[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 19. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Zatvoreni u velelepnim odajama u prošlosti, i u sadašnjosti, strani vladari određivali su našu budućnost, a verovatno će i nastaviti

Sudbina Srbije pisana u dvorovima

Istorijske odluke se oduvek donose daleko od očiju javnosti, iza visokih zidova zamkova. Zatvoreni u raskošnim dvorskim odajama, državnici i vojskovođe, poslednjih godina sve češće diplomate, ali i predstavnici raznih vladinih i nevladinih organizacija, pregovaraju i dogovaraju se o ratu i miru, prekrajanju granica pojedinih država, odlučuju o sudbinama naroda, utiču na budućnost pojedinaca. I o sudbini Srba i budućnosti ove zemlje razgovaralo se i odlučivalo u prelepim dvorcima širom Evrope.

1426.
Kula Vojinovića (potpisan mir s Mlecima)

Kula Vojinovića u centru Vučitrna, jednog od najstarijih srpskih gradova i prestonica, u srednjem veku bila je pozornica važnih dešavanja. U Vučitrnu je između 1402. i 1426. godine porodica Branković imala svoj dvor u kome su primani poslanici i izdavane povelje.

Vučitrnskim ugovorom od 23. aprila 1426. godine Đurađ Branković zaključio je mir sa Mletačkom vladom koja mu je priznala pravo nad Rtačkim manastirom između Bara i Lastve, koji je krajem 13. veka sagradila kraljica Jelena.

Početkom 15. veka Vučitrn, kao značajnu kosovsku varoš, naselili su dubrovački trgovci i poslovni ljudi. Zabeleženo je da je 2. februara 1402. godine dubrovačka vlada ponudila sultaniji Mari Branković da joj isplati deo njenog poklada u srebru, u Vučitrnu ili u Novom Brdu.

Od nekadašnjeg grada i velikog dvorca u kome je, između ostalog, doneta i odluka o gradnji Smedereva, s obzirom da je Vučitrn sve teže odolevao napadima Turaka koji su ga prvi put osvojili 1439, a drugi 1455, ostala je još samo kula Vojinovića. Dobila je ime po prvim vladarima, Vojinovićima, sestrićima cara Dušana.

1459.
Tvrđava Smederevo (pad srpskog carstva)

Nekadašnja prestonica Srbije Smederevo, je zamak trouglastog oblika, sa 25 velikih kula, jarkom i citadelom. Izgrađena je za godinu dana, kao poslednje srpsko uporište pred Otomanskim carstvom. Turcima je trebalo 20 godina da pokore zamak, i to im je uspelo tek 1459. godine kada je Stefan Tomašević, iz bosanske dinastije Kotromanića, predao tvrđavu bez borbe. Tada je Smederevo postalo sedište Otomanskog pašaluka sve do 1805. godine.

1878.
Palata Radžavil (Berlinski kongres)

Berlinski kongres održan je 1878. godine. Na njemu je revidiran Sanstefanski mirovni ugovor, zaključen posle rusko-turskog rata. Odlukama Berlinskog kongresa Srbiji su priključeni Niški, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug, a Crnoj Gori gradovi Nikšić, Podgorica, Kolašin, Bar i Ulcinj. Austrougarskoj je dato pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i da drži garnizon u Starom Vlahu, tj. Raškoj oblasti (Novopazarski Sandžak, prema turskoj administrativnoj podeli), a Velikoj Britaniji da okupira Kipar. Kavkaz je pripao Rusiji, a Rumunija je postala nezavisna.

Palata carskog kancelara građena je 1738-39. godine. Kralj Fridrih Vilhelm Drugi kupuje kuću 1790. godine, a dve godine kasnije ga poklanja Žili von Donhof. Nacrtom bračnog ugovora između princeze Frederike von Prusen i Antona von Radživila, zemlja i palata pripali su princezi 1795. godine. Iste godine kralj prodaje palatu i zemlju Furštenu, Mikaelu von Radživilu i vojvodi od Vilne. Oto van Bizmark kupuje palatu 1869. godine, da bu u nju smestio vladu Pruske države.

Nemačko carstvo za šest miliona maraka kupuje zemljište i palatu i ona od tada postaje kancelarija i dom mnogih carskih kancelara. Palata je od 1875. do 1878. godine renovirana prema nacrtima arhitekte Nojmana. Od 1878. Bizmark koristi palatu kao rezidenciju i novoosnovana vlada se useljava u zgradu zajedno s njim. Bizmark predlaže da se zgrada zove Carska kancelarija.

Iste godine održan je Berlinski kongres na kome je Bizmark imao ulogu posrednika. Palata je restaurirana 1934-35. godine kako bi poslužila za stan i kancelariju Adolfa Hitlera. Tada je dograđena sala za bankete i sklonište od bombardovanja. U februarsko-aprilskom bombardovanju Berlina 1945. palata je uništena, a 1949. sasvim je srušena.

