GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 

Da li će ikada i obični Srbi dobiti priliku da sednu u dobre četvorotočkaše

"Zastava", groblje srpskih automobila

Koliko su se samo, u proteklih deset godina, busali i članovi Socijalističke partije Srbije, svojom "očinskom" brigom da navodno zaštite oko sedam hiljada radnika jedne od najcrnjih rupa srpske privrede, fabrike automobila "Zastava" iz Kragujevca.

Ne možemo ni da se setimo svih potresnih izjava nekadašnjih članova Vlade Srbije, ni svih socijalnih izjava kako mu sveta dužnost nalaže da zaštiti radnike nekadašnjeg proizvodnog giganta, koji je poslednje svetle dane zabeležio 1968. godine, kada je milionima Jugoslovena, jedino dostupno sredstvo na četiri točka bio automobil "fića".

Naravno ne postoji niti jedna loša namera protivu radnika ove fabrike. Ovi radnici su nažalost, jedna od poslednjih slamki i aduta ovdašnjih vlasti, koje pod izgovorom "velike" socijalne brige i odgovornosti pune budžet. Čuvamo našu auto-industriju, mislimo na budućnost, glase česte istrošene izjave vajnih političara i politikanata. Ne znam da li bilo ko više može da veruje u ovu priču.

Stvar je u tome što se iza pomenutih izjava krije, prozirna, gola istina koja se zove carina od astronomskih 20 odsto. Verovatno jedna od najvećih Evropi i svetu, a sve tu upravo u zemlji gde se radi za jednu od najmanjih zarada u svetu. A setimo se sve buke i halabuke, objašnjenja genijalnih naših ministara privrede, ako ovde uopšte postoji bilo šta što bi se moglo nazvati privredom.

I tako oni nama kažu. "Nećemo dozvoliti da Srbija bude groblje starih automobila". Pod ovim geslom, i danas važi zabrana uvoza vozila starijih od šest godina. A hajde da uporedimo neko groblje, sa produktima zvanim "jugo", "zastava 101","florida"itd. Evo recimo groblje zvano "golf 3", "audi 100", "fiat bravo" ili daleko bilo "mercedes 250d", a sve to recimo iz 1995. godine.

Pomenutim "grobljima" je davno prošla licenca za dolazak u zemlju gde se "kvalitetan automobil tretira kao jedna od najzaštićenijih kategorija". Svašta mi pada na pamet. Ali, da skratimo. Za iste pare, što je zapravo realna cena jednih i drugih, trebate da se odlučite za izbor pomenutih četvorotočkaša koje ovde nazivaju "groblje" i neki od produkata naše automobilske industrije. Pitanje je izlišno.

Naučnici tvrde da je svet u poslednjih trideset godina napredovao više nego u celoj ranijoj istoriji. Ogledalo ovog razvoja debelo se vidi u svetskoj auto-industriji. Kompjuteri u današnjim automobilima rade sve, kuvaju i kafu u bukvalnom smislu. Kupac novog automobila u Evropi na velikim je mukama.

Pojavljuje se nerešiva dilema da izabere jednu od oko stotinak nijansi spektra boja kojom će biti osvetljen pokazivač brzine. Da ne govorimo o istoj opciji za pokazivač broja obrtaja. Pa sledi podešavanje volana, sedišta, pa još i pravca snopa farova. A joj! Pa koliko samo treba operacija izvršiti da bi se pokrenuo takav auto.

Ali vratimo se u realnost. Tu je naša "florida". Nova, novcata pa malko krcka, škripuće, ali ide. Okretanje volana obezbeđuje dobru formu vaših ruku i zglobova. Pa ima li šta bolje od toga da dok vozite ujedno i trenirate. Treba li bilo šta dodati.

I ostaje pitanje da li će neko dozvoliti i običnim Srbima da sednu u dobre automobile. Kao što su u takvoj situaciji prosečni Evropljani. Na ovaj način vlada socijalista punila je dobar deo svog budžeta. Ali došao je 5. oktobar. Narodna vlast. Očekivali smo privatizaciju "Zastave", bolje automobile za manje para.

Međutim odgovornima nije palo na pamet da se odreknu jednog od najdubljih bunara iz koga i danas vade pare i popunjavaju rupa u svome budžetu. Ponovo su nastavili da iz "mercedesa" i "audija", spasavaju Srbiju da postane groblje automobila. Takve su građani poslali na istorijsko svratište. Tu je i najnovija Vlada Srbije. Ne znam šta se još čeka u vezi "Zastave".

Dragomir Radičević
Beograd


Da li će svako moći da živi od svog rada

Poješće nas gubari

Kada se, ili ako se obrazuje politička stranka ili partija, koja će moći da ostvari takve odnose u društvu da svako, ali, baš svako živi od svoga rada, onda ću da glasam za takvu politiku. Kad kažem da svako treba da živi od svog rada, onda tu mislim na onaj dohodovni i na onaj društveno koristan.

Reći će zlobnici da se to baš uvek ostvaruje u svim društvenim porecima, negde malo manje negde malo više. Ali, ne mogu da zamislim da pojedinci žive od svog rada, kada pre podne svakog radnog dana parkiraju svoje luksuzne automobile ispred otvorenih ili zatvorenih bašti ugostiteljskih radnji, pijuckaju ili grickaju, gledajući kroz naočari za sunce kako radni narod tegli i zlopati se za život u kome može da potroši oko 100 evra mesečno.

