GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Šteti usklađivanje penzija i visina zarada

Penzioneri sve siromašniji

Glas je 4. jula objavio članak o siromaštvu penzionera. Priča o njihovoj nemaštini datira od vremena kada su Savezna skupština izmenila Zakon o osnovama PIO i Skupština Srbije usvojila Zakon o PIO. Skupštine su izmenile usklađivanje penzija sa zaradama zaposlenih i uskratile ustavna prava penzionera, a zakonom stečena prava ograničile.

Uzrok trajnog siromašenja penzionera upravo su izmenjene odredbe o usklađivanju.
Penzioneri su jedini građani u Srbiji kojima su uskraćena zagarantovana ustavna prava i ograničena zakonom stečena prava, da apsurd bude veći istim Zakonom su stečena i istim zakonom ograničena. Odredbe istog zakona ne mogu da jedne druge isključuju, jedne su mi odredile penziju u visini 85 procenata od moga proseka, a druge posle dve godine primene procenat 85 svele na 59,5 procenata. Član 24 Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije glasi: "Prava stečena na osnovu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ne mogu se oduzeti ni ograničiti".

Odredbe jednog zakona kada nisu usaglašene proizvode nekontrolisane besmislice. Kod svakog usklađivanja, penzije se u proseku umanjuju za čitavih 3,5 procenata i tome se ne zna kraj. Neko se surovo igra sa mojim stečenim pravom. Druga besmislica koju proizvode odredbe o usklađivanju je da one jednako ne pogađaju penzionere. Osiguranik obaveznog PIO koji je otišao u penziju pre 2-3 meseca, primio je svoju prvu penziju u punom iznosu od 85 procenata, a penzioner od pre dve i po godine, sada prima umanjenu za 30 procenata ili u visini od 59,5 procenata. Penzija jednom i drugom utvrđena je zakonom u istoj visini.
Ne kritikujem, nego tražim da se uzrok nepravde otkloni.

MILAN VIŠNJĆ
BEOGRAD


Neki bi rekli: Naša posla

Zašto Lapovo, a ne Batočina

U javnosti je Lapovo znatno poznatije i prisutnije nego susedna Batočina, što zbog železničke raskrsnice, što po mnogobrojnosti stanovništva. Brojnost žitelja, međutim, sve je manji razlog jer, po zvaničnim rezultatima popisa iz 2002, Lapovo ima ukupno 8.228 stanovnika, dok sama Batočina ima 5.574, ali joj, pored toga, pripada još 10 okolnih naselja s još 6.646 stanovnika. Poznato je da je Lapovo mesto i ujedno i opštona bez okolnih sela. Uostalom, "otkako je sveta i veka", Batočina je oduvek bila lokalni centar, dok je Lapovo bilo prirodno izolovano i osuđeno da bude bez ikakve prirodne okoline.

To je razlog zašto se Lapovo zapostavlja i već decenijama se prema njemu čini velika nepravda iako se broj stanovnika neprestano povećava, što je gotovo nepojmljivo za sva druga mesta u Srbiji. Ko bi, recimo, zbog udaljenog urbanog težišta Lapova mogao da pretpostavi da je čak "čvor" (Glavna železnička stanica u Lapovu) bliži Batočini, pa su nekada deca železničara pohađala školu, a oni se snabdevali u Batočini? Slično je i sa raskrsnicom na autoputu: iako je "Košuta" katastarski na periferiji Lapova, ta raskrsnica je praktično na ulazu u Batočinu i kroz nju celom dužinom prolazi! Zato su kartografi oduvek i beležili kao "Batočina".

Šta je, u stvari, prednost Batočine, a šta nesreća Lapova? Iako su oko Lapova jača mesta - Velika Plana, Svilajnac, a onda i nekadašnji srez Rača, Batočinci su veliki borci: njima je, na primer, uspelo da dobiju status posebne opštine, što nije uspelo čak ni gigantu Kostolcu, koji sam ima (plus na desetinu naselja koja mu prirodno gravitiraju) čak 2.000 stanovnika više od Lapova, pa ni velikim mestima oko Beograda: Kaluđerici (22.248 stanovnika), Ripanj (10.741), Vrčin (8.6670). Iako nemaju uslova za srednju školu, ipak su uspeli da je "izboksuju", dok Batočina, takoreći, nema poštu, Lapovo ima tri. Najveća nesreća Batočine su - nesposobni rukovodioci, a i vrlo nesložno stanovništvo koje - kao da ne živi u Batočini!

VLADISLAV PAVLOVIĆ
NIŠ


Da li televizija preteruje

U vrtlogu strasnih

španskih sapunica

Otvorio sam 22. i 23. stranicu "Glasa javnosti" - televizijski program! Nisam uspeo da se uzdržim, a da vam ne napišem ovo pismo, nadajući se da će njegov sadržaj bar nekoga dotaći...
Tog dana (13. jul 2004.) na 16 TV stanica emitovalo se 85 serijskih programa! Neverovatno, ali istinito (Šaljem vam isečak programa da bi ste se sami uverili u ovaj riplijevski podatak).

Čiste žvake za oči i mozgove gledalaca pa se lako može zaključiti da naše TV stanice doprinose zatupljivanju i zaglupljivanju gledalaca.
Evo pojedinih naslova serija, pa sami zaključite zašto ovo tvrdim: "Bez gaćica", "Sve za ljubav", "Osveta ljubavi", "Ljubav Cigana", "Plima ljubavi", "Kafa s mirisom žene", "Skrivene strasti", "Zabranjena ljubav", "Izlog strasti" i tako dalje i tome slično...

Rekorderi u pogledu dnevnog emitovanja serija (tog dana) su Pink (sa 13 serija) i B-92 (sa 12 serija), a za njima "tapkaju" Studio B (8) i Treći program RTS (7)... čast i čest Artu i SOS kanalu koji se nisu upuštali u nisko serviranje sapunskih opera i zaglupljivanju svojih gledalaca. Nažalost, nisam uspeo da izračunam koliko su ove TV stanice utrošile časova da bi popunile svoje "rupe" u smišljanju kreativnih sopstvenih programa... To je skoro nemoguće, ali ako se zna da serije traju oko 60 minuta, onda lako dolazite do podatka da su naše TV stanice tog dana proćerdale 85 časova dragocenog vremena.

PAVLE KIĆEVAC


Vapaj gej mladića

Dobio sam, nezvanično, informaciju da u Srbiji ukoliko čuju da ste homoseksualac neće da vas zaposle nigde. Ni u školi, ni u SUP-u. Mnogi ljudi su zbog seksualnog opredeljenja dobijali otkaz, pod pritiskom su davali otkaz. Da li je to u redu? Molim vas da napišete da li neko sme zbog toga da vas diskriminiše, etiketira i maltretira.

I, konačno, kako se od te diskriminacije zaštititi? Zar ću morati, zbog diskriminacije, kad završim studije napustiti Srbiju! Svi pričaju o pravima manjina, neka pričaju i o pravima seksualnih manjina. Seksualne manjine su ugroženije od nacionalnih manjina.

I zbog diskriminacije od društva koju niko ne sankcioniše i zbog diskriminacije pri zapošljavanju i ucene i diskriminacije koju trpim od mojih roditelja koji kažu: "Ako te uhvatimo da si peder, izbacićemo te iz kuće", zar ću morati da napustim Srbiju i odem gde me niko neće diskriministati, u Francusku ili Nemačku?! Zašto me teraju?
Trebalo bi da novine i televizija više govore i podsećaju da smo svi jednaki pred Bogom i zakonom.

Ime i prezime poznato redakciji