1903.
Stari dvor (majski prevrat)

Stari dvor, palata srpske dinastije Obrenović, u kojoj je danas Skupština grada Beograda, nalazi se na uglu ulica Kralja Milana i Dragoslava Jovanovića. Sagrađen je između 1882. i 1884. po projektu Aleksandra Bugarskog u maniru arhitekture akademizma 19. veka, s namerom da prevaziđe sve dotadašnje rezidencije srpskih vladara.

Za Stari dvor vezani su važni događaji iz vremena političke moći dinastije Obrenović: zgrada je podignuta kada je Srbija proglašena za kraljevinu a u njoj je kralj Milan 22. februara 1889. abdicirao u korist sina Aleksandra. Majskim prevratom i ubistvom Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, od 1903. do 1914. Stari dvor je rezidencija dinastije Karađorđević. Od 1919. do 1920. u njemu su se održavale sednice privremene Narodne skupštine, a sve vreme do 1941. dvorske zabave i prijemi visokih stranih gostiju.

1919.
Dvorac Versaj (Versajski ugovor)

Versajskim ugovorom ozvaničen je kraj Prvog svetskog rata. Tim dokumentom priznate su granice Kraljevine Jugoslavije, a tri carstva su nestala: Austrougarsko, Rusko i Otomansko. Bosna i Hercegovina je odvojena od Habzburškog carstva i sa Hrvatskom i Slovenijom ujedinjena su u Državu Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je Ženevskim ugovorom spojena sa Srbijom i Vojvodinom u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Versajskim ugovorom Makedonija je podeljena između suseda, a vardarska Makedonija pripala je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Luj Trinaesti je 1623. godine u Versaju izgradio "lovačku kuću, mali plemićki zamak" od cigle, stena i škriljca. Kralju se toliko dopala da je ubrzo rešio da je proširi, uz pomoće svog kraljevskog arhitekte Filibera Le Roja. Luj Četrnaesti, kralj Sunce, je od 1661. do 1668. godine unajmio svog arhitektu da ukrasi rezidenciju. Ali ova "mala kuća od karata", kako palatu naziva kraljevski memoarista Duk de Sen Simon ipak je ostala premala, pa su dalja proširenja bila neophodna.

Versaj je 6. maja 1682. godine postao zvanična rezidencija francuskog dvora, pored Luvra i Sen Žermena na Leju. Terasa novog dvora je od 1678. do 1684. godine pretvorena je u Dvoranu ogledala, simbol moći apsolutnog monarha.

1999.
Zamak Rambuje (drugi pad Kosova)

Letnja rezidencija predsednika Francuske Republike, dvorac Rambuje, u istoimenom gradiću jugozapadno od Pariza, ušao je u istoriju naših naroda u predvečerje rata 1999. godine.

Dvorac Rambuje je nekad bio obično seosko imanje. Sitni plemić Žan Bernije kupio ga je 6. maja 1368. godine od Žerara Tornebija. Kao pariski sudija, Žan Bernije je u to vreme imenovan za nadzornika reka i šuma Kraljevstva, zbog čega je rešio da se preseli u Rambuje. Zamak je 1870. godine rentiran vojvodi od Tremoja, koji je tu stanovao do 1883. godine, što je bio prvi korak na putu da zamak Rambuje postane predsednička rezidencija.

Predsednik Feliks For posetio je Rambuje 23. februara 1896. godine, s namerom da tu letuje svake godine. Tako je Rambuje postao letnja rezidencija predsednika Republike. Emil Lube i Rejmon Poenkare su tu održavali lovačka druženja sa stranim visokodostojnicima, prinčevima i poglavarima država. Tokom Pete republike general de Gol održao je mnoge zabave i prijeme u zamku Rambuje.

U novembru 1975. godine Valeri Žiskar d' Esten okupio je šefove vlada i država šest vodećih industrijskih nacija: Džeralda Forda, Harolda Vilsona, Alda Mora, Takeo Mikija i Helmuta Šmita, na prvi sastanak G7. U zamku se i danas održavaju bilateralni samiti.

Baš tu, februara 1999, pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice, okupili su predstavnici Vlade Srbije i lideri kosovskih Albanaca da bi postigli dogovor o sprečavanju rata i nasilja i pronašli mirno rešenje za Kosovo. Sastanak u ovom dvorcu, okruženom šumom, bio je mučan za sve učesnike. Kako ni jedna strana nije prihvatala predloge zapadnih zemalja, domaćini su zaključali predstavnike Srbije i kosovskih Albanaca u odaje koje su od sredine 17. veka, pa sve do 1870. godine bile vlasništvo nezakonitog sina Luja 14 - kralja Sunca. Ništa nije pomoglo. Obe strane ostale su pri svome, iako su svi bili svesni da će ih odbijanje potpisivanja dovesti do bombardovanja Jugoslavije.

