GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Loša koordinacija gradskih službi često dovodi do čudnih situacija

Stradao palac zbog tranzicije

U zgradi nam se odjednom pojavi voda u podrumu, a kiše niotkud - zapušila se kanalizacija. Pozovem dežurnu službu, oni me upute na drugi broj. Ovi, pak, kažu da nismo na spisku, otkazali smo im. Pa naravno - a reč je o Javnom preduzeću za stambene usluge - što da plaćamo za fasadu zgradama ko zna gde, stanovlasnicima koji su ih otkupili budzašto, mi koji niti imamo fasadu (već fasadnu ciglu) niti smo imali privilegiju stanarskog prava (pa stanove kupili po punoj ceni)!

A sad za konkretni rad konkretno ćemo platiti. E, ne može, tu je nadležna gradska kanalizacija, pa opet drugi broj. I oni zaista dođu, kamionom i pod punom opremom. Ali - to nije u njihovoj nadležnosti, to nije ulična kanalizacija. Pa dobro, kažem, da ne ulazimo u te definicije da li je zapušenje između šahta na ulici i ovoga u javnom parkiću, da li je ulična ili nije, platićemo. Koliko, dobro, tri hiljade.

E, opet ne može jer prvo treba da odem da uzmem račun pa da platimo na žiro-račun - a vode sve više. Ali hitno je, kažem, odmah ćemo potpisati, ne jedan, bar trojica nas, imamo i svoj pečat, pa nam ispostavite račun objedinjenom naplatom preko Infostana, sve po Zakonu, precizno po kvadraturi. E, ni to ne može, oni nemaju takav ugovor sa Infostanom. I odoše.

Ali - vraćaju se, pitali nekog u gradskoj upravi, uradiće nam džabe! Prosto me je bilo sramota. Pa komšija i ja od sramote poželimo da im pomognemo. Samo tri radnika, nije ni njima lako. Komšija digne poklopac od šahta, pa da im pokažem gde je zapušenje. Kad - poklopac težak, komšija ga ispusti, te meni na nogu!

I tako, zato što u ovoj našoj tranziciji nije još nađen način da se naplati konkretan rad za konkretnu zgradu od konkretnih vlasnika, nego i dalje neki paušal, tobože solidarno, šta li, na nivou grada - po formular-ugovoru koji nudi JP za stambene usluge - meni prebijen palac, u gipsu mesec dana, a još uvek s oteklinom i bolovima pri hodu.

Zar je toliko teško napraviti još jedan formular-ugovor za zgrade koje nemaju fasadu i relativno su nove, za ljude koji shvataju da svoju zgradu moraju o svom trošku da održavaju, a ne, tek tako, o trošku nekog tobože solidarnog paušala na nivou grada?! Ne samo ja, svi ćemo potpisati takav ugovor, svih devetnaest.

Za radove koji nisu hitni, radni nalog (narudžbinu poslova) bi potpisivala većina (kod nas bi to bilo uvek bar osamdeset posto) pa isto preko uplatnica. Baš zbog te objedinjene naplate (mogućnost plaćanja u ratama), baš JP za stambene usluge je konkurentnije od ma kog preduzetnika - potrebno je samo način mišljenja promeniti.

Milan Nešić
Resnik


Dodole jedina odbrana od buke

Subotnja noć, a mir i tišina. Hvala kiši, nadamo joj se ponovo, jer je za nedelju, po programu Pivo-vašara, "Tehno Disko"sve do sedam izjutra. Da li se to sveti Ilija uključio u trku za gradonačelnika Beograda? Moj glas svakako ima, jer je jedini od kandidata koji pokušava da nas zaštiti od terora bukom.

I ne, nema problema organizovati vašare, ali da li je jedino moguće mesto za njihovo održavanje centar grada? A kada se već organizuju u centru u kojem žive (i pokušavaju da nađu malo mira) desetine hiljada građana, da li je obavezno da muzika trešti baš do šest izjutra?

Zbog čega su manifestacije "koje daju Beogradu značaj" usmerene na onaj deo populacije koji se budi negde oko ponoći i onda izlazi u potragu za bukom, pićem i ostalim "dodacima" za otupljivanje čula, kako bi preboleo sledeći period dnevnog svetla? I zbog ćega "pravo na zabavu" tog dela populacije imati prioritet nad pravima ostalih građana?

Da li zaista niko ne smatra da je zaštita prava na mir - pa makar taj mir došao tek posle dva sata izjutra - podjednako biti važna kao i zaštita privatne svojine i prava na život?

Dragan Jeremić
Beograd


Reagovanje na tekst "Rasplakala

se na koncertu u Brčkom"

Poštovani novinari "Glasa Javnosti"

Razumijem Vašu novinarsku težnju da pišući o ratu te događajima koji imaju veze s ratom i načinom kako ga doživljavaju osobe koje su u ex-Yu imale status zvijezda svjesno pokušavate nivelirati krivnju za taj isti rat. Kao Srpskoj novini to će Vam u svakom slučaju omugučiti pozicioniranje kao "demokratske" (jer ste se usudili zanovijetati i priznati da tu ima i Srpske krivnje) ali i kao "rodoljubne" (jer ipak ukazujete i na zločine protiv Srba).

Vaša uređivačka politika me ne zanima ali morao sam reagirati na način kako opisujete "masakr" u Tuzli. Odakle Vam pravo da borbeno djelovanje branitelja grada protiv JNA koja se, u tom trenutku, već godinu dana pojavljivala kao neprijateljska kako u RH tako i RBiH proglašavate "masakrom golobradih mladića"?!

Kolona tenkova i oklopnih vozila je u pokušaju da pobjegne izvan grada imala namjeru sva MTS izmjestiti u Srpska sela izvan grada a koja bi iz istih služila za razaranje Tuzle i okolnih sela. Odakle JNA u tom trenutku uopće pravo da građanima Tuzle oduzimaju vojna sredstva koja su oni desetlječima plaćali da se nabavljaju i služe za njihovu obranu? Ta sredstva su JNA samo dana da ih koriste u istu svrhu!

I odakle pravo neprijateljskoj vojsci da se usred ratnih djelovanja "izmješta" izvan grada, pa zna se da u tom trenutku jedino što slijedi je predaja ljudstva i MTS?! Zato nemojte govoriti o "masakru" onih koji u pokušaju bijega od svoje uloge, položaja, odgovornosti i hrabre borbe prsa o prsa zaboravljaju zbog koga i čega su uopće bili u Tuzli te 45 godina uživali najviši stupanj gostoprimstva od građana grada koji je do posljednje sekunde pokušavao ostati izvan rata u svojoj neskrivenoj multikulturalnosti i toleranciji.

Kad već pišete o Fahreti Živojinović i njenom rodnom Brčkom radije navedite statističke podatke o nacionalnom sastavu Brčkog i općine Brčko iz 1991. g. te podatke o zvjerstvima JNA i četničkih snaga nakon okupacije Brčkog da Vaša javnost shvati koliko su Srbi uopće sretni što ih se još uvijek ne tereti za ratne zločine u kojima je u Brčanskoj općini ubijeno više stanovništva nego u Srebrenici i Žepi 1995.g.

S poštovanjem,

Davor Koprivica
Zagreb, RH