BEOGRAD - Siromašna Srbija definitivno nije zemlja u kojoj stranci traže utočište bežeći od raznovrsnih progona. Pritisnuta nekadašnjim sankcijama i okolnim ratovima, u "dugoročnom klinču" sa tranzicijom, ona je samo "deo puta" do bogatih zamalja Zapada.

Danas niko ne traži azil u Srbiji, ali kroz nju ilegalno prolaze mnogi stranci koji bi da se domognu neke zapadnoevropske države. Na prvom mestu ilegalnih emigranata, prema podacima Odseka za strance u republičkoj Upravi pogranične policije, jesu turski državljani, odnosno kurdski nacionalisti. Među onima koji kradom prelaze našu granicu ima i Avganistanaca, Iranaca, Iračana, Kineza.

- Za prvih šest meseci ove godine zatečeno je više od 400 stranih državljana koji su pokušali ilegalno da pređu državnu granicu, navodi šef Odseka za strance u Upravi potpukovnik Predrag Zlatić, uz napomenu da "ilegalci", uglavnom, dolaze sa istoka i jugoistoka.

		Teško do azila Države koje imaju zakon o azilu prave liste zemalja čiji građani mogu da zatraže i dobiju azil. Ukoliko neko dođe iz demokratske zemlje i zatraži azil zbog verske ili političke represije, prema važećim međunarodnim standardima, biće sigurno odbijen. - SCG već izlazi iz kruga zemalja koje su diktatorske i politički nestabilne, pa njeni građani više ne mogu dobiti azil zbog političkog progona, kao što su mogli pre deset-petnaest godina - objašnjava pravnik JUKOM-a Milan Antonijević.

Neki od njih podnose zahtev za azil u Bugarskoj, ali to im nije cilj. Dok je procedura u toku, oni se povežu sa organizatorima ilegalnog puta koji ih prevode krišom preko državne granice. S ove strane čeka ih prevoz - kamion, autobus ili taksi.

- Nedavno smo na Bubanj potoku zaustavili autobus u kome je bilo tridesetak Avganistanaca. Organizatori su unajmili privatnog prevoznika, angažovali vozače autobusa, čak i pratnju koja je išla ispred njih, izviđajući gde se nalaze policijski punktovi - prepričava Zlatić, napominjući da je tarifa za prebacivanje od Bugarske do Mađarske od 1.500 do 2.000 dolara po osobi.

Nekad "ilegalce" potrpaju u specijalne bunkere napravljene u kamionima sa oznakom TIR koji se ne pregledaju do konačne destinacije, a neki se od jedne do druge granice, obično u pravcu Subotice, prebacuju u dva ili tri taksija.

- U poslednje vreme kineski državljani dolaze čarter ili redovnim linijama, preko Istanbula, na prištinski aerodrom "Slatinu". Unmik ne traži vize, a prelazak preko administrativne granice sa Srbijom već im je organizovan - kaže šef Odseka za strance, dodajući da među organizatorima ima i državljana zapadnoevropskih zemalja. Prilikom hvatanja jedne grupe "ilegalaca" uhapšena su i dvojica Nemaca.

U poslednje vreme albanski državljani sve češće, umesto morskog, biraju put kopnom do Italije. Oni slobodno ulaze na teritoriju Kosova, a obično prelaze administrativnu granicu sa Srbijom. Siromaštvo i teško dobijanje viza teraju Moldavce da koriste usluge rumunskih državljana koji ih za veliki novac prebacuju do Hrvatske gde, uglavnom, rade sezonske poslove.

- One koje policija uhvati u ilegalnom prelasku granice, odmah budu deportovani ukoliko imaju pasoš. Najteže je s onima koji nemaju nikakve papire, dolaze iz dalekih zemalja i nemaju diplomatska predstavništva u Srbiji. Dok ne dobiju pasoš, "ilegalce" šaljemo u prihvatilište za strance koje se nalazi u Padinskoj skeli - objašnjava potpukovnik Zlatić.

		U svetu za azilante brinu celi timovi Prema podacima Odseka za strance, izbeglički status poslednji put je dat devedesetih godina grupi od stotinak Srba i Crnogoraca iz Albanije. Dvadeset godina ranije status političkih emigranata tražila je i dobila grupica simpatizera Salvadora Aljendea iz Čilea. Zahteve ove vrste u to vreme rešavao je savezni MUP, dok ovakve slučajeve danas rešava republički MUP na osnovu Zakona o kretanju i boravku stranaca. - Budući da je zakon o azilu neophodan preduslov za ulazak u Evropsku uniju, Ministarstvo inostranih poslova će izraditi neophodan okvirni zakon. Članicama državne zajednice ostaje da, svaka za sebe, razrade proceduru davanja azila - objašnjava Zlatić, napominjući da će novi propisi nalagati osnivanje posebne službe u okviru MUP-a. U zemljama sa dugogodišnjom tradicijom humanitarnog prava takve službe postale su ogromni državni aparati s velikim brojem službenika - i velikim budžetom. Dok se procedura razmatranja ne okonča, azilanti imaju pravo na smeštaj, platu, socijalno i zdravstveno osiguranje, čak i školovanje dece.

T. Kaluđerović