Inicijator i glavni nosilac razgovora i usaglašavanja teksta predloženog sporazuma o Kosovu i Metohiji bila je Kontakt grupa koju su činili Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Rusija i SAD. Sporazum je predviđao povlačenje srpskih snaga sa Kosova i Metohije i dolazak NATO trupa.

2003.
Palata Hofburg (sukcesija bivše SFRJ)

Beč je 14. oktobra prošle godine ponovo odigrao istorijsku ulogu u rešavanju otvorenih pitanja na Balkanu. U palati Hofburg održani su prvi direktni razgovori Beograda i Prištine od napada NATO-a 1999. godine. Pod pokroviteljstvom UN razgovaralo se o tehničkim pitanjima svakodnevnice na Kosmetu. Palata Hofburg, nekada zimska rezidencija austrijskih careva, bila je domaćin niza konferencija o Balkanu. U jednoj od sala ove palate, u kojoj su danas sedište austrijske Vlade i Oebsa, predstavnici muslimana i Hrvata potpisali su sporazum o formiranju Federacije BiH. Tu su početkom 1996. godine počeli razgovori o Članu 2, Aneksa 1b Dejtonskog sporazuma, koji se odnosio na mere za uspostavljanje poverenja između nekada zaraćenih strana.

Februara iste godine u Hofburgu je potpisan i Sporazum o merama izgradnje poverenja, posle čega su usledili prvi pregovori oko člana 4 Aneksa 1b Dejtonskog sporazuma, koji se odnosi na subregionalnu kontrolu naoružanja. Sporazum su u junu iste godine u Firenci potpisali Republika Srpska, Federacije BiH, država BiH, SR Jugoslavija i Hrvatska.

U ovom dvorcu rešena je i sudbina distrikta Brčko i dogovoren Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ, odnosno preraspodeli imovine članica nekadašnje države.

Kongresni centar Hofburg u Beču zauzima jedinstvenu poziciju među svetskim kongresnim centrima. U njemu je car održavao audijencije, gala večere i balove i tu je 17. maja 1717. godine krštena carica Marija Terezija. U Ceremonijalnoj dvorani car Franc Jozef i carica Elizabeta oprali su noge 24 starije osobe, a Napoleon 5. marta 1810. godine zaprosio Meri Luizu. Kompleks palata Hofburg izgrađen je između 13. i 20. veka. Različita krila nekadašnje carske rezidencije predstavljaju različite arhitektonske periode, od gotičkog i renesansnog, preko baroknog od klasicističkog. Palata Hofburg je do 1918. godine bila sedište Habsburške dinastije.

Od 1958. godine kongresni centar Hofburg smešten je u delove Starog dvora, Novog dvora i Leopoldovog krila.

2004.
Zamak Durnštajn (opet o Kosovu)

Zamak hotel Durnštajn smešten je na verovatno najslikovitijem delu Dunava, klancu Vašau. Izgrađen 1630. godine u renesansnom stilu, nedavno je pretvoren u hotel visoke kategorije. Zbog blage, suve klime u Vašauu se prave najfinija austrijska bela vina, a terasa hotela Durnštajn, na kojoj se služe ručak i večera, važi za jednu od najlepših na celom Dunavu.

Braća Grim su, navodno, u ovom zamku našli inspiraciju za svoje bajke. Kažu da luksuzni enterijer hotela Durnštajn, sa antičkim nameštajem, kristalnim lusterima, visokim plafonima ukrašenim duborezom, mačevima ukrštenim na zidovima i elegantnim barom u bidermajer stilu, stvarno izgleda kao iz bajke. Luksuzni zatvoreni bazen, okružen zidovima ukrašenim bršljanom i ružama, slovi za jedan od najlepših u Austriji.

Pravi zamak Durnštajn je ruševina na strmoj steni koja se nadvija nad levom obalom Dunava. Ovaj i obližnji zamak Agstajn izgradila je porodica Knuringer u 12. veku. Zamak Durnštajn je poznat kao mesto gde je Ričard Lavlje Srce bio utamničen, kad ga je austrijski vojvoda Leopold Peti presreo prilikom povratka iz Trećeg krstaškog rata. Dok je čamio i čekao da plate otkup za njega, Ričarda je tu našao minstrel (pevač) Blondel. Ovaj zamak je postojao sve do 1645. godine, kada su ga osvojili i razorili Šveđani.

Priredili: S. Ilić, Lj. Staletović, I. Čorbić


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

Sudbina Srbije pisana u dvorovima

 


     


FastCounter by LinkExchange