Ovim pismom želim da ukažem na neka saznanja značajna za razvoj privrede. Namerno ću izostaviti ono što je osnovno i što se podrazumeva da bi neka privreda bila uspešna, a to je privatna i akcionarska svojina preduzeća. Ima privreda (država) koje imaju gotovo 100 odsto ovakvu svojinu preduzeća, ali nisu naročito uspešne.

Pa šta još treba učiniti da bi privreda bila uspešna! Samo napominjem da bez jake privrede nećemo imati dobru budućnost. Zato ću ovde nešto pisati o kreativnosti, o kreativnim tehnikama, o ekonomskom patriotizmu, planiranju razvoja, o vladavini prava, o čuvanju poslovnih i tehnoloških tajni, kontroli kvaliteta i još ponečem što je važno.

Timske tehnike

Svetsko tržište traži sve novije i savršenije proizvode po prihvatljivim cenama, a ko ne može ispuniti ove uslove neminovno propada! Za stvaranje novih proizvoda treba biti kreativan i inovativan, koristiti kreativne tehnike koje mogu biti od velike koristi svima koji žele da unaprede privredu - preduzetnici, rukovodioci, dizajneri, konstruktori, inovatori i marketing: "Kako se stvaraju nove i korisne ideje i rešenja moguće je naučiti, isto kao što se može naučiti da se upravlja automobilom", kaže Edvard de Bono, profesor na Oksfordu.

Naši mladi ljudi pojma nemaju šta su to kreativne tehnike, a ima ih deset. Najbolje su grupne ili timske tehnike. Ko još nije učestvovao u nekom brainstorming timu, taj zaista ne zna koliko to vredi! U svetu ima dosta literature iz ove oblasti, ali kod nas gotovo da nema ništa. Zašto se nije izdavalo ne znam, iako nema baš nikakve veze sa politikom.

Nemci su sve do 1975. godine pretežno uzimali (kupovali) domaće proizvode, a od stranih samo što ono nisu proizvodili i što su morali da kupe. Ovo je mnogo doprinelo razvoju njihove industrije i proizvodnje. I danas je kod gotovo svih nemalo izražen ekonomski patriotizam, pa pretežno uzimaju svoje (domaće) proizvode.

Bolji dizajn

Trebalo bi i mi ovako da činimo, samo prvo moramo poboljšati kvalitet i dizajn svojih proizvoda. Uzeti domaći proizvod znači omogućiti veće zaposlenje kod nas u zemlji, a ne da se stalno pitamo gde da se zaposle toliki mladi ljudi. Malo ekonomskog patriotizma ne bi nam škodilo. Zatim, u Nemačkoj postoji vladavina prava (pravna država). Naša privreda neće moći da napreduje kako treba ako se to i kod nas ne uspostavi. Zašto je to tako, suvišno je objašnjavati i za to bi trebalo više stranica teksta.

Svetozar Vasić
Kraljevo

Pored društvene i ekonomske, zadesila nas je i moralna kriza. U sredstvima informisanja malo se piše o vrednim, radnim ženama, koje u svemu služe za primer. Dom zdravlja u Požegi može se pohvaliti da ima omiljenih lekara i medicinskih sestara koje od pacijenata zaslužuju sve pohvale.

Dr Dragana Vujošeivć, dr Marija Jeremić, dr Tatijana Nestorović i dr Tatijana Prtenjak su doktorke koje rade u požeškom Domu zdravlja, a putuju iz Čačka. Dr Slađana je iz Kosjerića, a doktor Dodić je sa Kosova. Reč je o mlađoj generaciji lekara, koji profesionalno i odgovorno obavljaju svoj nimalo lak posao, svakodnevno pomažući pacijentima.

Plate su realativno male, ali je zato humanost navedenih doktora iznad uslova u kojima rade.
Najljubaznije medicinske sestre su: Jelena Mihajlović, Zorica Kovačević, Jelena Tomić, Ivana Perišić, Jasminka Petrović, Slavica Jovičić i Slađana Gaborović, Aleksandra Zečević.

Pored dežurstva u smenama, doktori iz požeškog Doma zdravlja rade i u Hitnoj službi i u kućnim posetama.
Rad i zalaganje doktora je za svaku pohvalu.

Ratko Bolović
Požega