[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 19. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dejan Dimov optužuje domaće političare da su znali za šverc šećera i tvrdi da sankcije neće biti ukinute

Evropa mućke ne prašta

Dimov je u SAD prošao obuku za otkrivanje nezakonitog reeksporta robe. Isti mehanizam prevare kod izvoza domaće robe vlasti su primenjivale i u bivšoj SFRJ. Šećer su, u stvari, kupovali domaći oligarsi koji stoje iza zvučnih imena "stranih" firmi. OLAF više puta upozoravao da smo prekardašili izvozeći sami sebi. Zbog takvih postupaka u Evropi i SAD vam nakače epitet "ološa", tvrdi Dimov

BEOGRAD - Svaki izdati sertifikat za izvoz šećera u EU ima svoj broj i vodeni pečat. Tačno je da se on može falsifikovati ali tačno se zna koliko košta izdati blanko sertifikat. Kada pričamo o šećernoj aferi treba znati da kod nas nije stvoren mehanizam kontrole tokova ovih sertifikata i njihovog vraćanja, kaže Dejan Dimov, koji iz iskustva pomoćnika sekretara PKJ u vreme bivše SFRJ, kao i stručnjaka obučenog u SAD za otkrivanje nezakonitog reeksporta roba, tvrdi da je isti mehanizam prevare pri izvozu "domaće" robe ostao do današnjih dana.

On tvrdi da su visoki državni zvaničnici poput Miroljuba Labusa, tada predsednika Savezne vlade, Mlađana Dinkića, guvernera NBJ ili predsednika Vojislava Koštunice, u vreme kršenja propisa EU pri izvozu šećera, tačno mogli da znaju na koji način se to radi i ko su nosioci tog posla. Tim pre što je Uprava Carina bila upozorena u više navrata od strane OLAFA, Odseka za subijanje kriminala pri EU, pre ukidanja preferencijala našoj zemlji u proleće 2003. godine.

Prazna priča

Dimov objašnjava da je priča o reeksportu šećera iz Srbije na evropsko tržište prazna priča, jer 150.000 tona šećera za koje nas optužuje EU nije ni ušlo nikada u zemlju već je direktno, verovatno iz neke zemlje Istočne Evrope, uz naše sertifikate koji su pridruženi kontinigentu, direktno išlo u EU.

Sve im je jasno, samo se prave

- Šteta je ogromna jer smo u Evropi i SAD dobili epitet ološa, pa ne možemo računati ni na olakšice kada je reč o drugoj robi. Štetu EU ćemo morati da nadoknadimo, a pošto naši zvaničnici "krivce" nisu otkrili, taj novac će preko poreza morati da plate građani, upozorava Dimov. Po njemu naše šećerane će možda morati u Evropu na rasprodaju. Na pitanje da li time hoće da kaže da je EU evidentirala "MK komerc" kao prekršitelja, Dimov odgovara da je ova firma sigurno evidentirana i u EU nema šta više da traži. Kao što Labus nikada neće moći da bude naš predstavnik u Svetskoj banci u Ženevi, po dogovoru koji je ranije imao sa Koštunicom. Svima njima je to jasno i zato nastavljaju da rade to što rade, precizira Dimov.

- Tačno se zna sistem kontrole izvezenog šećera i novca koji je od njega zarađen. Svaka država može da kontroliše tokove robe, odnosno novca. U pitanju su enormne sume, koje je neko zaradio u šećernoj aferi, jer ako je reč o 150.000 tona šećera za koje EU traži proveru sertifikata, treba znati da je čista zarada na svakoj toni 400 evra, kaže Dimov i objašnjava kako funkcioniše uhodan mehanizam kontrole u uređenim državama.

- Sertifikate i danas izdaje naša Privredna komora. Banka prati izvozni posao na osnovu prijave o zaključenom poslu. Na kraju imate realizaciju tih sredstava, bilo da je data bankarska garancija ili su bez toga uplaćena sredstva. Na taj način, nakon obavljenog posla, preko bankarskih tokova vrši se provera kuda je novac, koji je platio evropski partner, otišao, kaže Dimov, koji napominje da su naši istražni organi preko bankarskih računa koje je izvoznik šećera iz Srbije morao da dostavi i privrednoj komori konkretne evropske zemlje, tačno mogli da utvrde na čije račune je otišao profit od reeaksporta šećera.
Priča da je reeksport rađen u dilu sa evropskim firmama je smešna jer u EU je veći greh prevariti državu nego ubiti čoveka. Prema tome pravi kupci tog šećera su naši oligarsi koji imaju desetine firmi u Evropi, priča Dimov.

Vlast sve znala

On podseća da je berzanska cena šećera oko 235 evra po toni, dok su ga naši "kraljevi šećera" prodavali po preferencijalnom režimu, što znači bez carine, za preko 600 evra. Dimov tvrdi da je naša vlast sve to znala, ali da se zbog intresa lobija koji su joj bliski i dan- danas pravi "mutava". Na pitanje zašto onda bivši direktor Uprave carina Vladan Begović tvrdi da se preko sertifikata, odnosno potvrda euro jedan i dva ne može ništa utvrditi, Dimov kaže - Pa na osnovu vladinog dokumenta neko je naplatio taj šećer kao vlasnik. Ko je odgovoran za taj dokument. Pa Vlada, ko bi drugi, precizira Dimov, koji dodaje da Evropa to zna dobro i da zato nema govora o vraćanju preferencijala.

Inače, u našoj javnosti Dimov je poznat i kao oštri kritičar naftnog i energetskog lobija, koji se obogatio početkom devedesetih, pod okriljem Miloševića, a danas su sve to uglavnom legalni biznismeni, bliski vladajućim krugovima u Srbiji. Sve njih je upravo smenjeni direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović, označio kao ljude koji su iz senke presudili o njegovoj smeni, a preko zvaničnih institucija republičke vlasti.

Z. Mihajlović


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:15h

Dejan Dimov optužuje domaće političare da su znali za šverc šećera

17:23h

Srpski i italijanski privrednici o saradnji

17:31h

Srpske firme potražuju od Kube 184 miliona dolara

17:40h

Bojan Dimitrijević: U pripremi zakon o cenama

17:49h

Štrajk kostolačkih rudara

 


     


FastCounter by LinkExchange