[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 7. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Sastanak u fabričkom krugu bivših radnika nekad moćne, a sada propale EI Niš

Nadvlačili se debeli i mršavi sa "crnih lista"

Nekada su svi bili pod istim krovom, a danas među njima ima ugostitelja, pekara, fotografa, taksista, autoprevoznika, trgovaca...

Podne je, upekla "julska zvezda", plus je 30 , nekoliko hektara veliki parking ispred Elektronske industrije Niš sablasno je pust. Do pre samo dvadesetak godina sreća je bila ovde pronaći slobodno mesto, a danas, iz pukotina asfalta već je iznikla trava visoka metar i više. Nekada su na kapiji, sa obe strane, čekale kolone vozila. Živo je bilo kao u kazanu, a danas... Čuvari se dosađuju. Tužna je slika da tužnija ne može biti.

Ali, iza kapija Elektronske industrije, u nekada "moćnoj" Elektromedicini, sveopštu čamotinju razbija grupa penzionera, radnika na "crnoj listi" i onih, koji se nisu snašli ili još uvek veruju u svetlu budućnost.
- Danas je za nas veliki dan. U dva fudbalska i treće kafansko poluvreme sastaju se debeli i mršavi, bivši i sadašnji radnici ovog preduzeća. Tradiciju dugu 26 godina ne mogu da prekinu ni liste "tehnoloških" viškova, ni beda, ni nemaština... Ta naša mala svečanost jedina je prilika da se, makar na trenutak, zaboravi surova stvarnost - kaže Miodrag Stefanović Gorča, jedan od organizatora ovih tradicionalnih susreta.

Ispred prazne hale Elektromedicine već je oko 50 radnika. Mnogi od njih nisu se videli čitavu godinu. Po starom običaju ređaju se pitanja "gde si, šta radiš, da li si se snašao, ima li para, šta će biti s kućom...".
Nekada su svi bili pod istim krovom, a danas među bivšim radnicima ima ugostitelja, pekara, fotografa, taksista, autoprevoznika, trgovaca... Naravno, manjina su oni koji čekaju privatizaciju i bolje sutra...

Ljudi ko ljudi, preko ne tako vedrih tema surove svakodnevice, prelazi se na šalu i međusobna "čikanja". Atmosfera postaje sve zanimljivija.
Na teren izlazi 12 fudbalera. S jedne strane su mršavi, limit je 75 kilograma. Suprotni tabor čine svi sa preko 95 kilograma. Oni između, za utehu, učestvovaće u potezanju konopca i takmičarskom ispijanju piva.

Nema više ni dresova, ali nema veze, debeli su skinuli majce, a mršavi ostali obučeni - tako se međusobno razlikuju.
- Ma udarila kriza. Nekada je kapiten merio 135, a danas nemamo čoveka koji prelazi 120 kilograma. A ovi mršavi... Mile je kapiten već 20 godina, eto sa 65 pao je na jedva 50 kilograma - kaže Gorča.

Među fudbalerima barem je polovina prevalila je 50. godinu života.
- U ona komunistička vremena debeli i mršavi su se sastajali na dan samoupravljača 27. juna - to je bilo zvanično, a igrali smo gotovo uvek dan kasnije i slavili Vidovdan. Kasnije smo s ponosom isticali da je naš dan Vidovdan, a danas nam je svejedno... Važno je da se sastanemo, evociramo uspomene i na kraju dobro proveselimo... - kažu fudbaleri.

Kad je sudija zviznuo u pištaljku svi su poleteli ko zapete puke, a posle samo desetak minuta svi su bili zajapureni i gotovo nepomični. Trebalo je izdržati 20 plus 20 minuta. Stole je skinuo patike i zaigrao bos u 62, tako je kaže igrao i prvih posleratnih godina. S vremena na vreme u hladovini kestena smenjivali su se igrači obe ekipe.
I bez kapi "dopinga" raspoloženje je kulminiralo.

Debeli su brzo poveli sa dva nula, a onda su stali, mršavi izjadnačili i poveli... Sudija je više puta prekidao meč, uvek kada ga neko pozove na mobilni, ali ni to nije pomoglo... Utakmica je završena pre roka.
Usledilo je potezanje konopca. Iako su debeli krišom vezali konopac za stativu gola, većina mršavih bacila je na kolena debele i izvalila stativu iz ležišta.

Nekada su arene fudbalskog dvoboja debelih i mršavih bila velika fudbalska igrališta u Niša, nekada je bilo publike, navijanja, dugih "veselih" noći u gradskim kafanama...
Danas je sve drugačije. Za fudbalski dvoboj dobro je i betonsko fabričko igralište umesto kafane za treće poluvreme dobra je i kantina.

Svi su bili umorni, ali i srećni, što je na red došlo "treće poluvreme", koje traje dok može da se stoji na nogama.
Ma kad su ljudi složni, prikupi se novac za pečenje, hladno pivo i ostale đakonije...
I kao što to obično biva, posle neke ljute, par hladnih piva, pečenja i prijateljskih razgovora priča dobija drugi tok... Odjekivali su lake note narodnjaka, naši "junaci" nazdravljali, pričali uglavnom o ljubavnim unutarfabričkim aferama, zapevali i na trenutak zaboravili sve ono, što ih je poslednje decenije i razdvojilo.

Tekst i foto: Dragan Žika Stojanović


vesti po rubrikama

^Ljudi i događaji

16:15h

Sastanak u fabričkom krugu bivših radnika propale EI Niš

16:32h

Momak koji je utrčao na teren tokom finala EP 2004, najavljuje: Oteću "Oskara" u Holivudu

16:57h

Sestra Rut, irska misionarka, obišla 204 zemlje

17:13h

Taj ludi, ludi svet: Nemačka zastava na javnoj kući

17:40h

Glamur kafe: Poistovetili ga sa Isusom

 
 


     


FastCounter by LinkExchange