Ko bi to mogao da izvede? Da li su to radikali? Teško je reći. Mislim da oni nemaju tu snagu jer su izvan takvih događanja. Đinđić je bio u tokovima i kada je izjavio da je prozreo te tokove odmah je bio eliminisan, jer su ti tokovi toliko snažni u ovom našem društvu da ih je teško iskoreniti.

Izgleda da smo osuđeni kao one hiljade hektara šuma u Šumadiji koje proždiru gubari. Pre neko veče, na nekoj od TV, videli smo i čuli čoveka koji je radio nekih trideset godina i lepo živeo u onom, od strane zapada, izdržavanom "samoupravnom socijalizmu", koji je zapad ciljno izdržavao da bi "gurao klipove u točkove" socijalizmu, dakle, on je izjavio da bi mu opet trebalo onakvo zaposlenje, iako mu je ministar za rad rekao da takvo zaposlenje niko neće danas da plaća. On to nije razumeo. Njemu je potrebno "pravo" na rad! Bože, pa ko mu brani da radi?!

Niko neće da shvati da je prošlo vreme garancije radnog mesta i krova nad glavom. To je upravo grickanje tuđe akumulacije a ne prava da svako živi od svoga rada, što se ponegde provlači, ali bez pravog razumevanja šta to znači. Sistem socijalne zaštite kod nas je nakaradno shvaćen. Da se svakom pomogne ko nema sredstava za život.

Socijalna politika bi morala da sadrži odredbu da se pomogne svakom onom pojedincu društvene zajednice koji nije sposoban da sam sebi pomogne. Svi ostali sposobni pojedinci morali bi da se sami o sebi brinu. Oni koji su manje sposobni manje bi i imali. To je, upravo, sentenca da svako živi od svog rada. U suprotnom, društvo mora da nazaduje, jer ako ja "mogu toliko malo raditi koliko ti mene ne možeš manje platiti", onda od napredovanja pojedinaca u poslu ili radu nema ništa. Poješće nas gubari.

Borislav Bogdanov
Zemun


Otvoreno pismo Vladi Srbije

Bez ćirilice nema države

Primetili smo ovih dana da su zvanični spiskovi učenika s rezultatima prijemnih ispita za srednje škole koje šalje Ministarstvo prosvete Srbije i koji se ističu na ulazima u osnovne škole - na latinici ! Želimo da izrazimo svoje razočaranje ovakvom praksom Ministarstva prosvete, kako zbog kršenja ustavne odredbe o službenom jeziku i pismu, tako i zbog uskraćivanja učenicima i roditeljima i drugim građanima, osnovnog ljudskog i demokratskog prava da budu informisani na svom maternjem jeziku i pismu!

Molimo Vas da nas obavestite o razlozima ovakve prakse, koja je u sukobu sa Ustavom Srbije i svim savremenim kulturnim, civilizacijskim i demokratskim normama. Zašto Vlada Srbije, odnosno pojedina njena ministarstva, uporno ignorišu ovaj veliki problem, bez čijeg rešavanja ona ne može postati uređena i pravna država? Koji su razlozi da se ne koristi u službenoj komunikaciji pismo koje već deset vekova traje na ovim prostorima.

Ustavom je propisano kao obavezno i u svesti je građana Srbije kao jedino pravo pismo njihovog jezika? Kada će građani Srbije ostvariti svoje pravo na informisanje na maternjem jeziku i pismu? Zašto pojedina ministarstva na ovaj način potkopavaju jezičke, kulturne i pravne temelje zemlje u čiju su vladu izabrani da bi na tim temeljima gradili bolju Srbiju? Molimo Vas za odgovor na pomenuta pitanja. Telefoni za kontakt su 011 23 99 277 i 064 26 37 458.

Prof. Ljubiša V. Jovanović, predsednik udruženja "Srpska Ćirilica"


Bravo za MIP

Pozdravljam odluku Ministarstva inostranih poslova da se uvedu vize za ulazak građana Rumunije u Srbiju i Crnu Goru, kao odgovor na jednostranu odluku Rumunije prema našim građanima. Istovremeno treba odmah proterati sve građane te zemlje "na pragu EU" koji ilegalno rade na teritoriji naše države a mnogi od njih čine i najteža krivična dela prema našim građanima.

Pozivam takođe naše vlasti da ponovo uvedu vize za ulazak građana svih zemalja Evropske unije, dojuče staljinističkim, i realno siromašnijim ili približno iste razvijenosti kao SCG. Tu mislim na Poljsku, Češku, Litvaniju, Estoniju, Letoniju, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju i slične, koje godinama ponižavaju Srbe i Crnogorce sa izdavanjem ili neizdavanjem viza za putovanje u njihove zemlje "blagostanja", dok se oni šetaju kroz našu zemlju kao da su simbol bogatog Zapada, i demokratije .

Dosta je ovom narodu koji se tiska pred ambasadama takvih poniženja. Ja mogu da donekle razumem razvijene zemlje mada i one na beloj Šengen listi drže zemlje kao što su Bugarska i Rumunija, gde su konj i magarac još uvek prevozno sredstvo, a prosečna plata 100 evra. Ali da nas ponižavaju oni, koji su prve žvake videli od nas, i kojima smo iz sažaljenja pružali utočište kad bi ih Nemci pre ili Rusi posle rata pritisnuli, kao kao što su Čehe, Slovake, Mađare...

One koji su "peglicama "preplavljivali buvljake i prodavali sve i svašta, pa tim parama iz Turske, terali robu i opet preko Srbijice, bez viza, i tako preživeli glad u Poljskoj. E takvima treba uvesti vize, i to o'mah.

Predrag Živković
Lazarevac