GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Kako se zaštiti od sve veće agresivnosti oko nas i šta uraditi da se nasilje spreči

Policajac pozornik
rešenje za spas građana

I pored ogromnog broja pripadnika policije, raznoraznih inspekcija (komunalna, stambena, čak ekološka...), naši građani su u svakodnevnom životu sve manje zaštićeni. Tamo gde su konfliktna stanja, čak dolazi do teškog ugrožavanja javnog reda i mira, pa i fizičkih razračuna među građanima, kao po pravilu - njih nema. Tu su, nažalost, ako treba praviti zapisnik i uviđaj, a to je kad su posledice već toliko da su građani teško oštećeni.

Brojni su primeri kad snaga javnog reda i kontrole zakonitosti nema na licu mesta, da ne pominjemo u slučajevima kad sukobe treba sprečiti blagovremeno. Hajde, pokušajte da svoje "bučne" i bezočne komšije - a to su ipak slučajevi lakše povrede javnog reda i mira - uterate pozivanjem policije ili drugih organa reda da poštuju, recimo, vaše pravo da spavate, parkirate se u svom naselju i na parkingu predviđenom za"stanare" ili, pak, da vlasnik kafića ne sme da zauzme ulaze, prolaze u stambenim zgradama i naseljima ili poštuje zabranu korišćenja muzike.

U našim gradovima, a u Beogradu čak i ponajviše, dozvole za ugostiteljske objekte gradske i opštinske vlasti daju a da uopšte ne pitaju za saglasnost građane koji tu stanuju! Ili, hoće li neko zaštiti umorne i nervozne radne ljude kojima grupa huligana, na samo 5-6 metara od spavaćih soba, bezočno igra košarku na divlje postavljenom igralištu - da čovek u to ne poveruje - od dva sata po ponoći!

Ponekad se s razlogom pitamo: Gde to mi uopšte živimo... Da li je to Divlji zapad, pa da svako treba, naravno ko to može, da za zaštitu pribavi "revolveraše" (u našim uslovima: batinaše) ili te silne hiljade relativno dobro plaćenih policajaca, inspektora ne treba da svima nama građanima pruže u svemu zaštitu!

Jedno je kada mi, radi odbrane svog mira, imovine i prava, treba da se sukobljavamo sa siledžijama, a drugo je kada to rade, obučeni, ovlašćeni, pa i naoružani, predstavnici vlasti. Oni imaju i prava, a i obaveze i malo rizikuju, a mi, građani, premnogo!

Zato predlažem da se sprovede ideja o takozvanom "beogradskom policajcu", a i da se oni skuće po reonima i naseljima kako bi i siledžije znale da ima ko da interveniše, a i oni one koji nedužnim građanima zagorčavaju život, makar i time što tamo gde nije mesto, "sete se" da tek od ponoći treskaju loptama ili konzervama po betonu.

DR DRAGOSLAV RUMENIĆ
BEOGRAD


Kuda ide naše zdravstvo

Da li postoji i strepnja od "belih mantila"

Kako lepo zvuči ona misao "Zdravlje je najveće bogatstvo", u što se čovek najbolje uveri ako dođe u bolnicu. Danas, kada se od komarca prave magarci, i kada se bukvalno sve komercijalizuje, slobodno mogu da kažem da sam više nego zatečen sudbinom našeg zdravstva. Kada bolnice postaju mesto za strah. Čast i mito u zdravstvu, savest se plaća, što dolazi u domen korupcije.

Zamislite bolesnika koji u Srbiji mora danas da primi krv. Takav pacijent, pored sve muke, strahuje šta će sve još kroz krv "zakačiti". Tako po našim pisanim medijima sve manje afirmativnih članaka iz zdravstva, a sve češće kritika o radu i savesti pojedinih ljudi u belim mantilima. Hipokrat je pisao da niko ne može biti častan i pošten kao lekar, i nečastan i nepošten kao građanin.

Tako piše i u Medicinskoj etici. Ovim se ukazuje na moralne dužnosti prema samom sebi, koje određuje moralni lik jednog lekara. Na tome se zasniva poverenje pacijenata.

Reputacija jednog uzvišenog poziva, kakav je lekarski, stiče se višegodišnjim radom, aktivnim učešćem na naučnim skupovima i kongresima što određuje i rejting lekara. Renome se ne stiče neukusnim reklamama koje su vrlo često svojevrsna obmana pacijenata.

Prema rečima ministra Milosavljevića - zdravstvo očekuju veliki izazovi i promene, a možda bi jedino od korenitih bila primena konkursa, prilikom izbora prvih ljudi bolnice i Domova zdravlja.

Ovako, po ko zna koji put - postavljamo isto pitanje: Zašto se sveža krv uglavnom uzima iz partije ministra zdravlja. I da li bi ti direktori bili imenovani da nemaju "pravo stranačko opredeljenje"! Po pisanju naše štampe, jedan od tih čelnika studirao je šesnaest godina! Svaka promena treba da donosi nešto bolje, ali ova i slične ne mogu nas uveriti kako će ministar zdravstva gospodin Milosavljević raskinuti sa starim naopakim običajima, kako je govorio.

SLAVOLJUB Ž. TODOROVIĆ
MLADENOVAC


Reagovanje na pismo novosadskog gej mladića

Šta hoće homoseksualci

Imam 33 godine i 10 godina radim raznorazne poslove. Nisam gej, pa mi opet niko ne garantuje siguran posao. Znači da nije samo gospodin-čić "gej", koji se obratio vašoj redakciji, diskriminisan.

Majka sam osmomesečne devojčice i ne bi mi nimalo bilo prijatno da odgovaram na pitanje šta je to gej . Nismo svi isti pred Bogom. Bog je muškarcu stvorio ženu, a ne muškarca. Taj homoseksualac što ne želi da mu se objavi ime i prezime, neka uzme još jednom da pročita Bibliju.

Neka ide u crkvu da mu sveštena lica objasne šta je Sodoma i Gomora i šta se desilo manjinama iz tih krajeva. Ako mu i dalje ne budu jasne neke stvari, bolje neka ide iz ove zemlje. Ipak ovoj Srbiji trebaju normalni ljudi i normalne treba zaštititi! S poštovanjem,

DANIELA VLAOVIĆ
NOVI SAD