GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Nevolje stanara Čingrijine ulice u Beogradu

"Vampirski dah" audio-pirata

Uskoro, sredinom jula, navršava se neslavni jubilej - dvogodišnjica uzaludne borbe sa "Piratima iz Čingrijine 13", kako ih je nazvao bivši ministar policije Dušan Mihajlović. Istovremeno, ovo je naš treći vapaj vama, poštovani ministre Jočiću. Naime, od glasne muzike, građani Čingrijine ne mogu da spavaju.

Vaš prethodnik Mihajlović, zatim Batić (doskora ministar pravde) i Zoran Đinđić nisu nam ni odgovorili, dok su nam premijer Zoran Živković i ondašnji britanski ambasador Čarls Kroford izrazili bar kurtoazno razumevanje i podršku. Ovaj drugi, možda zato što smo svoju žalosnu situaciju uporedili sa (ne)prilikama njegovog slavnog zemljaka Džona Miltona, autora dva čuvena epa "Izgubljeni raj" i "Pronađeni raj". No, sve je bilo uzalud, uzalud, uzalud (Branko Miljković).

Treći danonoćno ubistvenu buku pirata iz "Jugoeksportovog" podzemlja (suteren), a naročito posle ponoći, uz "Bal vampira na krovu Jugoeksporta" (Politika, 8. septembar 2001. str. 24), ovi zli dusi prete: (1) ili da nas proteraju odavde iako su oni dođoši (komšija iznad mene već menja stan), ili (2) da nas hospitalizuju na kliniku "Laza Lazarević".

Vajni stručnjaci nadležnih gradskih komisija (Ekološka, Građevinski, Inspektorat rada) poigravaju se sa nama, iako su ugroženi naše zdravlje i elementarna ljudska prava na miran san u stambenoj četvrti.

Verovatno ne znaju da nije ubistven samo zvuk jačine preko 60 decibela, već i mnogo slabiji, pogotovo ako je konstantan (osećaj kao da imate vodu u ušima). Ekolozi bi trebalo, takođe, da znaju da je Ustavni sud SAD zabranio primenu jednog zvučnog metoda obezbeđenja u samouslugama, iako je dao bolje rezultate od detektiva u civilu i skrivenih kamera...

Dakle, i šapat, takozvani vampirski dah, može da deluje poput smrtonosnog oružja, što su znali i koristili stari Kinezi, davno pre Hrista. Naravno, mi nismo očekivali da to znaju policajci koji su, na naš poziv, vrlo brzo i prilježno intervenisali u noći između 19. i 20. juna, pa su po, njihovom odlasku, pirati nastavili svoj rad.

Miroslav K. Kostić
Beograd


Kada gurate nos gde ne treba

Sitni gresi pomoćnika ministra

Imam komšiju, čovek, zamenik ministra za ekologiju. Iz iste smo stranke. Nađemo se na maloj, dorćolskoj pijaci, pre jedno tri-četiri meseca. Kažem mu: "Komšija, već dve godine kako na pijaci postaviše ovih, desetak, napuštenih, limenih kioska. Od smrada ne može da se prođe pored njih. Tu mokre šoferi iz autobusa, romska deca iz obližnje naseobine... Možete li vi tu nešto?"

"Znate, komšija, ne spada to u moju nadležnost. Morate da zovete opštinu!", kaže meni zamenik ministra za ekologiju.
Odem pokunjen, postiđen što ne znam elementarnu proceduru, zakonitost u radu Ministarstva za ekologiju. Uostalom, što se mešam u posao koji ne razumem!

Tu, skoro, čekamo autobus u Dubrovačkoj - komšija, zamenik ministra za ekologiju i moja malenkost. Na mojoj košulji - bedž lidera naše partije, a na komšijinoj ga nema. Bedževi su za sitnu boraniju! Krenuli smo, očigledno, na miting našeg lidera. Zapalio komšija cigaretu i povukao dva-tri dima. Stiže autobus. Zamenik ministra za ekologiju baca cigaretu na trotoar i ulazi u bus. Kanta za smeće, daleko mu do dva metra! E, rekoh, sad sam ga uhvatio u ćor-sokak!

