BEOGRAD - Šefovi diplomatija Evropske unije na prekjučerašnjem sastanku u Briselu nisu razmatrali mađarsku inicijativu o problemu etničkih odnosa u Vojvodini, ali su naložili ambasadorima 25 zemalja članica EU u Beogradu da naprave sopstvenu, nezavisnu istragu i sačine izveštaj o tom problemu. Iako reakcija zvaničnika EU nije bila preterano oštra, srpska vlada mora da reaguje i što skorije osnuje republičko ministarstvo za nacionalne manjine, zajednička je ocena Predraga Simića, profesora FPN u Beogradu i Dušana Janjića, koordinatora Foruma za etničke odnose.

Simić je za Radio B92 rekao da bi Srbija mogla iz svega da izađe i sa određenom koristi i to ako "nezavisno od svih mogućih spekulacija ko stoji iza poteza mađarskih vlasti, formira skupštinsku anketnu komisiju koja bi utvrdila stanje i čiji bi izveštaj bio zadovoljavajući za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope".

Dušan Janjić u izjavi za Glas kaže da bi trebalo pod hitno doneti i ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, "jer su međuetnički incidenti neprijatna realnost i njihovo dalje ignorisanje može učiniti da stvari potpuno izmaknu kontroli". Kao primer koji potvrđuju da vlast više ne kontroliše manjinski problem u celini, on navodi skorašnji oružani obračun dve sandžačke stranke koje predvode Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin. "Pucnjava nedelju dana pred izbore ne sluti na dobro. Setimo se Makedonije pre dve godine", kaže Janjić.

Duh u boci

- Dok predsednik parlamenta Predrag Marković govori da je bilo 200 etničkih incidenata u Vojvodini, ministar policije Jočić kaže da ih je bilo šezdesetak. Za to vreme Jožef Kasa, grubom zloupotrebom zakona, od "Mađar soa", lista pod kontrolom vojvođanske vlade, dakle državnog glasila pravi stranački bilten. Povrh svega, predsednik Tadić ne zna da sabere koalicione pluseve i minuse i sumnjivim angažmanom sa Kasom i Ugljaninom od svoje slabosti pravi državni problem - nabraja on.

Očuvanje dobrih odnosa sa Mađarskom je jedan od najprečih interesa Srbije, slažu se Janjić i Simić, jer je ova susedna zemlja naša najbliža stanica na putu za EU. Da je očuvanje dobrosusedskih odnosa u obostranom interesu, shvatio je izgleda i mađarski ministar spoljnih poslova Laslo Kovač, koji je nakon prošlonedeljnih bobmastičnih izjava da se u Vojvodini sprovodi organizovani teror nad mađarskom nacionalnom manjinom, "vratio duha u bocu" i u Briselu rekao "da je apsolutno uveren da srpske vlasti ne stoje iza etničkih incidenata, jer žele da se približe EU, a i Unija to želi".

		Još nije ratifikovan sporazum o zaštiti manjina Politika Vlade Srbije, usmerena na smirivanje međunacionalnih incidenata u Vojvodini, dobila je podršku iz Brisela, sa sastanka šefova diplomatija EU, izjavio je u intervjuu Televiziji 5 u Nišu premijer Srbije Vojislav Koštunica. On je ocenio da incidenti u Vojvodini ne zaslužuju internacionalizaciju. - Poruke koje su stigle su da je to stvar koja treba bilateralno da se reši između Beograda i Budimpešte - rekao je Koštinica i zaključio da će tome doprineti i Sporazum Mađarske i SCG o zaštiti nacionalnih manjina, koji Mađarska još nije ratifikovala.

Kovač je, međutim, odbacio tvrdnje da je Mađarska preuveličala probleme u Vojvodini, sa čime se složio i predsednik te države Ferenc Madl, rekavši "da su se dela uperena protiv Mađara dokumentovano dogodila". Madl je posle jučerašnjeg susreta sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem ocenio da napadi na vojvođanske Mađare nisu posledica politike državne zajednice, a da bi tenzije u Vojvodini mogle biti posledica ekonomske krize, zbivanja u SCG proteklih godina ili napetosti zbog predstojećih lokalnih izbora.

Dušan Janjić donekle razume ovakav stav zvanične Budimpešte.
- Spoljna politika Mađarske je vekovima nacionalistička i to dva-tri izborna ciklusa u toj zemlji ne mogu promeniti. Oni su veoma bolećivi prema svojim sunarodnicima i u Srbiji, i u Rumuniji, i u Slovačkoj. Međutim, mađarska manjina kod nas je u odnosu na dve navedene zemlje uvučena u lokalnu vlast, u odlučivanje, i to vladi u Budimpešti bitno umanjuje prostor za pritisak. Zato Fernc Madl u pregovorima sa našim zvaničnicima mora biti otvoren, što je jednako važno koliko i potezi koje mora povući Vlada Srbije - kaže Janjić.

Državnička obaveza

Inače, predsednik Mađarske posetio je juče i Patrijaršijski dvor, gde su ga primili patrijarh Pavle i Irinej Bulović, episkop bački. Madl je tom prilikom naglasio da srpska manjina ima veliku ulogu u jačanju moralnih principa i zajedništva u mađarskoj državi. On je istakao da je njegova obaveza, i kao državnika i građanina, da manjine uživaju sva prava.

U. Kandić