Da li se neko pita ima li stvarno u ovoj zemlji
Srbiji uslova za povećanje nataliteta. Ja, majka troje dece, smatram
da za povećanje nataliteta kod nas ne postoje nikakvi uslovi.
Zašto. Prvo, sterilitet mogu lečiti samo ljudi koji su u dobroj
finansijskoj situaciji, jer bez para nema ni uspeha.
Drugo, ako dođe do trudnoće i rođenja, samo treba moliti Boga
da dete bude zdravo. U suprotnom, doktori i lekovi su preskupi
za našu tešku socijalnu situaciju. Ostvariti pravo na dečji dodatak
danas je ravno podvigu, o čemu će tek biti reči, a o školovanju
i organizovanoj brizi o razvoju dece da i ne govorimo.
Ja sam rodila tri ćerke, iz prevelike ljubavi za decom, a zahvaljujući
finansijskoj pomoći majke iz inostranstva. Samo i isključivo zbog
toga što sam imala pare uspela sam da iznesem tri trudnoće i porođaje
do kraja, uz stalnu i neposrednu kontrolu u Beogradu. Prethodno
sam lečila sterilitet, a imam i dodatni problem - negativnu krvnu
grupu.
Specifični medicinski zahtevi za ishranu moje dece iziskivali
su velike pare. Jedna kutija te specijalne hrane košta oko 14
evra, pa to pomnožite sa danima, nedeljama i godinama i videćete
da ispadne brdo para. Ja sam imala sreću - majku, koja je sve
to finansirala, a zamislite veliki broj onih ljudi koji žele decu,
a nemaju para. Zašto država ne obezbedi fond za natalitet i ne
rešava ovakve i slične probleme.
Moja treća ćerka je nezakonito dete, iliti dete bez zakona. U
februaru 2002. godine, rodila sam treću ćerku, pa sam upala u
rupu u zakonu, ili tako bar kažu u službama dečje zaštite. Nemam
pravo na korišćenje porodiljskog odsustva od tri godine, koji
je ukunut, a niti mi daju 90.000 dinara za treće dete, po novom
zakonu iz juna prošle godine. Znači, moja je Jovana nezakonito
dete ili dete bez zakona. Na šta to liči.
Dosta više priče i laži o natalitetu i dečjim pravima, to su
samo bajke i obmane. Ipak, hvala Bogu, na ovom svetu i u ovoj
zemlji ima ljudi koji ništa ne obećavaju, ne lažu, a urade mnogo.
Ističem primer Dečje bolnice u Tiršovoj ulici u Beogradu i svetao
primer profesora dr Nedeljka Radulovića, gastroenterologa, koji
je lečio sve tri moje ćerke.
Profesor mi je rekao: "Kada si ti mogla da se, posle lečenja
steriliteta, odlučiš na tri trudnoće i tri carska reza i boriš
sa istim bolestima, onda mogu i ja da ti lečim decu". Zamislite,
odbio je čak i piće, kao znak malo pažnje sa moje strane i bezgarnične
zahvalnosti, rekašvi mi: "Idi, kupi sok za dete, neka ono
popije, meni će biti slađe".
Svaka čast i ovoj bolnici, koja je primala mene i moju decu na
preglede i lečenja, bez uputa i bez dinara. Pravi i veliki primer
za pohvalu u našem zdravstvu. Nažalost, redak, mnogo redak i jedinstven
slučaj.
Vesna Milovanović
Donji Katun kod Varvarina
Srpsko nasleđe