BEOGRAD - Iako nismo nacija koja bi mogla da se podiči većim brojem računara po glavi stanovnika, s vremena na vreme čuju se žalbe da su korisnici počeli da gube vid, da dobijaju bolove u leđima zbog nepravilnog držanja tela ili dugog sedenja za PS-jem. Ponekad laici misle da kompjuter može da bude opasan ako se ekran i oprema ne menjaju već posle nekoliko godina. Da li su stari računari štetni za zdravlje, da li zrače i koliko su ti zraci opasni po zdravlje korisnika?

Lampaši bili opasni

Stručnjaci za kompjutere kažu da je ta tema postala deplasirana još pre petnaestak godina, pošto je od tada tehnologija toliko uznapredovala da su štetni uticaji svedeni na minimum. Novi i stari PS podjednako zrače, bez razlike, ali nema pogubnih efekata jer je zračenje minimalno. Još početkom devedesetih uvedeni su standardi kojih moraju da se drže svi proizvođači kompjuterske opreme i da zapravo opasnost može da postoji samo ako neko još uvek koristi prastari model iz devedeset i neke godine. A takvih teško da ima čak i na našim, siromašnim prostorima.

Glavni urednik časopisa "P.C" Dejan Ristanović kaže da računar sam po sebi ne zrači, već da eventualno može da zrači samo monitor. Stari računari CRT- sa katodnim cevima imali su izvesno zračenje i zbog toga je državna američka agencija za zaštitu životne sredine 1991. preporučila standarde "enerdži star", koji su dve godine kasnije ušli u sveopštu primenu. I od tada su monitori kompatibilni s njima. U novije vreme se proizvode TST monitori, sa tekućim kristalima, koji uopšte ne zrače, osim u slučaju ako su nestručno popravljani - objašnjava Ristanović.

Nedavno se podigla prašina zbog zabrane Ministarstva za nauku da se u zemlju unosi polovna tehnika, pa i računari. Dr Slobodan Tošović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, napominje da uopšte nije stvar u starosti kompjuterske opreme i zračenja.

Kod nas prodaju otpad

- Mi nemamo rešenje ni za komunalni otpad, a kamo li za staru kompjutersku opremu i ostalu tehniku, frižidere, na primer. Mi uvozimo opremu koja će vrlo brzo da postane otpad i gomilamo ga jer nemamo uslova da ga uništimo i Ministarstvo je zbog toga reagovalo. Postrojenja na zapadu smeštena su u ogromne hale, gde se roba razvrstava za reciklažu, a kod nas tako nešto ne postoji i oni nama praktično prodaju nešto što će vrlo brzo postati otpad. Time ih zapravo oslobađamo troška za uništavanje - objašnjava dr Tošović.

O. N.