"Komšija, kažem mu u autobusu, zašto bacate cigarete na trotoar, a ne u kantu za smeće?"
"Je l' da!?", odbrusi mi čovek, nadmenim pitanjem.
"Pa, ja tu grešku osuđujem bilo ko da je napravi! Najmanje sam to očekivao od vas!", smognem hrabrosti da mu odgovorim.

"Zato, nemojte da idete, baš, generalno u toj, vašoj, osudi!", ovog puta ironično i sa smeškom odgovori mi zamenik ministra za ekologiju.
Ućutah. Rekoh sebi u sebi: "Tako ti i treba. Ko ti je kriv kad si konfliktna ličnost!"

Živan Haravan
Beograd


Skupe đačke ekskurzije

Deda, odreši kesu

Kraj je školske godine. Organizuju se đačke ekskurzije, maturske večeri, svi restorani po gradovima rezervisani, sastaju se mladi i stari maturanti.

Posle 50 godina sastali se u Gornjem Milanovcu maturanti Srednje poljoprivredne škole. Održaše školski čas u učionici Gimnazije. Izvršiše prozivku, prisutno je oko 35, preminulo oko 40, a za 30 nemaju podataka, ne znaju njihove adrese. Druženje nastaviše u Brđanima, u kafani "Kod Radojke", jer su svi restorani u gradu rezervisani.

Druga pričica ovde se odnosi na ekskurzije. Organizuje Gimnazija u Čačku dve ekskurzije, jedna grupa za Italiju, a druga u Grčku. Priča mi o ovome deda jednog đaka, deda Marko.

Đak Mirko, učenik trećeg razreda, obaveštava dedu da se organizuje ekskurzija za Italiju, da se većina đaka njegovog razreda prijavilo, samo nije njih troje. Neprijatno unuku što spada u tu trojicu. Žao je i dedi zbog toga, ali treba izdvojiti za taj put oko 50.000 dinara. Mirkov otac nezaposlen, majka s malom platom, ne mogu pomoći sinu. Svi pogledi uprti u dedu. Deda nemade kuda, već odreši kesu za unuka. Za taj put trebaju dve-tri penzije, a trebalo bi možda majčinih pet plata.

Traže od dede i drugi potomci. Traže za razne svrhe, daje deda, kaže da njemu možda ostane samo 20 procenata od penzije, sve ostalo daje. Šta bi da nije ovakvih deda i baba?

I sad se čovek mora zapitati, zar moramo organizovati ovakve ekskurzije, vreme je teško, nema dovoljno novca ni za osnovno, za hleb, što bi rekli. Hajde i da razumemo ekskurzije u zemlji, od dva-tri dana, ali ovo u inostranstvu, za ovo vreme je nerazumljivo. Ovo je pitanje za škole, ali i za Ministarstvo prosvete.

Dragan Ugarčina
Čačak


Penzioneri predizborni adut

Penzioneri su bili na najnižoj lestvici od 90-tih godina do 2000. godine. Penzije su primali s velikim zaostatkom. PIO fond je tada dugovao penzionerima, a tadašnji predsednik Jugoslavije i potpredsednik savezne vlade nisu se setili penzionera. Da li im je tada sve ostalo dugo bilo važnije od penzionera.

Njegov potpredsednik u saveznoj vladi išao je toliko daleko da je dao obveznice u vidu dečjih dodataka, koje posle guverner daje u vidu para. Ne znam samo da li i penzionere čeka ovo ako pobedi radikalska opcija. Sada slušamo kako će penzionerima da se poveća penzija, standard penzionerima se obećavaju zlatna brda i doline. Neko je zaboravio penzioneri nisu više oni isti iz 90-tih godina kada su ustajali u pet sati za mleko, kada su gledali prazne izloge, novac se menjao kao na pokretnoj traci, dok se sa druge strane neko bogatio.

Poučeni iskustvom iz prethodnog vremena, dobro će razmisliti ko će mu ovoga puta omogućiti budućnost, a ko će mu samo lepe reči pričati. I sada se živi teško ali za razliku od prethodnog perioda građani mogu da koriste kredite i druge olakšice. Ranije to je bila misaona imenica. Radikali su pokušali jednu varijantu, pa drugu koja im, takođe, nije uspela. Sada su se udružili da sa Ćirićem pomognu penzionerima, a to će biti kratkog veka. Ima li su šansu da pomognu. Zašto nisu tada iskoristili priliku.

Branko Kragulj
Beograd