[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 14. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Reporter "Glasa" proverio kako izgleda letovanje u Turskoj kada je "sve uključeno u cenu"

S narukvicom, piješ i

jedeš dok te nije sramota

Tursku kafu ne možete dobiti ni za lek, a bakšiš je poželjno ostavljati svima - od sobarica do kelnera i vozača

Kada ti na recepciji nekog od hotela sa četiri ili pet zvezdica na južnoj obali Turske hotelski momak preuzme prtljag, a recepcioner na ruku okači narukvicu za "ol inkluziv" aranžman, onda novčanik slobodno možeš da pohraniš u sef, jer ti u hotelskom kompleksu nije potreban. Sve je dalje u takvom aranžmanu džabaka. Od hrane sa švedskih stolova do neograničenog ispijanja sokova, odličnog domaćeg piva "efes", domaće "jen-raki"(mastike), kafe iz automata i tako redom - dok možeš i dok te nije stid.

Ali, svako zadovoljstvo, pa i "ol inkluziv" se posebno plaća. Jer, dok su neke grupe turista iz Srbije imale aranžman od deset polupansiona u hotelima niže kategorije i avionski prevoz za samo 200 evra, desetodnevni aranžman "bez novčanika" vam ipak iz džepa odnese pred polazak 580 evra, osim što ćete za klince između šest i 12 godina platiti upola cene.

Nigde "Laneta"

Sve za gosta u Turskoj, pa i kafići sa krevetima u parku, ili naduvanim ležaljkama koje liče na fotelje. "Lane moje" još nije stiglo u Anadoliju i Antaliju, ali lanene garderobe ima na kilo i svi je masovno kupuju jer je trenutno "proterala" džins. U turskim pesmama smo, inače, lako prepoznavali "plagijate" naših pevača, čak od note do note.
Naučili smo da reč "bej" znači - gospodin, a i da se i sada u srpskom jeziku koristi najmanje 500 reči turskog korena. Osećali smo se istovremeno kao milioneri ili milijarderi posle prve menjačnice, jer se za jedan evro dobija 1,7 miliona lira.

U Turskoj ćete teško popiti "tursku kafu", pa i u aranžmanu "ol inkluziv" morate je posebno naručiti i platiti dva evra za šoljicu. Ako na vreme ne opomenete konobara, biće, naravno, preslatka. Istovremeno, nismo uspeli da dobijemo objašnjenje zašto i na stolovima najekskluzivnijih hotela nema čačkalica. Dobićete ih tek ako insistirate.

Na švedskim stolovima je brdo salata, odličnih sireva i kolača, raznih orijentalnih mezetluka, kiselog i presnog mleka, raznih prženija sa ili bez mesa, girosa koji će obavezno zamirisati na ovčetinu, brojnih vrsta hleba i peciva, brdo voća, specijaliteta domaće kuhinje, poput pohovanih jabuka ili ananasa... A između tri obroka, na plaži kraj bazena ili mora, serviraju vam i užinu, pa je malo turista koji za desetak dana ne nabace koje kilo.

Hotelski kompleksi, koji se obično završavaju sopstvenom plažom, imaju po nekoliko bazena i tobogana sa slanom i slatkom vodom i "tekuće sadržaje", koji mnoge goste zadrže da u toku dana i ne odu na morsku plažu. O deci od jutra do mraka brinu hotelski animatori, ali ima i svakodnevnih igara za odrasle, u vodi ili na suvom. Svuda vas prate samo osmesi i vrhunska ljubaznost, ali se i bakšiš za sobaricu, lift-boja, vozača koji vas je vozio na izlet i druge smatra dobrim manirom gosta.

Pored vozača, u busu stoji i korpa za bakšiš, a sobarica će ga uzeti samo ako ga ostavite na krevetu. Sa sadašnjih oko milion i po stanovnika Antalija je osmi po veličini grad u Turskoj. Tu su i obližnja Alanja (sa čuvenom Tvrđavom i Kizil kulom), sa oko 85 hiljada i nešto manji, ali najekskluzivniji Belek, zatim Fetije, Kemer, Marmaris i drugi.

