[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 19. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Reporteri "Glasa" u izbegličkom centru PIM "Ivan Milutinović" u Krnjači

Krpe kraj s krajem, o povratku ne misle

U 132 kolektivna centra u Srbiji, koji su pred gašenjem, živi oko 18.000 ljudi

BEOGRAD - Prema procenama stručnjaka, u Srbiji živi oko 250.000 izbeglica. Neki su se snašli, sagradili nove domove, zaposlili se i nastavili normalan život. Veliki je broj onih koji, međutim, i dalje preživljava od danas do sutra u kolektivnim centrima, koji su pred gašenjem, bez ikakvih primanja, pokušavajući nekako da skrpe kraj s krajem.
U 132 kolektivna centra u Srbiji živi oko 18.000 ljudi, a kako se tamo snalaze, samo oni znaju.

U kolektivnom centru PIM "Ivan Milutinović", u blizini Krnjače, živi oko 500 izbeglica koji su pre više od decenije izbegli iz Bone, Hrvatske, Slavonije i Kosova i tamo ostavili ognjišta i gomilu uspomena.
Oni s nevericom već godinama dočekuju novinarske ekipe, uglavnom s istim pitanjem: "Zar stvarno mislite da ćete čuti i videti nešto što se već ne zna?"

Ništa se ne menja

- Niste svesni koliko je novinara, stranaca, humanitaraca i funkcionera prošlo kroz ovaj centar. Donosili su nam paste za zube, četkice i papirne maramice da nam se nađe, obećavajući da će već sutra biti bolje. I više se nikada ne pojave. Dočekali smo i ispratili i na stotine njih i ništa se nije promenilo. Niti će - razočarano nam je rekao Splićanin koji nije hteo da se predstavi, samo je rekao: "Sada me možete zvati kako god hoćete, više nije važno".

Neće ostati na ulici

Svi kolektivni centri u Srbiji trebalo bi da budu zatvoreni do kraja godine. Međutim, s obzirom na to da je teško izvodljivo da se 18.000 ljudi obezbedi i zbrine do tada, najverovatnije će ovaj rok biti produžen. Kako kažu u Komeserijatu za izbeglice, niko od ovih ljudi neće ostati na ulici i za svakoga će se pronaći odgovarajuće rešenje. Radi se i na povratku onih koji su raspoloženi da se vrate u svoje domove, ali i na integraciji onih koji odluče da ostanu. Kao jedno od rešenja spominje se i otkup seoskih imanja i kuća u Vojvodini, koja su prilično povoljna, a koja bi trebalo da se daju izbeglicama.

S porodicom je došao iz Splita kada je imao 18 godina. Sada ima 30.
- Najlepše godine sam proveo po izbegličkim kampovima. Na sreću, brzo sam se zaposlio, pa sam štedeo i, malo po malo, počeo da gradim kućicu na periferiji Beograda. Sestra i ja smo zasukli rukave i ciglu po ciglu. Jednom ćemo je završiti. Dotad ćemo živeti u ovom centru, dok se i on ne zatvori. Ovde živimo teško, 16 soba u jednoj baraci, na četiri kupatila. Kad izlazimo napolje, moramo da se javimo. Kad odlazimo na letovanje, takođe, kao u koncentracionom logoru. U sobi ne možemo da se zakašljemo jer su zidovi tanki, a ne daj bože da vodimo ljubav - priča Splićanin.

O povratku u Hrvatsku ne sme ni da pomisli, jer se plaši da, ako bude rekao da je prethodnih godina bio u Beogradu, neće se dobro provesti.
U ovom kampu ima i dosta penzionera. Većina njih su invalidi, koji već godinama tavore po kampovima i centrima, kako kažu, odbrojavajući svoje dane.

Odbrojavaju dane

- U "Oluji" 1995. godine pobegli smo iz Knina. Od tada se "vučemo" iz centra u centar ali, na svu sreću, bar su se deca nekako snašla. Ceo dan rade da bi mogli da iznajme po neku sobicu i smeste se s porodicama. I to je bolje nego da žive ovde. Međutim, ni to nije trajno rešenje. Kako će tek njihova deca živeti, niko ne zna - kroz zube priča Dragica Rodić.
Đura Žeželj ne može da radi jer je sa dvadest godina već invalid. Završio je dve godine srednje škole. Došao je iz Knina još pre više od osam godina i od tada živi u kolektivnom centru s roditeljima i dva brata.

- Nije nam loše ovde. Imamo gde da spavamo, jedemo i da se okupamo. Čuli smo da će se možda zatvoriti ovaj centar, ali nadamo se da je to samo priča zlobnika, jer mi odavde nemamo kud. Bio sam skoro u Kninu, ali ne pada nam na pamet da se tamo vratimo. Niti imamo šta da radimo, niti je tamo bolje nego ovde. Ovde imamo više mogućnosti da se snađemo, zaposlimo, ali i da malo izađemo uveče i provedemo se - priča Đura.

Raseljeni sa Kosova, čini se, najmanje su raspoloženi za bilo kakav razgovor. Ogorčeni su jer, kako kažu, kada god se spomene južna srpska pokrajina, svi samo odmahnu rukom i kratko im odgovore: "Opet vi, snađite se nekako, stalno se nešto žalite."

M. Blaževski


vesti po rubrikama

^društvo

16:09h

Reporteri "Glasa" u izbegličkom centru PIM "Ivan Milutinović" u Krnjači

16:17h

Posle završenog drugog upisnog roka za srednje škole

16:25h

Parlament danas o novom zakonu

16:33h

Otpušteni radnici KPZ "Zabela" pisali ministru pravde Stojkoviću

16:41h

Radnici "Bioproteina" iz Obrenovca tvrde da lošije žive nego ranije

16:50h

Vojin Đorđević, vlasnik "Si&Si": Platićemo porez državi

16:59h

Novi Zakon o parničnom postupku

17:05h

Štrajk radnika "Karneksa"

 


     


FastCounter by LinkExchange