BEOGRAD - Parastosom poginulim Krajišnicima, protestnom šetnjom centrom Beograda i velikim Ilindanskim saborom juče je obeležena devetogodišnjica hrvatske "Oluje" u kojoj je proterano svih 220.000 stanovnika Republike Srpske Krajine.
Pomen nastradalim Srbima održan je u crkvi Svetog Marka. U prepunom hramu okupilo se više stotina nekadašnjih žitelja Banije, Like, Korduna, Dalmacije, Slavonije...

Tužne životne priče

Veliki broj prisutnih u potpunoj crnini, sa svećama u rukama. Sećanja naviru, bol za najmilijima i Krajinom teško se podnosi. Žene jecaju, ljuti Krajišnici krišom brišu tešku, mušku suzu.
"Neka im Gospod podari spokoj", tiho prozbori starica s crnom maramom i prekrsti se.

U crkvi Svetog Marka bilo je na stotine žitelja Banije, Like, Korduna...

Jedna nesreća veća od druge, sve na svoj način različite.
Anka Bogojević (1957) iz Petrinje čvrsto u rukama drži spisak sa imenima i fotografijama nestalih. Suza suzu stiže dok pali sveće za one koji zauvek ostadoše u voljenoj Krajini. Neće i za svog čoveka Miloša (1951), iako o njemu ništa ne zna već punih devet godina. Nada se da je ipak živ.

- Moj Miloš je nestao na današnji dan 1995. godine i od tada čekam vesti o njemu. Bar da mi neko nešto o njemu kaže, da li je živ ili mrtav. Ako je mrtav da znam gde mu je grob, sveću da zapalim. Roditelji su mi oteti u selu Ljubižde kod Prizrena, na Kosovu i Metohiji u junu 1999. godine i o njima od tada ništa ne znam... - priča Anka dok grca u suzama. Izbegličke dane ona danas živi sa dva sina u privatnom smeštaju u Čortanovcima, nadomak Beograda.

Milovan Zubković (1965) iz Podravske Slatine u Zapadnoj Slavoniji došao je da oda poštu svojoj sabraći i saborcima sa kojima je branio Krajinu pune četiri godine, od 1991. do 1995. godine. Dva puta je ranjavan, a u izbeglištvu živi s dvoje dece od invalidnine koja je deset hiljada dinara.
- Došao sam sa poslednjom kolonom naših prognanika. I dan-danas te užasne slike su mi pred očima. Najtragičnije je da niko ne govori o toj našoj nesreći, ispašće da smo sami sebe prognali i pobili. Ne mogu da verujem koliko su ljudi ravnodušni - razočaran je Milovan.

Milovan Zubković živi od 10.000

Krajišnici uzeše čašicu rakije i žito za pokoj duša pobijenih, a onda krenuše u protestnu šetnju do Doma sindikata. Jedino tako mogu da izraze svoje nezadovoljstvo. Da vidi Beograd i Srbija, neka gleda svet koji je podržao egzodus Srba.

Tužno podsećanje na krajinsku tragediju završeno je skupom u Domu sindikata, na kojem je usvojena Deklaracija u kojoj se osuđuje etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj i Republici Srpskoj Krajini i koja je upućena međunarodnoj zajednici.

Koštunica: Vlada čini sve

Inače, premijer Vlade Srbije Vojislav Koštunica uputio je poruku Organizacionom odboru za obeležavanje devetogodišnjice nasilnog isterivanja Srba iz Hrvatske u kojoj je naglasio da vlada čini sve što je u ovom trenutku u njenoj moći kako bi se nagomilani problemi povratka i integracije što efikasnije rešavali.

"To ćemo činiti kao i uvek do sada, ali nećemo obećavati više od onoga što realno možemo da uradimo. Rešavanje statusa prognanih Srba jeste i ostaje prioritetni zadatak Vlade Srbije u svim njenim regionalnim i međunarodnim aktivnostima", naglasio je premijer Koštunica.

		Velika tragedija Bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt izjavio je da na akciju "Oluja" gleda kao na "ogromnu tragediju, pre svega za narod Krajine, koji je izbegao i mahom se više nije vratio", javio je Radio BBC. - Bila je to tragedija zbog obima fizičkog uništenja, a tragedija je jer sve to nije bilo potrebno. Mirovni plan Z4 bio je na stolu i on je obezbeđivao visok stepen autonomije za narod Krajine. Tamošnje rukovodstvo ga je odbilo i time učinilo neizbežnim rat u kojem nisu imali šanse da pobede - rekao je Galbrajt povodom devete godišnjice "Oluje". On sumorno gleda na budućnost Krajine, uz konstataciju: "Mislim da na svetu ne postoji mesto koje bolje ilustruje maksimu Mahatme Gandija da princip 'oko za oko' rezultuje slepilom. Obe strane su otišle, a stari ljudi koji tamo žive - umiru".

P. Pašić
Foto. N. Jovanović