dalje protestuju zbog uvođenja maternjeg, a direktor nikšićke Gimnazije Mijat Božović izjavio je juče da, zbog bojkota nastave šest profesora srpskog jezika, đaci sedmično gube 106 časova. Pošto je po nalogu republičkog prosvetnog inspektora obavezan da organizuje nastavu, Božović je najavio da će ove nedelje od deset profesora koji su se javili sa Biroa rada odabrati šest.

Međutim, predsednik Aktiva nikšićkih profesora srpskog jezika Veselin Matović, koji sa osam kolega predvodi bojkot nastave, već je zamenjen. Oduzeti su časovi i njegovoj koleginici Stanki Nikčević iz Ekonomsko-ugostiteljske škole, a slična sudbina očekuje i Milanku Đurđevac iz Mašinske škole.

Neustavan potez

Blizu 900 nikšićkih gimnazijalaca potpisalo je peticiju podrške profesorima srpskog jezika i prete da će obustaviti nastavu ukoliko direktor dovede zamenu za profesore koji štrajkuju. Roditelji učenika uputili su apel svim nadležnim organima da se ne krše prava njihove dece, te da im pruže mogućnost da samostalno iskažu svoje mišljenje. Svojim potpisom oni su potvrdili da je preimenovanje jezika u Crnoj Gori ´nasilničko i neustavnoŞ, a od direktora Gimnazije traže hitan sastanak.

Preimenovanjem srpskog jezika u maternji, crnogorska vlast je elegantno uklonila sve tehničke i stručne probleme koji bi se izrodili iz direktnog uvođenja naziva crnogorski jezik. Ovako su vladajući bezbolno izbegli mučnu proceduru promene Ustava u kome je srpski zvanični jezik države, ali i dugotrajno mučenje pravopisa i (izmišljanje) ostalih jezičkih standarda.

		Mitropolit Amfilohije: Šta bi bio Njegoš bez srpskog jezika i ćirilice? - Ministar Backović ubija pamćenje, krade jezik i pismo kojim je ovaj narod ušao u istoriju. Šta bi bio Petar Drugi Petrović Njegoš bez ćirilice i bez srpskog jezika na kome je napisao svako slovo. Šta bi bio Sv. Petar, šta bi bila Crna Gora bez Crnojevića, Oktoiha ovdje na Obodu štampanom Ćirilovim slovima. Gospodin Backović ubija Ćirilova slova i misli da prosvećuje Crnogorce. Podmeće svom narodu kukavičije jaje, kao da je Crna Gora repa bez korijena, kao da ona tek započinje svoju istoriju, svodeći nas na nivo afričkih bušmanskih plemena. I to je jedno od pomračenja našega vremena, kad poluučeni ljudi uzmu u svoje ruke prosvjetu. Oni prema sebi stvaraju i prosvjetu i nauku i pomračuju umjesto da prosvjećuju pokoljenja - mišljenje je mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, preneto na sajtu SPC.

Crnogorska vrhuška je, tvrde ovdašnji lingvisti, zloupotrebila odrednicu "maternji" da bi se na mala vrata ugurala u taze zajednicu "novih" jezika - hrvatskog i bošnjačkog.

- Crnogorci su promenili samo naziv jer promena standarda jezika iziskuje veliki rad stručnjaka koje oni nemaju. Zato su uveli maternji koji će se vremenom prešaltati u crnogorski - objašnjava lingvista prof. dr Milica Tešić sa Instituta za srpski jezik.

Ova dubokoumna i budžetski jeftina zamisao crnogorske vlasti trenutni ima samo jednu prepreku - bojkot profesora srpskog jezika koji usled nedostatka "kvalifikacija" odbijaju da predaju ovaj predmet, kao i roditelja đaka. Akademik Matija Bećković smatra protest nastavnika srpskog argumentovanim, budući da je crnogorska vlast "promenom naziva jezika poništila njihove diplome".

- Trebalo je toga da se sete ranije jer jezik ime dobija na rođenju. Srpski jezik je u Crnog Gori rođen i kršten. Nije običaj da mu se pod starost menja ime - kaže Bećković, upozoravajući da pobeda na izborima ne daje pravo da se menja jezik, vera i istorija. Ako ne znaju kojim jezikom se govori u Crnoj Gori, bolje neka pitaju profesore koji taj jezik predaju u školama, nego da im ga nameću. To je suština ovog nasilja - zaključio je Bećković.

Kvarenje jezika

Prof. dr Aleksandar Jerkov, književni kritičar i redovni profesor Filološkog fakulteta na Katedri za srpsku književnost 20. veka, kaže da "u ovom svetu kao da su otvorene kapije zla, a kad se one otvore nema granica oblicima u kojima zlo pokulja i preplavi svet. Možda nije najveće, ali lako može biti najdugotrajnije ono zlo koje se zove kvarenje jezika".

- U Crnoj Gori pokvarile su se institucije i pamet koje one treba da predstavljaju, istorija i pamćenje na kojem počivaju, a odskora je unižen i jezik kojim se tamo govori. Da bi se prostačka zamisao o dukljanskoj etnogenezi dovela do kraja, ukida se i srpski jezik kojim svako normalan i čestit oduvek govori u Crnoj Gori - kaže Jerkov.

Dok se ova politička odluka ne poništi, narodu u Crnoj Gori preostaje da, u skladu sa propisanim zakonom, putnicima namernicima na pitanje kojim jezikom govore kratko i nejasno odgovore - maternjim.

T. Kaluđerović
Z. Prijović