[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 4. 7. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dokumentarac "Kraj veka" o Ramonsima, kraljevima pank-roka sedamdesetih

Borilački klub

Oni su bili duvači lepka iz Kvinsa čiji je furiozni treš-rok utro put panku. Ali ozloglašeno ponašanje Ramonsa postavilo se kao velika prepreka za dvojicu ljudi koji su pokušali da naprave film o njima", piše Bil Verd, kritičar lista Gardijan o novom "rokumentarcu" posvećenom najvećoj pank grupi svih vrmena.

Tokom poslednjih 15 meseci "Kraj veka", dokumentarac o očevima pank roka, Ramonsima, prikazan je na velikim filmskim festivalima u Njujorku, Torontu i Berlinu. Privukao je poštovaoce među uticajnim likovima kao što su Nikolas Kejdž i režiser Džim Džarmuš. Hvaljen je u "Variety", "Entertejnment Vikli" i "Los Anđeles Tajmsu" za hrabar prikaz disfunkcionalnosti koja je podjednako pokretala i razdirala Ramonse.

Izgleda da jedina stvar koju film još nije postigao jeste datum ulaska u bioskope. Majkl Gramalja i Džim Filds, ljudi koji su napravili film, kažu da film nije prikazan široj publici posle skoro sedam godina rada zbog napetog odnosa između članova benda koji su pokušali da dokumentuju.

Sa super brzim, dvominutnim pesmama od tri akorda, Ramonsi su skoro isključivo sopstvenim snagama kreirali pank rok sredinom sedamdesetih. Ali dok su na koricama albuma delovali kao celina - crne kožne jakne, platnene "starke" i paž frizure, među članovima benda vladala je paklena napetost i ljubomora.

Džoni Ramon, gitarista, upravljao je bendom kao diktator. Di Di Ramon, basista, bio je heroinski ovisnik (umro od overdoze 2002. godine). Džoija Ramona, pevača, početkom osamdesetih šutnula je verenica Linda i otišla Džoniju. Džoi i Džoni nisu progovorili jedan s drugim tokom više od 15 narednih godina koje su Ramonsi proveli po turnejama, sve dok se nisu povukli 1996. godine. Nisu se pomirili sve do Džoijeve smrti od kancera limfnih žlezda u aprilu 2001. godine.

Gramalja smatra da je upravo ta negativna energija odigrala veliku ulogu u stvaranju mita o Ramonsima, što ne važi i za autore filma. Kada su Filds i Gramalja pokrenuli ovaj projekat 1998. godine, bili su novajlije kad je režija u pitanju, ispunjeni zanosom i bez ikakvog pojma o tome kako se stvarno pravi film. Filds priča da je Džoi sve vreme strahovao da će film prikazati Džonijev pogled na bend, a Džoni se bojao da će se film vrteti oko Džoijeve strane priče.

Džoi je je umro pre nego što su uspeli da ga intervjuišu. Prvih dana 2001. godine Džoi je pao na ledu ispred svog stana i slomio kuk. Rak ga je ubio pre nego što je stigao da izađe iz bolnice. Umesto toga, Gramalja i Filds su koristili audio- snimke sa Džoijem, koje im je dala Dona Gejns, novinarka Vilidž vojsa. Njih dvojica su grubo montiranu kopiju filma dostavili Slemdens festivalu u Juti. Primljen je i prvi put javno prikazan na Festivalu u januaru 2003. godine.

Čak i posle prikazivanja na Slemdensu novopečene filmadžije nisu uspele da dobiju dozvolu od Ramonsa i drugih bendova za korišćenje arhivskog koncertnog materijala i muzike. Takođe nisu dobili ni odobrenje Ramonsa za objavljivanje intervjua. Sada Dejv Frej, menadžer koji zastupa Džoijevu polovinu agencije Ramons prodakšen inkorporejtid, i Miki Li, Džoijev brat, kažu da neće aminovati film dok u njemu Džoi ne dobije više mesta. Frej tvrdi da Džoija uopšte nema u filmu.

Naivni Gramalja i Filds su verovali da će se Ramonsima svideti film i da će zgrnuti veliku lovu. Pojma nisu imali da im treba dozvola za korišćenje muzičkog materijala. U svom praćenju grubijana iz Kvinsa koji su duvali lepak, do kraljeva panka (koji su prešli na prave droge), film odzvanja iskrenošću i ljupkošću koja je osvojila i kritičare i publiku. Među najzanimljivijim momentima nalazi se rani snimak svirke Ramonsa u njujorškom klubu CBGB na Menhetenu, u kome se članovi benda tuku na sceni oko toga koju će pesmu da sviraju uz nekoliko smehotresnih opaski pogubljenog (ali ipak britkog) Di Dija. Svoje utiske o filmu izneo je Džoni Ramon:

-Kad sam ga prvi put gledao pomislio sam: Aau, ovo je mračno. Bukvalno nisam dobro spavao zbog toga. Da me neko pitao da li smo se dobro slagali u bendu, rekao bih da nismo. Ali odgledati ceo film posvećen našoj neslozi? Izgledamo kao gomila totalnih ludaka!

Gramalja i Filds danas pokušavaju da nađu još materijala o Džoiju Ramonu da bi ga ubacili u film i pokušavaju da obezbede ugovore o distribuciji kojima bi pokrili troškove. Nadaju se da će film izaći ovog leta.

- Žrtvovali smo sve, kaže Filds. - Možda je to glupo, ali to je bila velika priča o važnom bendu koji niko nije razumeo. Ramonsi su samo želeli da budu bend i slede svoju strast. To smo radili i nas dvojica.

S. I.


vesti po rubrikama

^glasno

16:35h

Dokumentarac "Kraj veka" o Ramonsima, kraljevima pank-roka sedamdesetih

16:43h

Skip Vilijamson, legenda ultra-satire 60-ih

16:51h

Supernaut na trećoj večeri EXIT-a

 


     


FastCounter by LinkExchange