To su bukvalno gradovi-hoteli. U blizini je i antički grad Side, najznamenitiji posle Efesa, koji se uveliko restaurira. U blizini su i dobro očuvani ostaci crkve u kojoj je prvi put bilo pohranjeno telo svetog Nikole i koja nosi njegovo ime. Antalija je, inače, od oko 300 hiljada sa početka devedesetih godina, upetostručila broj stanovnika. To je grad u kojoj je teško naći građevinu stariju od jedne decenije, koji je i sada veliko gradilište i koji deluje evropskije od mnogih gradova iz evropskog dela Turske.

Nikla je u prelepoj priobalnoj ravnici iza koje se i do tri hiljade metara uzdižu vrhovi planinskog lanca Taurus. Tamo možete splavariti na reci Duden, ili dva meseca u toku, inače, blage zime skijati se u zimskom centru Saklikent.

Turistička sezona ovde traje od maja do oktobra. Prosečna temperatura mora je oko 29 stepeni, dok se temperatura vazduha penje i na preko 40 u hladu. Zato je, kažu, u Antaliju najlepše doći u septembru. Najveća je šljunkovita Konijalti plaža duga oko 10 kilometara, i peskovita Lara plaža, dužine oko sedam kilometara. Ovde je godišnje najmanje 250 sunčanih dana, pod brojnim plastenicima ostvaruju se godišnje tri do četiri berbe, a u ovom kraju sve više niču i plantaže banana.

U Antaliji vanpansionska potrošnja još nije za naše džepove. Roba je skupa, malo je bazara na kojima se možete cenjkati, a u velikom šoping centru "Migros" čekaju vas evropske cene u ekskluzivnim buticima. Za Nemce, Nordijce, ali i sve brojnije Ruse to i nije tako skupo, za naše ljude jeste. U vreme kada je u Evropi prava i ozbiljna zima, Antalija postaje raj za zimske pripreme sportista. Tamo redovno borave i naši najpoznatiji fudbalski klubovi.

Zahvaljujući pozivu niške turističke agencije "Mondorama" i turske "Fantazije", grupi niških novinara, među kojima je bio i reporter "Glasa", omogućeno je desetodnevno baškarenje na južnoj sredozemnoj obali Turske koju, zbog izuzetno visokog procenta soli, Turci zovu Belo more.

Do tih obala su do sada turisti iz Srbije retko stizali jer su dvostruko udaljenije od već "osvojenih" destinacija, poput Kušadasija, Bodruma, Efesa i drugih. Ali sada, uz čarter letove JAT-a, pa još i sa niškog aerodroma, do Belog mora se stiže za 95 minuta, uz povratnu kartu koja košta 150 evra. Putovanje autobusom ili automobilom bilo bi velika avantura koja bi trajala najmanje četrdesetak sati.

Trbušnjaci za u nesvest

Nema tog turiste koji će odbiti ponudu da ode, makar na jednu "tursku noć", sa plesačicama od čijih trbušnjaka se zavrti u glavi. Mnogi i zaborave na večeru koja se, uz ulaznicu od 20 do 30 evra, obavezno servira u dvoranama sa više stotina gostiju željnih svakog trzaja orijentalnog plesa, ispresecanog nastupima folkloraca, tek da se gosti i plesačice malo olade. Za one slabašnijeg srca i jačeg pritiska, ove noći nisu preporučljive.
Pravi urnebes nastaje kada plesačice siđu među stolove, počnu da sedaju gostima u krilo i mame da im se u oskudni kostim zadene koja kinta. Naši se u tim trenucima potvrđuju kao veliki kavaljeri, ali sevaju i ozbiljni prekori srpskih i ruskih lepših polovina. Pa i svađe kad se sve završi. Lokalni paparaci već na izlazu ponudiće vam fotke na porcelanu, koje naši uglavnom odbijaju da otkupe jer im liče na one nadgrobne.


Milorad Doderović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

16:02h

Reporter "Glasa" proverio kako izgleda letovanje u Turskoj kada je "sve uključeno u cenu"

16:28h

Prvi srpsko-bavarski festival bleh muzike: Trubači pod šatrom u centru Minhena

16:54h

Glamur kafe: Princ Čarls organizovao žurku za 85.000 ljudi

17:17h

Taj ludi, ludi svet: Repriza dvoboja od pre dva veka

   
 


     


FastCounter by LinkExchange