Ovih dana se mnogo govorilo i pisalo o odluci Vojislava Koštunice, predsednika Vlade Srbije, da ne prisustvuje sastanku šefova vlada Balkanskih država u Salcburgu. Komentari tog njegovog postupka bili su različiti - kretali su se od nedoumice zašto je doneo takvu odluku do toga, većinom zlurade kritike, kako je to već postalo uobičajeno kada je reč o Koštunici, sve u stilu "imao je preča posla"!

Međutim, kao pravnik po struci sa višedecenijskim iskustvom u ovoj struci, kategorički tvrdim da je postupak Predsednika Vlade bio potpuno ispravan i da njegovo mesto nije bilo na tom sastanku! Evo zašto: tom sastanku prisustvovali su, kako su sredstva javnog informisanja obavestila javnost, šefovi vlada Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije, a njihov domaćin je bio predstavnik Austrijske vlade.

Sve ove navedene države imaju nekoliko zajedničkih karakteristika: sve su one suverene države, članice su UN, imaju svoje ambasade u mnogim zemljama, članice su Evropskog saveta, ravnopravno sa ostalim suverenim državama mogu da zaključuju međudržavne ugovore - da dalje ne nabrajam. Sve ovo navedeno Republika Srbija nema i ne može, (kao što nema i ne može ni Crna Gora čiji je predsednik vlade bio tamo,).

Međutim, Republika Srbije je članica državne zajednice Srbije i Crne Gore (ma šta to značilo), koja je suverena, ima svoje ambasadore u drugim zemljama, članice je Ujedinjenih nacija i može da zaključuje međudržavne ugovore koji onda obavezuju i Srbiju i Crnu Goru kao njene članice!.

Prema tome, zaključak je jasan: na skupu u Salcburgu je trebalo da prisustvuje predsednik ministarskog saveta državne zajednice Srbije i Crne Gore. Kao ravnopravni kolega prisutnih predsednika vlada. Činjenica je da je kod nas teško bili legalista.

Radomir Jovanović
Beograd

Danas, kada se vode beskonačni, i najčešće bez rezultata, razgovori o pesmi, koja treba da bude himna današnje Srbije, zaboravlja se jedna od najlepših pesama i himni, nekad veoma omiljena i često korišćena. Reč je o pesmi "Oj, Srbijo, mila mati", ili kako joj je pravilan naslov "Srbiji", koju je sastavio još 1860. godine Luka Sarić. Komponovao ju je 1891. Vojćeh Šistek, Čeh i horovođa niškog pevačkog društva "Branko".

Dragomir Brzak ju je preradio, ostavivši joj samo deset stihova i prilagodio za pevanje. Notni zapis objavio je pre tačno sto godina V. Đorđević u "Zbirci odabranih pesama". U Balkanskim ratovima, kao i · svetskom ratu, ova pesma je rado izvođena i pevana, tako da ju je svirala i Muzika Kraljeve Garde. Ona je ovu pesmu, kao prvu na repertoaru izvela i u Versajskom parku, 1917. god. pred tri hiljade duša i oduševila sve prisutne. U ·· svetskom ratu ova je pesma i zvanično proglašena za himnu i intonirala se u najsvečanijim prilikama. Milorad Panić Surep i Đuza Radović su je 1952. uvrstili u "Srpsku rodoljubivu liriku".

Ta pesma, koja je dizala moral i vraćala nadu u bolje sutra male i napaćene Srbije, mislim da bi bila najprikladnija za himnu u današnje vreme.

Himna "Bože pravde" je lepa i svečano- dostojanstvena ali je, nažalost, odslužila svoje. Zašto je prepravljati i izbacivati iz nje sve što podseća na monarhiju... Onda to više nije ta himna. Ona nas je decenijama opijala iluzijama o restauraciji monarhije i sad nas boli kad je slušamo onako izmenjenu. Zašto je, onda, silom nametati kao himnu. Ako se i jedan Karađorđević, u kome smo godinama gledali mogućeg monarha, danas miri sa izborom predsendika i prekrajanjem himne, onda o monarhiji nema ni govora, pa ni o himni Kraljevine Srbije.

Zato, nadam se da će se mnogi složiti, treba narod upoznati i sa ovom himnom, više puta je pustiti da uđe u uši narodu, da se privikne na nju, jer za himnu je najvažnije da je pevljiva, da je poznata, pa će postati i omiljena, kao što je nekad bila. Sve dosadašnje himne nisu bile nametnute kao himne, preko noći, već su iznikle iz duše samog naroda.

Branislav Žorž
Beograd

Tito se hvalio, preko Televizije, pokazujući slike da je kao mlad, bio soko! Jer, kako reče: "Devojke su volele, lepo razvijene mladiće". A hvalio se, da je bio u sokolima, naraštajac (vežba na gimnastičkim spravama), a zahvaljujući toj fizičkoj kondiciji, izdržao je i "Sutjesku"...
- Danas, mladići idu, na "bodi-bilding" u teretane, a neki noći provode u "kafićima", u duvanskom dimu.

Od političara, niko, da spomene, povratak sokolstva. Možda, da ne ispadnu monarhisti, jer je vođa sokola bio kralj Petar ·· Karađorđević. U divnoj uniformi, najstarijeg brata Sokola. Brat u sokolima je treći rang: akrobata, na svim gimnastičkim spravama: Vratilo skok preko "konja", prstenovi (karike) skok sa visine (u pesak), trčanje sa preponama, skok u dalj, i ostale discipline.

Za oživljavanje sokolstva svaka škola ima fiskulturne sale, ostaje samo inicijativa premijera da se to odmah, sprovede u delo!

Miloš P. Đorđević
Beograd