[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 28. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Oštre reakcije na najavu da usvajamo standarde EU o stepenu radijacije hrane

Ne moramo da se trujemo kao Evropa

Stručnjaci kažu da ne smemo da preuzimamo sve od Zapada, već da iskoristimo prednost zdrave hrane koju imamo u izobilju

BEOGRAD - Najava srpskog ministra trgovine, turizma i usluga da će Srbija usvojiti standarde Evropske unije o dozvoljenom stepenu radijacije u prehrambenim proizvodima, ma koliko da je izjava kasnije demantovana iz njegovog kabineta, izazvala je oštra reagovanja naših stručnjaka iz ove oblasti.

Ministar je izjavio da ćemo, naravno, usvojiti te standarde i da je naš cilj da budemo u Evropi. Međutim, stručnjaci su se posle ovakve najave upitali da li ćemo u našu zemlju uvoziti radioaktivnije namirnice nego sada i da li ćemo i mi sa čiste hrane da pređemo na prljavu zato što Evropa tako kaže.

- Trebalo bi da za ove standarde pitaju struku, ali naši ministri misle da mnogo dobro znaju sve, a u stvari nemaju pojma. Propisi u zemljama Evropske unije su takvi jer oni prirodno imaju toliki nivo radijacije, a naši propisi su stroži jer je kod nas radioaktivnost manja. Da u Evropi nemaju takve propise, oni bi umrli od gladi, a mi treba da počnemo da lepimo one nalepnice "zelena jabuka - zdrava hrana" i pokušamo na varijantu zdrave hrane da zadržimo naše propise - prokomentarisao je za "Glas" Srpko Marković, rukovodilac operativne dozimetrije u Institutu za nuklearna istraživanja "Vinča".

Naši propisi bolji

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, smatra da je sa stanovišta očuvanja životne sredine i zaštite potrošača apsolutno neprihvatljivo da usvojimo propise Evropske unije. Dozvoljeni nivo bekerela u zemljama Evropske unije jeste nekoliko stotina bekerela, a kod nas u litru soka 13,8 za odrasle, a 8,5 za decu.

Preporuku smo shvatili kao propis

Prema rečima prof. dr Petra Bulata, pomoćnika direktora Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović", kod nas je pogrešno interpretirana kao propis regulativa Evropske unije o radioaktivnosti u namirnicama.
- Oni imaju regulativu, odnosno preporuku o tome da 600 bekerela maksimalno može da bude nivo radijacije u hrani zemalja članica. To je rezultat kompromisa na nivou EU, jer ovu zajednicu čine i zemlje sa niskom radijacijom i one sa visokom koje su oštećene Černobiljem, kao Finska. Naš propis uopšte nije u suprotnosti sa tom preporukom Unije, jer preporuka kaže koliko je maksimalan nivo, a kod nas je, u svakom slučaju, ispod tog maksimalnog nivoa - kaže dr Bulat, napominjući da ne treba da prihvatamo prvo ono što je najnepovoljnije, a naš zakon najviše štiti naše potrošače.

- Poslednje što treba da uskladimo sa EU je ono gde su naša rešenja bolja, a to su definitivno propisi o radijaciji namirnica.

Kao pokret za zaštitu potrošača insistiramo na tome da se u ovoj oblasti ne vrši usklađivanje sa Evropskom unijom jer za sada nemamo obaveze to da uradimo - rekao je Bogosavljević za "Glas", napomenuvši da bi i lekari trebalo da se uključe u ovu priču.

Ovo je, prema njegovim rečima, posebno bitno jer su posledice povećane radioaktivnosti velike i vide se tek posle nekoliko godina. Na primer, cezijum, koji je aktuelan posle priče o "Fruktalovim" sokovima, taloži se u mozgu, bubrezima, jetri i kad se nađe u telu postaje sekundarni izvor zračenja.

Milojko Kovačević, predsednik Društva za zaštitu od zračenja, kaže da ne vidi razloge zbog čega bi se standardi EU prihvatili nekritički, jer za sada to nije uslov EU nego je to direktiva koja definiše gornji nivo dozvoljene radioaktivnosti.

Tuđa roba nosi rizik

- Ako ova država ima mogućnosti da obezbedi hranu koja je manje štetna, zašto bismo otvarali tržište za robu koja nosi rizik. Jer, što je veća radioaktivnost to je veći rizik - navodi Kovačević, napomenuvši da su i kod nas njihove granice bile primenjene u vreme Černobilja, "jer nismo mogli da teramo ljude da gladuju".

Što se tiče standarda u EU, dr Dušica Nikosavić, iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Batut", kaže da ni Unija nema univerzalne standarde nego se oni određuju u zavisnosti od zemlje i toga koliko je ta zemlja kontaminirana.

D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

16:15h

Više od 1.000 radnika elektrodistribucije protestovalo u Beogradu

16:25h

Zamerke na Prednacrt zakona o slobodi vere i verskim zajednicama

16:33h

Oštre reakcije na najavu da usvajamo standarde EU o stepenu radijacije hrane

16:45h

Svi krivičari iz Vrhovnog suda istovremeno rade i u specijalnim većima

 


     


FastCounter by LinkExchange