Sinčić koga mama drži za ruku, pruža joj plastičnu flašu iz koje je popio vodu. Vraćaju se sa nekog bazena, pa je malac onako umoran, ožedneo, sve popio naiskap.
- Pa, što mi daješ praznu?! - besno i nervozno mu uzvraća mama i bez imalo skrupula "frljnu" onu flašicu u nabujalo rastinje kod Pančevačkog mosta...

Slika svakodnevna. Pogotovo sada, kada temperatura prelazi 30 stepeni, i niko i ne pomišlja da izađe napolje bez flašice sa sokom ili vodom. Da li je ova majka uopšte svesna da je ovim postupkom verovatno nepovratno "pokvarila" svoje dete, koje će se ubuduće ugledati na brižnu roditeljku. Kante i kontejneri neće mu značiti baš ništa, jer i njegova mama to radi pa onda to mora i da je u redu.

Milionima drugih gde im mesto nije, pridružila se i ova, "njeno veličanstvo" - plastična flaša. Tako praktična, skoro neuništiva, lagana... svi imamo bar po pet takvih u kući, za zalihe. Kada ste poslednji put kupili mineralnu vodu u staklenoj ambalaži?

		Dnevna zarada 50.000 evra U 1.400 tone otpada koji se svakodnevno šalje put Vinče, ima 25 odsto papira, 20 odsto plastike i sedam odsto metala. Ostalo je guma, tekstil i organski otpad. Ako bismo izreciklirali samo 40 odsto od svake sekundarne sirovine koja se odbaci, dnevna zarada bila bi oko 50.000 evra! Sem Roma koji se prehranjuju skupljanjem kartona, reciklaža je kod nas davno prošlo i zaboravljeno vreme. Da li se još ko seća davnih dana kada su postojali razni "inosi": inos metal, inos papir...i kada su klinci u osnovnim školama vredno sakupljali staru hartiju.

Možda biste se i vratili staklenoj boci da znate da je prosečan vek raspadanja plastike oko 100 godina! Kad nas odavno ne bude bilo, ona će i dalje plivati Savom i Dunavom. Dokle vam pogled dopire, razbacane flaše i limenke, a sve su to vredne sekundarne sirovine. Za tonu aluminijumskog lima, recimo, može se dobiti i do 700 evra. Limenke mogu da se recikliraju bezbroj puta, a plastična ambalaža sedam do deset puta. Tako od 500 limenki može da nastane jedan bicikl.

Kod nas postoje kapaciteti za određene nivoe prerade plastične ambalaže.
- Samlevenu plastiku izvozimo u Kinu, jer je oni koriste u velikim količinama da prave garderobu, perjane jakne, recimo. Granulat se koristi za pravljenje folija, za raznu plastičnu galanteriju, cevi... - navodi Gordana Perović, direktorka Agencije za reciklažu Republike Srbije. Prošlog meseca u Leskovcu, na Sajmu komunalne opreme, Agencija za reciklažu i firma "Brzan plast" predstavile su mašinu za mlevenje PET ambalaže.

Ovo preduzeće je, inače, jedno od uspešnijih koje se u našoj zemlji bavi reciklažom plastike. Da ilustrujemo primerom: od 15 džakova punih boca mlevenjem se dobije pola džaka. Tako ste smanjili zapreminu ali i troškove transporta sirovine. Evo jednog od načina da sami eksperimentišete: verovatno vam se kanta ili kesa za smeće napuni samo od dve, tri plastične flaše. Dovoljno je da ih samo malo izgazite, pa ćete videti da će u istu kesu stati bar tri puta veća količina.

Ovih dana na Velikom ratnom ostrvu, zaštićenom prirodnom dobru, u toku je Međunarodni ekološki kamp, čiji je pokrovitelj Agencija za reciklažu. Mladi istraživači Srbije, pokušaće da ubede sugrađane da je plastika otpad kome nije mesto ni u našim domovima, ni na ostrvu i deponijama, već da je reč o sirovini koja se reciklira. Svaka plastična flaša sa natpisom PET (polietilen tetraftalat) i trouglom od strelica, može da se reciklira.

Jasna Vučić