[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 7. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Seljaci su na tenderu ponudili 96.000 od obećanih 200.000 tona pšenice, a onda se "probudili" na barikadama

Bolje prošli proizvođači

koji nisu blokirali puteve

Na dobitku oni koji su pšenicu ponudili na "zeleno". Nigde u svetu pšenica nije prepuštena tržištu. Milan Prostran, sekretar Udruženja za agrar, kaže da seljaci gube iz vida da njihove kolege u zemljama EU mogu da koriste namenske fondove za podsticanje proizvodnje

Ministarstvo za poljoprivredu se, posle formiranja nove vlade u martu ove godine, pohvalilo idejom da će otkupiti 200.000 tona pšenice za robne rezerve i da će to platiti na "zeleno". To je i učinilo, ali seljaci su na tenderu ponudili samo 96.000 tona, a zatim su se "probudili" na barikadama.

Možda ih je na proteste "podsetio" predlog "Žitozajednice" da država odustane od kupovine dodatnih 100.000 tona do planirane kvote i da taj novac iskoristi za premije, tako što će svima koji pšenicu prodaju preko računa žito-mlinskim organizacijama podeliti premiju po dva dinara za kilogram. Proizvođači pšenice koji su prodali na "zeleno" dobili su za kilogram prve klase 7,5 dinara, plus dva dinara premiju, a proizvođači druge klase 7,5 dinara i premiju od jedan dinar.
Zlatica Marković, direktorka "Žitozajednice", kaže da je ovo udruženje proizvođača smatralo da na izvestan način treba pomoći svim žitarima, a ne samo onima koji su državi prodali tih 96.000 tona, što predstavlja samo deset odsto od ukupnih količina koje se proizvedu. Zbog toga je i predloženo da se, na izvestan način, stimulišu sa ta dva dinara.

Srbija zaseje kao Vojvodina

- Prve vesti o postignutom sporazumu malo su nejasne jer se ne vidi da li će, pored jednog dinara premije koji će obezbediti Republička vlada iz budžeta i 50 para koji će dati pokrajina iz privatizacionog fonda i srpski proizvođači dobiti tih 50 para iz svog privatizacionog fonda. Ako to nije predviđeno, tražićemo. A razlog više za to je i što poljoprivrednici u centralnoj Srbiji zaseju skoro isto kao i oni u Vojvodini, ali na prodaju ponude tek deseti deo od onoga što prodaju Vojvođani. Zato ih je potrebno stimulisati da je iznesu iz ambara na tržište - kaže Markovićeva.

Zaraćeni tabori voćara

Jovo Đilas, direktor Fonda za voće, kaže da država ne treba da utvrđuje otkupne cene voća.
- Srbija je u tranziciji, na pola puta do tržišne ekonomije, pa se proizvođači s nostalgijom sećaju kada je država utvrđivala garantovane cene i kupovala viškove. U tržišnim ekonomijama cene utvrđuje tržište i što pre država to prihvati, biće bolje za sve. Suština je da srpski proizvođači, otkupljivači, prerađivači i izvoznici treba da se povežu i zajedno brinu o povećanju proizvodnje. Sad o tome niko ne misli, već podeljeni tabori ratuju samo kada na dnevni red dođe cena - kaže Đilas.

Ipak, činjenica je da su, i ako privatizacioni fond Srbije obezbedi pola dinara, seljaci koji sada prodaju pšenicu u lošijem položaju od onih koji su to uradili na "zeleno" jer su u startu dobili 7,5 dinara za kilogram i dva, odnosno dinar premije, zavisno od klase. Oni su je prodali skuplje za najmanje 50 para do dinar, pa i više, od proizvođača koji su cenu iznudili na barikadama. Ta razlika je zapravo cena za rizik koji su preuzeli oni koji su pšenicu ponudili na "zeleno", ne čekajući da vide kako će se ona kretati na tržištu.

Nema novca za stimulaciju

Zlatica Marković tvrdi da nigde u svetu pšenica, kao strateški proizvod, nije prepuštena ćudima tržišta već se unapred utvrdi neka strategija proizvodnje i prodaje. U Srbiji postoji i razlog više za utvrđivanje agrarne politike u ovom sektoru. Jer, dok druge zemlje stimulišu proizvodnju, u Srbiji nema para za to. Tako nevolje nastaju podjednako i kada ima viškova i kada se nedovoljno proizvede, kaže Markovićeva.

Milan Prostran, sekretar Udruženja za agrar u Privrednoj komori Srbije, zahteve domaćih proizvođača da država mora da premira agrarnu provodnju u daleko većem iznosu, kao što to rade Mađarska i ostale članice EU, ali i Hrvatska, objašnjava činjenicom da "seljaci gube iz vida da te zemlje mogu da koriste namenske fodove EU za podsticanje te proivodnje".
- Pare iz tih fondova, kao kandidat za ulazak u EU, već koristi i Hrvatska. U EU, kada je reč o agraru, postoji strogo dirigovana ekonomija kroz precizne kvote i svi oni koji ih dobiju imaju određene beneficije. Pšenica se nigde ne prepušta slučaju pa su u EU, zbog prošlogodišnje suše, za pet odsto povećane kvote za proizvodnju pšenice. U boljoj poziciji od Srbije je i Bugarska i Rumunija koje, takođe, već mogu da povlače sredstva iz evropskog budžeta za restrukturiranje u poljoprivredi - kaže Prostran.

EKIPA GLASA


vesti po rubrikama

^tema

16:25h

Seljaci su na tenderu ponudili pšenicu, a onda se "probudili" na barikadama

16:50h

Višnja rodila, otkup stao zbog nedostatka hladnjača

17:10h

Veselinov: Vlada radi amaterski

17:30h

Nagodili se Vlada Srbije i Izvršno veće Vojvodine sa proizvođačima pšenice

17:45h

Bojan Dimitrijević: Žita i za izvoz

18:05h

Hleb pojeftinio pet dinara

 


     


FastCounter by LinkExchange